Toša Matić, direktor ZZ „Paprika“ iz Martonoša kaže da u ovoj zadruzi mogu biti zadovoljni proizvodnjom u 2025. godini jer su ostvareni solidni prinosi u povrtarstvu. To se ne može reći i za ratarsku proizvodnju.
Proizvodnja na 500 hektara, primena koncepta precizne poljoprivrede, proizvodnja povrća po principu regenerativne poljoprivrede, obezbeđen plasman roba, briga o biodiverzitetu, smanjenje karbonskog otiska…karakteristike su ZZ „Paprika“.
ČITAJTE I: Lončar: Klima i cene menjaju lice ratarstva
ČITAJTE I: ZSV: Kako do uspešnih poljoprivrednih praksi u zadružnom sektoru
ČITAJTE I: Kako do stabilne proizvodnje svinja
-Proizvodnja lišćara je veoma ozbiljna. Ona zahteva angažovanje velikog broja stručnjaka, pre svega za zaštitu bilja. Moramo da ispoštujemo pravila EU jer naša roba završava na evropskom i svetskom tržištu, s’ toga je poštovanje svih standarda propisanih od strane kupaca neminovnost. Ostvareni rezultati prošle godine su bili solidni, i cenovno i po prinosima, objašnjava Matić.
Ova zadruga za svog partnera godišnje proizvodi lišćare na površini od 100 do 180 hektara – dominantan je peršun lišćar, slede spanać i mirođija. „Telek paprika“ uvek je spremna da na vreme isplati predatu robu. Zajednički se planira setva koja zavisi od ugovora koje oni ostvaruju prema svojim kupcima. Ova saradnja obezbeđuje siguran plasman i suguran posao 8 meseci godišnje.
Na njivama ZZ „Paprika“ biljna proizvodnja se odvija po principima regenerativne poljoprivrede. To je doprinelo obezbeđenju stabilnosti prinosa.
-Mi smo petu godinu u ovom programu. Radimo veoma ozbiljno sa stručnjacima koji nam daju smernice gde i kako da se razvijamo. Osnova je sve veća upotreba prirodnih đubriva, pre svega stajnjaka. Osvojili smo i proizvodnju komposta. U velikoj meri radimo i sa bio preparatima. Sve ovo nam omogućava da neke nusproizvode finalizujemo kao proizvode. Na taj način pokušavamo da sačuvamo zemljište, pa i da ga popravimo za buduća pokolenja, kaže Matić.
Prve žetve ova zadruga počinje aprila kada se ubira spanać. Kasnije dolaze žetve mirođije i peršuna lišćara koje traju do kasnih oktobarskih dana pa čak i do početka novembra. Povrtarsku sezonu završava ubiranjem industrijske paprike.
Ratarstvo je, kako kaže Toša Matić, važno zbog plodoreda. Povrće se ne može uzgajati na 100% površina. Reč je o kompleksnom poslu, povrtarske kulture podrazumevaju periode odmaranja zemljišta, odnosno da se na parceli na kojoj je bilo povrće, naredne 3-4 godine zasnuje ratarska proizvodnja. Zbog toga su pšenica, ječam i kukuruz najpoželjnije žitarice.
-Međutim, ratarstvo, koje je u našoj zadruzi sporedna proizvodnja, 2025. godine donelo je gubitke, kaže Matić.
Po njegovim rečima, zadrugarima koji su 2025. godinu završili sa gubicima ove godine će biti veoma teško. Ratari imaju zaduženja i iz predhodnih godina. Poslednje 2-3 godine bila je suša pa se „repovi“ vuku iz tog perioda.
-Ove godine će biti dodatnih problema. Na prvom mestu su finansije. Pitanje je kako će zasnovati novu proizvodnju. To se odnosi na prolećne useve. Zimske useve je posejao koliko je ko mogao. Čuo sam da se dosta sejala „tavanika“ što će se kasnije odrziti i na kvalitet i na prinos. Ne očekujem da će se ratari lako izvući iz proteklih depresivnih godina, mišljenja je naš sagovornik.
Za povrtarske kulture najbolji predusev je pšenica i to je krug koji izgleda ovako: povrće, kukuruz, ječam i pšenica na kojoj se rade tretmani za čišćenje zemljišta – herbicidom i mehanička obrada. Na taj način se smanjuje zakorovljenost zemljišta. Reč je ozbiljnom planiranju plodoreda.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
– Kako je peršun lišćar najdominantniji u povrtarskoj proizvodnji, a da bi on ponovo bio posejan na istoj parceli potrebno je da prođe najmanje 4 godine, pre svega zbog mogućnosti prenošenja bolesti. Ovo je standard koji je utvrđen kroz praksu. Mirođija i spanać mogu češće da se „vrate“ na istu njivu jer su oni kratkog vegetacionog roka te se i bolesti ne prenose u značajnijoj meri. Takođe, kratak vegetacioni rok omogućava drugu setvu na istim površinama, najčešće je to kukuruz koji sazreva sasvim normalno, kaže sagovornik Agroportal-a.
Piše: Jasna Bajšanski