Od 2012. godine kasni mrazevi tokom marta i početkom aprila zadaju glavobolje voćarima koji danima unazad imaju pune ruke posle. Tako je i u voćnjacima Zvonka Hnatka iz Šida koji na obroncima Fruške gore u selu Bikić do uzgaja jabuke, kruške, breskve i trešnje. Breskve, na kojima se pojavila zelena tačka i označila početak vegetacije, prskao je već tri puta. Za sada, kako kaže, vegetacija još uvek nije u velikom obimu da bi došlo do izmrzavanja.
ČITAJTE I: Kako se izboriti sa zakasnelim mrazom?
-Prema mojim iskustvima izmrzavanja se dešavaju kada su voćke u cvetu ili fazi precvetavanja. Obično u takvim sitacijama imamo štete. To je najizraženije kod kajsije koja prva cveta, te joj kasni mrazevi nanose štetu. Zbog toga bi ova voćka trebala da se uzgaja na nadmorskoj visini iznad 200 metara. Svaka proizvodnja na manjoj nadmorskoj visini je rizična i dovodi do toga da roda u proseku bude svake treće godine. Mada, lane su kod nas zasadi breskve na nadmorskoj visini nižoj od 150 metara, kruške – posebno sorta karmen koja je osetljivija od viljamovke, i jabuke, izmrzli, objašnjava Hnatko.
On kaže da kada bi niže temperatire vazduha potrajale do polovine marta, pa i duže, voćke bi bile zaštićene od izmrzavanja. Međutim, ukoliko dođe do velikog skoka temperature na 18-20 stepeni, što je bio slučaj nekih predhodnih godina, pupoljci se otvaraju i u slučaju pada temperature i pojave mraze, dolazi do njihovog izmrzavanja, posebno na nižim terenima.
-Moji jabučnjaci su na 110, breskvici na 150-200 metara nadmorske visine kao i zasadi kruške. Jabuka je na nižim terenima jer ove voćke moraju da se navodnjavaju i voda za zalivanje je pristupačnija u odnosu na više terene gde se bunari moraju bušiti na dubinu od 180-300 metara, što iziskuje značajne dodatne troškove, objašnjava naš sagovornik koji je po obrazovanju inženjer voćarstva.
Prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu podseća da su klimatske promene sve izraženije u poslednjoj deceniji, pa tako beležimo visoke temeprature u prvoj dekadi januara, pa i u drugoj dekati februara kada se živa u termometru penjala i do 16 stepeni.
-Generativni pupoljci su jako napredovali, pa imamo situaciju da npr. badem puno cveta kao i neki genotipovi džanarike. Kajsije su u fazi roze pupoljka. Ne može da prođe mart, pa čak i april bez niskih temperatura tako da štete očekujem posebno kod onih voćnih vrsta koje su osetljive, poput breskve, kajsije i trešnje, posebno ako su voćnjaci podignuti u neodgovarajućim agrekološkim uslovima. Molio bih proizvođače da se pripreme za ovakve situacije bilo da imaju sisteme za orošavanje, frostbastere ili koriste zadimljavanje. Kajsija koja se nalazi u ovoj fenofazi sigurno ne može izdržati temperaturu od -7 ili -8 stepeni, a da ne pretrpi velika oštećenja, poručuje Keserović.
Prema njegovim rečima mogu da se dese dva scenarija. Prema prvom, ranocvetne sorte, što je bio slučaj pre dve godine, cvetaju i plodovi odmaknu u razvoju ili da kasnocvetne sorte mraz zatekne u fazi precvetavanja. Zbog toga profesor Keserović proizvođačima savetuje da kada formiraju zasade kombinuju ranocvetne i poznocvetne sorte kajsije jer neke od njih uvek ostanu neoštećene od mraza.
Naš proizvođač s’ početka priče, Zvonko Hnatko nema načina da svoje voćnjake štiti od mraza. Kaže da je zaštitu lako preporučiti ali, u praksi je to teško.
-Za zaštitu velikih voćnjaka potrebni su antifrost sistemi za čije funkcionisanje su potrebne velike pumpe za ispumpavanje velike količine vode. To može da bude prilično problematično. Sem toga, ovi sistemu su i jako skupi. Mi u Sremu se protiv niskih temperatura borimo tako što voćne vrste koje su osetljivije na niske temperature sadimo na nešto veće nadmorske visine, odnosno, pribegavamo planskoj sadnji, kaže ovaj iskusni proizvođač voća.
Piše: Jasna Bajšanski
Izvor: Dobro jutro
Foto: Pixabay