U periodu od 2018. do 2023. godine zemčljoradničke zadruge sa područja AP Vojvodine imale su pravo da apliciraju za bespovratna sredstva na 81 konkursu koji je raspisivao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Međutim, samo 16% aktivnih zadruga iskoristilo je ovo pravo. Još je manji procenat onih koji su dobili sredstva. Ovi podaci ukazuju da je potrebno nešto izmeniti posebno kada se zna da su ovim privrednim subjektima neohodna sredstva za investiranje. Da bi se sagledali svi problemi i nedostaci ali i dali predlozi za njihovo prevazilaženje, Zadružni savez Vojvodine za potrebe reornog sekretarijata izradio je Elaborat o efektima sprovođenja konkursa Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo na zemljoradničke zadruge u A.P. Vojvodini u periodu 2018-2023 godine. Za potrebu izrade Elaborata analizom je obuhvaćeno 462 zemljoradničke zadruge, koje su upisane u knjigu zadruga ZSV i imaju status članica ovog Saveza. Njegovo predstavljanje široj javnosti zakazano je za 28. februar u 12 sati u Privrednoj komori Vojvodine. O objavljenim zaključcima i predlozima za Agroportal.rs govori mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.
Da li su finansijski kapaciteti vojvođanskih zemljoradničkih zadruga dovoljni za investiranje?
Mali je broj zemljoradničkih zadruga koje iz sopstvenih sredstava mogu da isfinansiraju sve svoje potrebe u domenu investicija. Većina njih, čak i one koje finansijski imaju kapaciteta za redovno poslovanje nemaju dovoljno da iz sopstvenih, a često i iz kreditnih sredstava koja su manje dostupna nego ranije i imaju visoke kamate, ne mogu samostalno da investiraju. S’ druge strane, investicione potrebe zadruga su ogromne. Tu postoji disbalans i potreba za podrškom investicijama.
ČITAJTE I: Novo skladište za zrenjaninske zadrugare
Samo 11% zemljoradničkih zadruga (34 zadruge) u odnosu na ukupan broj aktivnih zadruga (321) ostvarilo je prava na bespovratna podsticajna sredstva. Šta je razlog?
-Uočili smo da postoji čitav niz razloga. Grupisali smo ih u nekoliko kategorija. Kao glavni razlog izdvojilo se to da većina njih nije ispunjavala osnovne uslove konkursa. U okviru te kategorije najčešće neispunjavan uslov je registrovano poljoprivredno gazdinstvo i to po dva osnova. S’ jedne strane postoji velika grupa zadruga koja nema svoju imovinu – poljoprivredno zemljište, pa samim tim ni registrovano poljoprivredno gazdinstvo. S’ druge strane su zadruge koje imaju svoju imovinu, između ostalog i poljoprivredno zemljište, ali imaju više od 100 ha pod ratarskim i ostalim usevima. A to je u mnogim konkursima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu bio ograničavajući uslov te većina zadruga nije mogla da učestvuje na značajnom broju konkursa za sredstva koja su im potrebna. A reč je zapravo o grupi zadruga koje imaju najviše zadrugara, zaposlenih, kooperanata i ostvaruje najveće promete, najviše plaća porez i doprinose, a ima najmanje uslova da ostvaruje podsticaje.
Poljoprivredno zemljište i drugu nepokretnu imovinu (skladišta i drugo) u vlasništvu ima oko 120 zadruga. To je nešto više od 25% od ukupnog broja zemljoradničkih zadruga. Od 118 zemljoradničkih zadruga koje imaju poljoprivredno zemljište u vlasništvu, 63 zadruge imaju više od 100 ha – najčešće u celini pod ratarskim usevima, te za 63 zemljoradničke zadruge ograničenje maksimalne površine pod ratarskim usevima u konkursima predstavlja osnovni razlog neučešća na konkursu. Da li u praksi ove zadruge imaju dovoljno novca da samostalno investiraju?
To što ima više od tih 100 ha ne znači da ta zadruga ima i uslove da samostalno investira. Na to posebno treba obratiti pažnju jer većina tih zadruga, naročito poslednjih godina, imala je problem sa obezbeđenjem sredstava za velike investicije jer se zna da je u poljoprivredi obrt kapitala spor. Sem toga, u poslednje dve godine cene primarnih ratarskih proizvoda su u silaznom trendu, često čak i ispod troškova proizvodnje. To znači da slobodnog prostora za investiranje nije bilo.
Samo 51 aktivna zemljoradnička zadruga, što je 16% u odnosu na ukupan broj aktivnih zadruga, (321) podnela je prijave na konkursima. Zbog čega je to tako?
Postoji veća kategorija zadruga koja nije bila zainteresovana da konkuriše kod Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. Jedan od razloga je nepostojanje konkursa čijim sredstvima se finansira izgradnja skladišnih kapaciteta, prvenstveno silosa i podnih skladišta, ili dorada i prerada primarnih proizvoda. Pokrajinski konkursi namenjeni su prevashodno nabavci opreme za doradu i preradu, a zadrugama je potrebna izgradnja. Kada smo radili ovu analizu postavilo se pitanje zašto zadruge ne konkurišu kod IPARD programa za ovu vrstu podsticaja. Razlog je taj što većina zadruga nema uslova da aplicira za ova sredstva jer ne ispunjavaju sve kumulativne uslove koji su IPARD programima predviđeni.
Da li isto to važi i za konkurse Svetske banke?
Situacija je slična jer su i uslovi slični. Treba imati u vidu da jedna kategorija zadruga još uvek nema rešene imovinsko-pravne odnose. Neke zadruge ili imaju više zaposlenih ili se po drugim osnovama ne uklapaju u kumulativne uslove što ih onemogućava da dođu do ovih sredstava. Po pravilu se radi o zadrugama koje imaju više od 100 ha pod ratarskim usevima ili više grla od konkursima predviđenog broja.
Ograničavajući faktor za dobijanje bespovratnih sredstava putem konkursnih linija Pokrajinskog sekretarija za poljoprivredu je i način bodovanja. Šta to u praksi znači?
Kada smo stekli uvid u listu bodovanja ustanovili smo da je bodovanje više prilagođeno fizičkim licima. A za pravna lica neki kriterijumi bi trebali biti standardni. Kao primere navešću uspešnost poslovanja, broj zaposlenih u zadrugama i broj zadrugara itd. Nije poznato ni kako se pravna lica boduju u odnosu na kriterijume koji su generalno pravljeni prema fizičkim licima. Tu mislim na pol podnosioca prijave, godine života, kriterijum u kom procentu se neko bavi poljoprivredom. Sve ovo navedeno neprimenljivo je na pravno lice koje se bavi poljoprivredom, kao što je zadruga. Jedan kriterijum smo posebno analizirali – bodovanje zadrugara ili zadruge dodatnim poenima. Ustanovili smo da je dodatnih 10 bodova dodeljivano i zadrugama i zadrugarima. Od ovakvog bodovanja zadrugari su imali pozitivan efekat. Kada smo uradili uvid u sve podnete prijave fizičkih lica ustanovili smo da je 25% njih u svojoj prijavi potvrdilo da su zadrugari što im je donelo 10 dodatnih bodova. I to je pokazalo pozitivan efekat. Međutim, taj efekat kod zadruga je izostao. Smatram da je isti način bodovanja i kod jednih i kod drugih – neispravan. Zadruga kao organizacija najmanje 5 zadrugara i jedno fizičko lice ne mogu se isto bodovati.
Koji je procenat učešća zemljoradničkih zadruga u budžetu lokalnih i pokrajinskog budžeta, a koliko im se vraća? Da li tu postoji neki srazmeran odnos?
U tom odnosu prisutan je totalan dizbalans. Što zadruga više daje u budžet, to manje prima iz njega. To posebno dolazi do izražaja kod zadruga koje potpadaju pod kategoriju preko 100 ha zemljišta pod ratarskim i drugim kulturama, a još više kod kategorija koje po drugim kriterijumima, poput visine ukupnih prihoda ili broja zaposlenih se svrstavaju u srednja ili velika pravna lica. Njihov doprinos je ogroman i lokalnom i republičkom budžetu, a s’ druge strane najmanje mogu dobiti sredstava iz svih izvora finansiranja na svim nivoima. Posebno su ograničavajuće mere koje se odnose na agrarni budžet na osnovu kojih su zadruge izuzete. A upravo ovaj budžet bi trebao da im pruži najveće mogućnosti za ostvarivanje podsticaja. Na ovaj višegodišnji dizbalans ZSV ukazivao je više puta. Međutim, ne možemo reći da se do sada nešto značajno promenilo. Ovo potkrepljuje podatak da su zadruge preko pokrajinskih konkursa od ukupnih opredeljenih sredstava dobile 1,52% za 6 godina. Sada nemamo precizan podatak koliki je njihov ukupan doprinos budžetu ali se iz prometa zadruga gde je npr. promet jedne zadruge veći od 150 miliona dinara godišnje, može zaključiti da je samo na ime poreza i doprinosa svaka zadruga najviše doprinela budžetu u oblasti poljoprivrede.
Od 321 aktivne zemljoradničke zadruge čak 266, što je 83%, ne ispunjavaju uslove za konkurisanje u pogledu posedovanja ili veličine RPG. Zadružni savez Vojvodine na probleme odgovara konkretnim predlozima i preporukama. Tako je i ovog puta. Svrstani su u 6 kategorija. Postoje li među njima prioriteti?
Naši krucijalni predlozi odnose se na izmenu uslova za konkurisanje jer smo tu naišli na najveću prepreku. Zbog nemogućnosti da ispune propisane uslove većina zadruga nije ni konkurisala. Najbitniji je predlog je da se zdrugama koje imaju više od 100 ha pod ratasrkim usevima omogući da učestvuju na konkusima. To se jednostavno može postići izmenom uslova ili njihovim izuzimanjem od tog ograničenja ili na način koji nije vezan za veličinu gazdinstva već da se vezuje za vrednost investicije što postoji u nekim konkursnim linijama kod nekih vrsta proizvodnje. ZSV smatra da je ovo možda i bolja opcija i za onog ko daje sredstva. Mi predlažemo da se onim zadrugama koje nemaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo, a njih je 203, omogući da konkurišu pod oređenim uslovima – da imaju najmanje 5 zadrugara koji imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva u aktivnom statusu i da imaju ugovorenu proizvodnju sa njima. Kroz ta dva kumulativna uslova dokazalo bi se da ta zadruga posluje u svojoj delatnosti, a imovinu bi obezbeđivala u funkciji rada sa zadrugarima. I za druge ograničavajuće uslove predložili smo načine promene.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Da li će se nešto promeni do 1. marta kada je i najavljeno raspisivanje prvih konkursa Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu?
Nadamo se da će nešto od ovih predloga biti uneto u predstojeće konkurse, a posebno se nadamo da će naredne godine sve ovo o čemu smo razgovarali biti inplementirano. Smatramo da za deo predloga koje smo dali ne postoje razlozi da već sada ne budu uvršćeni. Posebno mislim na kriterijume koji se odnose na bodovanje što se internim odlukama resornog sekretarijata može izmeniti i na sve one predloge gde nam zakonski propisi ili neke druge mere nisu ograničavajući. Takođe ZSV smatra da postoje uslovi da se ove godine raspiše poseban konkurs koji će biti namenjen samo zemljoradničkim zadrugama kako bi one bolje aplicirale za svoje interese i ostvarile značajna sredstva. Ovo je posebno važno jer je zemljoradničkim zadrugama po konkursima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo od 2018. do 2023. godine odobreno ukupno 83.572.059 dinara. Kao što sam rekla, to je samo 1,57% od ukupnih bespovratnih podsticajnih sredstva po svim konkursima, a to je nazadovoljavajuće.
Piše: Jasna Bajšanski