Nedostatak novca, veliki međusobni dugovi koji počinju od primarnog proizvođača pa sve do velikih sistema, ambijent je u kojem zemljoradničke zadruge i poljoprivrednici ulaze u prolećnu setvu.
Ovo kaže Miloš Vuković, direktor ZZ „Zadrugar“ iz Bača uz napomenu da gotovo da nema pojedinca ili firme bez nekog duga.
ČITAJTE I: KITE DOO planira izgradnju novih silosa za otkup žitarica
ČITAJTE I: ZZ „Paprika“ ostvarila dobre rezultate u povrtarstvu, ratarstvo donelo gubitke
ČITAJTE I: Lončar: Klima i cene menjaju lice ratarstva
-To je začarani krug koji traje i svi čekamo neku dobru proizvodnu godinu da se trenutno stanje popravi. Prodavci repromaterijala moraju da ga daju poljoprivrednicima i imaju veliko strpljenje da naplate svoje dugove. Najmanje strpljenja imaju banke, pa su kreditno zaduženi poljoprivrednici u velikom problemu, kaže za Agroportal.rs Vuković.
Po njegovim rečima, ZZ „Zadrugar“ prošle godine je bila prinuđena da preduzme neke korake kako bi izašla iz tog začaranog kruga i anulirala svoje obaveze, a robu mogla da plasira kooperantima i zadrugarima.
-Njihov dug prema nama je ogroman. Jako je teško uzimati hipoteku ljudima sa kojima živite u selu. Ako i ova godina bude loša, ne znam kakva je budućnost poljoprivrede u Srbiji. Nema tog čarobnog štapića koji može da reši ovakvu situaciju u ratarstvu. Jednostavno, čekamo povoljne vremenske prilike, kaže naš sagovornik.
Inače, ova zadruga se nalazi u delu Bačke u kojem se tradicionalno uzgaja soja. Ova leguminoza je u predhodnim godinama bila najviše pogođena sušom. To je razlog da se dobro razmisli o promeni plodoreda.
-Rado bi ljudi promenili setvenu strukturu. Međutim, prinuđeni su na teške korake. Soja je najjeftinija za proizvodnju, ratari seju svoje seme sa tavana, ne bacaju veštačko đubrivo…Ostalo je dosta nezasejanih površina jesenjiim kulturama. Naša očekivanja da će se površine pod suncokretom i kukuruzom povećati nisu realna jer je reč o skupljoj proizvodnji. Ljudi beže od ulaganja, objašnjava Vuković.
Govoreći predhodnih dana o podršci za ratarstvo i stočarstvo, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić je naglasio da će podsticaji za ratare biti isplaćivani u dva navrata, pred prolećnu i pred jesenju setvu, što će poljoprivrednicima olakšati planiranje i nabavku osnovnih inputa.
Osim direktne podrške, biće dostupni i krediti sa subvencionisanom kamatom kao najpovoljniji na tržištu i prilagođeni dinamici setve.
Kako je objavjeno u Kalendaru podsticaja za 2026. godinu prvi poziv za kreditnu podršku biće objavljen februara i trajaće do juna, dok će prva rata osnovnih podsticaja u biljnoj proizvodnji (po hektaru) biti isplaćena tokom februara i marta.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Ministar je rekao da proleterska pravila u kojima su svi dobijali isto, bez obzira na ulaganja, više neće postojati jer ona nisu doprinela razvoju poljoprivrede i da će više dobijati oni koji više i rade i imaju veća ulaganja u proizvodnju, navodeći kao primer sisteme za navodnjavanje, protivgradne mreže i intenzivnu proizvodnju.
Posebno je naglasio da će mala gazdinstva ostati u fokusu državne podrške. Rekao je da Srbija ima visok udeo sitnih gazdinstava koja čuvaju selo i da država neće dozvoliti da oni budu gurnuti sa tržišta.
Objasnio je da će za najmanja gazdinstva biti pojednostavljene obaveze prilikom pravdanja troškova, dok će veća morati da dokumentuju svako korišćenje sredstava, kako bi se izbegle zloupotrebe koje su postojale prethodnih godina.
Piše: Jasna Bajšanski