Kao što štiti potrošača, država treba za zaštiti i proizvođača i to ne na način da obezbedi prehrambenu sigurnost po bilo kojoj ceni već da ona bude takva da proizvođač sutra razmišlja o ponovnom zasnivanju poljoprivredne proizvodnje i pšenice i drugih kultura.
Ovako bi, prema rečima predsednice Zadružnog saveza Vojvodine, mr Jelene Nestorov Bizonj, glasila glavna poruka sa Žetvenog dana koji je ove godine održan na parcelama šidske ZZ „Graničar“ u Moroviću, a u organizaciji ZSV.
ČITAJTE I: Višnja i šećerna repa favoriti ZZ „Beška“
Mnogi političari kada se obraćaju javnosti naglašavaju da je pšenica tržišna roba, napomenula je ona i dodala da pšenica to i jeste ali da će se i proizvođači tržišno ponašati. To znači, da ako ta roba ne bude isplativa za proizvodnju i prodaju, bez obzira na ovako velike povšine pod hlebnim žitom danas, one neće biti takve u budućnosti.
-Zadrugama bi poslala poruku da, ukoliko je ikako moguće, sačuvaju svoju robu dok se ne postignu bolji uslovi za prodaju, da postupaju sa pažnjom dobrog privrednika, što većina od njih i čini. Zadrugarima bi poručila da se oslone na svoje zadruge i da zajedno ulažu u nove skladišne i preradne kapacitete. Ova godina je najbolji pokazatelj koliko je važno imati vlastita skladišta i zahvaljajući njima očuvati svoj tržišni položaj, rekla je Jelena Nestorov Bizonj.
Proizvodna cena pšenice 33,30 din/kg uz prinis od 5t/ha
Prvi otkosi na Žetvenom danu znače i početak žetve pšenice u punom kapacitetu. Istovremeno, to je i prilika da se ozvaniče podaci o kalkulaciji cene koštanja proizvodnje hlebnog žita.
Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine, u pozdrvnoj reči, rekla je da kalkulacija cene koštanja proizvodnje pšenice roda 2023. ukljičujući troškove mašinskih operacija, repromaterijala i ostalih namenta iznosi 166.498 dinara po hektaru. Uz projektovani prosečan prinos od 5.000 kg/ha proizvodna cena pšenice je 33,30 din/kg.
Visina prinosa utiče na povećanje, odnosno smanjenjenje proizvodne cene. To znači da ukoliko je ostvaren rod od 3.500 kg/ha ona je 47,57 dinara za kilogram, dok je pri dostignutom rekordnom prinosu od 7.000 kg/ha proizvodna cena 23,79 dinara.
Ukinuti limitiranje subvencija na podršine do 20 hektara
-Kada se u obzir uzmu visoke prelazne zalihe pšenice i rekordne površine pod pšenicom na vojvođanskim njivama, nakon žetve doći će do prezasićenosti tržišta ovom robom. U ovakvim uslovima teško je očekivati da će se formirati tržišna cena koja će pokriti troškove proizvodnje, rekla je Nestorov Bizonj.
Ona je pozvala sve državne organe da učine maksimalne napore da zaštite proizvođače pšenice, zadruge i zadrugare i podsetila na predloge Upravnog odbora ZSV upućene državi. Ključni zahtev odnosi se na subvencionisanje kamata na kredite kod poslovnih banaka i to tako da se one svedu na minimalne iznose od 1-2%. Podsetila je i na zahtev koji se odnosi na rad Republičke direkcije za robne rezerve i uputila apel državi da učini sve napore da Direkcija radi svoj posao, odnsono otklanja poremećaje u ponudi i tražnji cena koje nastaju na tržištu, te da otkupi veće količine robe na zalihama.
-Subvencije ne treba ograničavati na površine do 20 hektara već u sistem podsticaja trebaju da uđu celokupne površine zadruga i zadrugara. Svi njihovi proizvodi su u legalnom prometu, zadruge plaćaju sve državne namete, zapošljavaju ljude, vrše sve usluge sa porezom na promet i doprinose budžetu Republike Srbije, naglasila je predsednica ZSV.
Prinose diktirale vremenske prilike
Domaćin ovogodišeg Žetvenog dana Janjko Nikolić, direktor ZZ „Graničar“ iz Šida, podsetio je goste da Zadružni savez Vojvodine sa svojim članicama, zemljoradničkim zadrugama iz Srema, Banata i Bačke godinama organizuje ovu manifestaciju sa ciljem da na jednom mestu okupi predstavnike državnih i naučnih institucija, predstavnike madija, kao i proizvođače, i da kroz druženje na žetvenom danu, analizu proizvodnje i ekonomskih tržišnih uslova, da svoj doprinos da žetva bude ono što treba da bude – a to je radost.
ZZ „Graničar“ ove godine, od ukupno 2.200 hektara, pod pšenicom ima 690 hektara i kako kaže njen direktor, bez obzira na izuzetno skupe inpute, visok nivo tehnologije proizvodnje je zadržan.
-Očekivali smo da ćemo zbog toga imati i visoke prinose. Nažalost, to se nije ostvarilo jer su klimatski uslovi diktirali kako će pšenica da sazri. Ove godine jako rano su se pojavile bolesti, pogotovo rđa. Prskanja koja smo uradili u neku ruku su zaustavila ali, nisu mogla da spreče nastajanje štete na pšenici. Neke sorte su bile više, a neke manje otporne, objasnio je Janjko Nikolić.
On je dalje rekao da dosadašnji otkosi pokazuju da će ova zadruga imati i rekordne prinose ali i one koji su ispod proseka.
-To zanči da će rod biti od 5-8 tona po hektaru. Nadamo se da će prosek biti oko 7 tona. Velika količina padavina dovela je i do oštećenja useva i to najviše jesenas, pa je pšenica na 30-ak hektara uništena. Više od polovine naše proizvodnje je semenska. One pšenice koje su dale slab prinos imaju i slab kvalitet što znači da je i hektolitar slabiji. One pšenice koje su dobre imaju i dobar hektolitar, rekao je direktor ZZ „Graničar“.
Lagerovati ili ne?
Sve ovo zavisi i od vremena setve pšenice. Janjko Nikolić je zaključio da će u ovoj godini biti velikih oscilacija ali da ipak, generalno gledano, nema razloga za nezadovoljstvom kada je prinos u pitanju. Druga stvar je cena.
-Ako smo imali rekordne cene inputa koje su formirane kada je cena pšenice bila viša od 30 dinara za kilogram, a sada je ona od 20-22 dinara. Preporuka da ne prodajemo sada pšenicu je dobra ali mi moramo da je plasiramo na tržište da bi mogli da finansiramo tekuće obaveze. Sem toga, svi smo se poveli prošlogodišnjom cenom, pa smo pšenicu zasejali na velikim površinama. Očekujem da će ove godine pšenica zauzeti manje površina ali to nije problem jer naša država proizvodi više hlebnog žita od vlastitih potreba, zaključio je Nikolić.
Marko Đurđulov iz ZZ „Žitopromet“ iz Kikinde rekao je da je ova proizvodna godina veoma teška zbog, na prvom mestu, veoma skupih inputa ali i značajnog pojeftinjenja pšenice u odnosu na prošlu godinu u vreme žetve.
-Još ćemo videti da li ćemo svoju robu prodavati ili delom lagerovati. Poučeni prošlogodišnjim iskustvom, roba sa lagera prodata je u bescenje. Zbog toga je veoma teška godina za nama, a i ispred nas. Otkupljivači sada nude akontnu cenu od 20 dinara za kilogram. Ne verujem da će ona biti znatno viša kasnije, smatra Đurđulov.
On je podestio da je prošle godine cena pšenice u vreme žetve bila 35 dinara za kilogram, što je jako velika razlika koja ide na štetu primarnih proizvođača.
Popović: Moramo biti spremni na oscilacije na tržištu
Državana sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Ivana Popović rekla je ovom prilikom da je pšenica berzanska roba.
-Cena pšenice zavisi od čitave geopolitičke situacije. Moramo biti spremni na oscilacije na tržištu. Ali Minsitarstvo će uraditi sve što je u njihovoj moći, rekla je Popovićeva.
Ona je naglasila da je resorno ministarstvo donelo odluku da se u 2024. godini subvencionišu površine do 100 hektara.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Žetvenom danu 2023. prisustvoli su i Boško Vučurević, predsednik PKV, dugogdišnjeg poslovnog partnera Saveza, Petar Samolovac, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, Snežana Petrović, državna sekretarka u Ministarstvu za brigu o selu, Zoran Semenović, predsednik opštine Šid i mnogobrojni predstavnici medija.
A da početak žetve ima svečani karakter pobinuli su se glumac Miodrag Petrović koji je besedio poemu Vojvodina Miroslava Antića i folklorni ansambl iz Višnjićeva.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Agroportal.rs