Sadašnje stanje pokazuje da su nam pune mesare, ali prazne staje i obori. To je veoma opasno i kritično jer su mesare jedino pune posle bojkota selјaka ili uvoza zamrznutog mesa iz EU. To je slučaj i ove godine.
ČITAJTE I: Skupa stočna hrana gasi farme svinja u Srbiji, meso će poskupljivati
Sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije Nenad Budimović kaže da najviše uvozimo svinjskog mesa iz Španije, a da je u Evropi dozvolјena upotreba GM sojine sačme, čime se te svinje hrane. Naša zemlјa ne zna da li je neko i ko je upotreblјavao ovo meso, i da li je zbog toga imao problema.
U prva tri meseca 2021. godine uvezli smo 61.000 komada prasadi, a svinjskog mesa u vrednosti od 18,8 milioan evra. Proizvode od mesa, trajne i polutrajne platitli smo iz uvoza 18,5 miliona dolara. Živi prasići najviše stižu iz Danske i Holandije. Procenjuje se da je proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji u prvom kvartalu 2022. godine manja za 48,2 odsto u odnosu na isto vreme 2021. godine. Ovu godinu smo dočekali sa samo 180.000 krmača, a pre nekliko godina ih je bilo čak 1,1 miliona! U pokolјu matičnog stada se i nalaze uzroci zašto su nam obori pusti i u punim i u praznim kućama. Rezultat toga je brojka koja kaže da je desetogodišnja proizvdonja svinja smanjena za 6,5 odsto. Zato sad i važi preporuka potrošačima da kupuju domaće proizuvode, a to važi za meso koje je proizvod naših selјaka, a ne onog iz uvoza jer sigurno nije GMO proizvod. Podsetimo, u Srbiji je zabranjen uzgoj, promet i prodaja bilo čega što ima veze sa genetičkom modifikacijom.
Kada je reč o uvoznicima, prerađeivne najviše uvoze trgovinski lanci, a meso klaničari za preradu. Recimo samo da je za prva četiri meseca u zemlјu koja se nekada dičila tovom svinja i izvozom ovog mesa, uvezeno je 12.679 tona zamrznutog svinjskog mesa u vrednosti od 27,59 miliona evra. Ostvareni uvoz je za 88 odsto veći u odnosi na vrednost uvoza za isti period 2021. godine!
Prasad uvoze farmeri za dalјi tov. Naša zemlјa mora da uvozi jer ne proizvdimo dovolјno svinja za naše potrebe. A, daleke 1866 godine smo u priozvodnji svinja bili ispred SAD. Tada je u Srbiji na 1.000 stanovnika bilo 1.300 svinja, a u SAD na isti broj stanovnika je bilo tek 800 svinja. Ili još jedno poređenje 1990. godine je iz Srbije bilo u svet izvezeno svinjskog mesa u vrednosti 762 miliona dolara. Vojska SAD se hranila sa konzervama iz Srbije. Sad je to prošlost i mi naše mesare punimo uvoznim svinjskim mesom ili pokolјem domaćeg stočnog fonda.
Međutim, to moramo da činimo jer nam uvek nedostaje oko 10 odsto ove hrane od potreba. A naročito sad, kada nemamo dovolјan broj ni prasadi ni krmača. Sve ovo ukazje na stanje u kome se nalazi Srbija koja je od izvoznika postala uvoznik svinjskog mesa. Godišnje prosečno proiozvodimo oko 270.000 tona, nekada to bude i 330.000 tona. Više mesa imamo samo kada nezadovolјni stočari u znak protesta pokolјu svinje. Tada trenutno prividno budu punije mesare, ali kasnije se to nadoknadi samo uvozom, za koji je u 2021. godini potrošeno 64 miliona dolara.
Traži se zabrana uvoza mesa
Predsednik Pokreta ,,Da se struka pita“ Vladiomir Kovačević, kaže da je u Prvom kvartalu ove godine uzgoj tovlјenika u Srbiji manji za 48 odsto u odnosu na poslednji kvartal 2021. godine. On ističe da je potrebno hitno zabranti uvoz prasadi iz EU, jer to guši domaći tov.
Upoređujući poslednji kvartal 2021. godine sa prvim kvartalom 2022. godine vidi se da je uzgoj u Srbiji smanjen za 48,2 odsto. On traži da se htino zabrani uvozu mesa iz sveta i da se stimuliše domaća proizvodnja koja je ,,putšena niz vodu“. Dodao je da je u Srbiji neakda bilo 1,1 milina krmača, a da danas ima manje od 180.000. U tome,treba i tražiti uzroke zbog čega u Srbiji nema domaće prasadi. Zbog pokolјa krmača smanjen je i borj prasadi za 875.000 komada. Uzgajivači svinja više nemaju gde da kupe prasad. Zbog toga je porastao uvoz iz Danske, ali i drugih zemalјa EU. Samo prošle godine u dva navrata u Srbiju je stiglo 300.000 prasadi iz uvoza. Sve to je razlog za smanjenje domaće proizvodnje.
To znači da se u Srbiji mora stvoriti novi koncept agrara u kome će proizvoditi i donositi profit, umesto gubitaka. U suprotnom, ostaćemo i bez sela i bez seljaka koji su samo za nekoliko godina ugasili više od 6.000 farmi. Mora se bolјe koristiti bogatstvo od 4,1 miliona hektara obradivog zemlјišta. Sad se koristi 3.476.000. Nužno je da se poveća godišnja vrednost agrarne proizvodnje novčano i u tonama.
Sad se njena ukupna vrednost već decenijama kreće između četiri i pet milijardi dolara godišnje. Ima izuzetaka, ali su retkost. Vrednost proizvodnje po hektaru je samo 1.000 dolara. Takva polјoprivreda nije konkurentna. Vrednost proizvodnje po hektaru mora biti najmanje 10.000 dolara! Jer, u Holandiji je 24.000, a u Danskoj 17.000 dolara! Tek kada sa novim konceptom krenemo u njegovu realizaciju i stignemo do najmanje 10.000 dolara po hektaru, možemo da se nadamo bolјitku! Za to je potreban godišnji obrt kapitala od najmanje 50 puta. Sad imamo u proseku tek nekoliko puta ili deeet puta manji!
Plan želja zameniti realnim mogućnostima
U svakoj delatnosti mora se stvoriti realna mogućnost, a ne plan želјa. Takvo stanje smo imali i do sada. Te želјe nisu ispunjene. U 2021. godini izvoz sirovina za proizvodnju hrane je bio 4,9 milijardi dolara. Decenijama se izvoze sirovine za proizvodnju hrane. Mi to ne zovemo pravim imenom. Primera radi nalazimo se među deset izvoznika kukuruza u svetu. Sa tim se i hvalimo!
Izvoz ,,žutog zlata’’ 2021. godini u zemlјu je doneo 557 miliona dolara. Ali, kada se bolјe razmisli, to je za odgovornost, a ne za pohvalu. Jer, od kukuruza može da se proizvede 10.000 različitih proizvoda, pa tada bi imali mnogo veću vrednost u izvozu finalnih proizvoda! Agrar učestvuje u BDP zemlјe sa blizu 10 odsto. Mnogo više nego u razvijenim zemlјama.
Subvencije u agraru su u 2022.godini su oko 62 milijarde dinara. Vlasti kažu nikada veće… Ali i sada ispod zakonskih pet odsto državnog budžeta. Ako se dobro rasporede i kontroliše potrošnja novca, mogu doneti pomak u agraru. A, tek decenijama kada bi bilo tako, i rezultate.
Piše: Branislav Gulan, analitičar i publicista