Zemljoradnička zadruga „Zrenjanin“ iz Zrenjanina uoči je velikog posla koji čeka zadrugare i kooperante – prolećne setve.
Pripreme su uveliko u toku, a šta je to što muči i raduje poljoprivrednike i kako je ova zadruga uspela da opstane od 50-ih godina prošlog veka prolazeći kroz različite transformacije i turbulencije, za Agroportal-znanje je moć govori njen direktor, Darko Gavrilović.
-Sada se već broje dani do početka prolećne setve koja se može sagledati iz dva ugla. Ako, s’ jedne strane, gledamo prirodne uslove, a sa druge cenovne fluktuacije, jasno je da monokultura, odnosno specijalizacija za jednu biljnu kulturu, nije dobra. Poljoprivrednici su to sami prepoznali pa se vidi da je u ovoj proizvodnoj godini zasejano više ozimih useva. To znači da su se veće površine našle pod pšenicom. Kada govorimo o jarim usevima, povećava se površina pod suncokretom, a smanjuje pod kukuruzom, kaže Gavrilović.
Povećava se površina pod suncokretom, a smanjuje pod kukuruzom
ZZ „Zrenjanin“ uradila je sve što je potrebno. U magacinu spremno čekaju seme i mineralna đubriva. Deo semena poljoprivrednicu su već preuzeli.
-Prilikom nabavke rukovodili smo se tržišnim kretanjima. Ove godine smo napravili pravi potez. Nismo se odlučili za raniju nabavku, sačekali smo, i po nižim cenama kupili mineralno đubrivo. U startu smo uticali na nižu cenu koštanja proizvodnje, kaže Gavrilović.
On podseća da predstoji tretman pšenice, a kasnije i jarih useva.
Srednjem Bantu su potrbni navodnjavanje i promena setvene strukture
Prema Gavrilovićevim rečima defitivno postoji potreba za sagledavanje promene setvene strukture i za diversifikacijom što proizvoda, što hibrida ali i vremena setve. Poljoprivrednici se trude da u što većoj meri izbegnu rizike pa se opredeljuju za hibride koji su otporniji na sušu i pripadaju ranijoj grupi zrenja.
Kanali su nedovoljnog kapaciteta
-Ovde u Banatu je neophodno navodnjavanje, a ono je deficitarno u celoj Srbiji. Mislim da tu ima prostora za angažovanje države. Najveći problemi su kapacitet kanala i dopremanje sistema za navodnjavanje do parcela. Reč je o velikim investicijama koje zahtevaju dosta angažovanih sredstava i koje duži niz godina trebaju da se isplaćaju. Ovde bi zadruga mogla da se uključi i da za apliciranje imamo zajednički nastup i da zajedno radimo na implementaciji. Tako bi se podleili i troškovi i benefiti, objašnjava Darko Gavrilović.
On naglašava da bi takođe i sama struktura proizvodnje morala da se promeni sa uvođenjem navodnjavanja. Tu se misli na sistem dve žetve, uvođenje povrtarske proizvodnje i zanavljanje stočarstva.
Dovođenje sistema na parcelu je velika investicija
-Na ovaj način sigurno bi eliminisali „gledanje u nebo“, efekte suše u vidu jako umanjenih prinosa, kao što smo imali prošle godine. Poljoprivrednici to razumeju, svesni su i klimatskih promena i kretanja na tržištu i isplativosti ratarske proizvodnje. Ali, zaista su potrebne i mere države i odlučnost da se u to krene. Zajednički, sa pravim merama agrarne politike, može se doći do dugoročnog i održivog rešenja, kaže direktor ZZ „Zrenjanin“.
Ova tema nametnula je još jedno pitanje: Ima li među zadrugarima i kooperantima onih koji se bave stočarstvom?
Odovor na ovo pitanje je obeshrabrujući. Niko od njih nema stočarsku proizvodnju i ako je ova grana svojevremeno bila veoma razvijena i poljoprivreda ovog kraja se bazirala na njoj.
Neki poljoprivrednici su već preuzeli seme i đubrivo
Repromaterijal za prolećnu setvu je spreman
Ima li novca za prolećnu setvu?
Setva se bliži, repromaterijal je spreman, a šta je sa prošlogodišnjim zalihama? Ako se gledaju poljoprivrednici sa užeg i šireg područja srednjeg Banata, sa dva aspekta se može sagledati sadašnja situacija na tržištu merkantilnih poljoprivrednih roba. Prvi aspekt su prirodni uslovi koji im nisu išli na ruku prošle proizvodne godine. Padavina uopšte nije bilo gotovo tri meseca što se jako loše odrazilo na jare useve. Prinosi su bili jako umanjeni i samim tim poljoprivrednici su u startu imali velike gubitke.
-Sa takvim rodom i cenom koja je bila na otkupu, proizvodnja je bila na granici rentabilnosti. Deo robe je prodat, a deo je ostao na lageru. Vimo da su cene na svetskom tržištu u padu i ako sada pogledamo prodajne cene i cene koštanja proizvodnje, jasno je da ostvaruju gubitak, objašnjava Gavrilović.
On dodaje da uprkos velikm oscilacijama na tržištu ova zadruga nastoji da predvidi dalja dešavanja i savetuje svoje poljoprivrednike.
Darko Gavrilović: Dokle god radimo prave stvari postižemo pozitivne rezultate
Na pitanje koliko je njemu kao direktoru teško da isprati sva tržišna dešavanja i da donese pravu odluku u pravo vreme, Gavrilović kaže da nije lako.
-To mi je posao i dokle god radimo prave stvari postižemo pozitivne rezultate.
Sedam decenija bura i oluja
ZZ „Zrenjanin“ iz Zrenjanina osnovana je 50-ih godina 20. veka i shodno državnom uređenju menjala je oblike. U sadašnjem obliku posluje od 1990. godine i predstavlja servis zadrugara i poljoprivrednika na teritoriji opštine Zrenjanin u vidu organizacije ratarske proizvodnje, nabavke repromaterijala – semena, đubriva i pesticida. Takođe, ova zadruga se bavi i plasmanom merkantilnih roba koje dolaze i vidu razduženja za repromaterijal i onih iz slobodnog otkupa, odnosno od poljoprivrednika koji sami finansiraju svoju proizvodnju. Ova zadruga trenutno broji 55 zadrugara i približno toliko koopernata te na teritoriji opštine Zrenjanin pokriva kooperaciju i proizvodnju na 1.500 hektara.
Zadruzi je vraćeno 34 hektara poljoprivrednog zemljišta
ZZ „Zrenjanin“ se bori da joj se vrati još nekoliko stotina hektara zadružne zemlje
U transformaciji društvenog uređenja u jednom momentu ova zadruga je ostala bez svoje zemlje. Pre nekoliko godina povraćeno je 34 hektara poljoprivrednog zemljišta. Borba traje za povrćaj još nekoliko stotina hektara u naturalnom ili finasijskom obliku, i kako kaže direktor ZZ „Zrenjanin“ Darko Gavrilović, od ove borbe neće se odustati
-Vremena su se promenila i ovakvi tipovi zadruga imali su, i još uvek imaju problem, da se uključe u tržišna kretanja koja su liberalizovana. Svi znamo da globalizacija sa sobom nosi određene promene, a jedan od bitnih aspekata je da zadruge raspolažu svojom imovinom koju su ranije imale. Tu prevashodno mislim na poljoprivrednu proizvodnju. S’ druge strane, i organizovanje unutar njih treba da se ostvrće na tržišna kretanja, kaže Gavrilović.
U najtežim vremenima ova zadruga je ostala bez mehanizacije i drugih sredstava za rad, ali se sa povraćajem 34 hektara oranica i promenom organizacione strukture, pomerila sa mrtve tačke i povećala kooperaciju za 20 odsto što je posebno značajno za finansijske efekte.
-Sada naši zadrugari na ovoj zemlji zasnivaju poljoprivrednu proizvodnju, a mi se trudimo da cene zakupa budu nešto niže od uobičajenih. Korist je obostrana, kaže direktor ZZ „Zrenjanin“.
Ovo povećanje ukazuje i na značajne benefite koje ostvaruju zadrugari i kooperanti.
Ulaganje u podno skladište i otkupno mesto
-Mi se trudimo da sagledamo tržišna kretanja, transparento i predvidivo, koliko god je to moguće. To znači da repromaterijal nabavljamo po, što je moguće nižim cenama i za trgovinu u najboljem mogućem momentu. Samim tim ove proizvode možemo konkurentno da nudimo zadrugarima i kooperantima. Takođe, prilokom prodaje merkantilne robe nastojimo da ispratimo trendove i da odaberemo najbolje momente za prodaju kako bi benefit ostvarili i poljoprivrednici i zadruga, objašnjava on.
Podno skladište vredno 400.000 evra
Za telehender. kolsku vagu i analizator novac od Ministarstva za brigu o selu
Na ovaj način, kako kaže Gavrilović, stvaramo potrebnu akumulaciju za normalno funkcionisanje. Kako bi se ovakva poslovna politika pospešila u toku je izgradnja podnog skladište koje je neophodno kako zbog funkcionisanja zadruge, tako i zbog samog opstanka u ovakvim tržišnim uslovima.
-Podno skladište i sopstveno otkupno mesto zaista su nedostajali u funkcionisanju ove zadruge. Država je prepoznala naš trud i potrebu i do sredstava smo došli kroz konkurs Ministarstva za brigu o selu, a uz Pomoć Zadružnog saveza Vojvodine, napominje on.
ZZ „Zrenjanin“ uskoro će imati vlastito otkupno mesto
Gavrilović objašnjava da je celokupna vrednost investicije 400.000 evra, a to podrazumeva pripremu parcele, izgradnju objekta i kupovinu opreme. Sredstva dobijena od države namenjena su za nabavku opreme. Kupljen je telehender za manipulaciju, kolska vaga i analizator za žitarice i uljarice.
Nakon dve godine zabrane okupljanja zbor pandemije koronom, ove zime opet su zaživela predavanja namenjena poljoprivrednicima o hibridima, uslovima gajenja, zašti bilja. Ovo je način da kroz edukaciju zadruga ostvari onaj segment koji je karakteriše, a to je društvena odgovornost.
