Mraz je svaka temperatura ispod 0 °C. Da li će ta temperatura napraviti štetu na voćki, zavisi od različitih faktora. Što je temperatura niža, mogućnost štete je veća, ali se ovaj faktor mora povezati i sa fenofazom voćke. U periodu dubokog zimskog mirovanja (januar–februar), temperatura mora da bude vrlo niska da bi napravila štetu na organima voćaka. Klimatske promene koje primećujemo zadnjih godina, utiču da su zime sve blaže i kraće, pa su štete od niskih zimskih temperatura retke, ali je zato period u kome može doći do mrazeva na proleće, sve duži. Istovremeno, voćke sve ranije kreću sa vegetacijom tako da ta dva faktora, rani prolećni mraz i rano cvetanje, doprinose sve većim štetama u voćarstvu.
ČITAJTE I: Čačanski voćari se nadaju da temperature neće pasti ispod nule
Mere za prevenciju štete od mraza
Izbor lokaliteta
Pre podizanja zasada je neophodna analiza meteoroloških uslova na konkretnom lokalitetu. Podaci se sakupljaju sa meteoroloških stanica i osnova su procene rizika od pojave mraza. Generalne smernice su da se izbegavaju doline, useci, depresije, ravnice, lokaliteti koji su sa svih strana, a pogotovo južne strane, zatvoreni za protok vazduha. Viši tereni tj. padine bolje su lokacije za zasade voćaka.
Agrotehničke mere
Jedna od mera koje se kod nas prilikom podizanja zasada retko primenjuju ili se primenjuju na neadekvatan način su vetrozaštitni pojasevi. U zonama gde je česta pojava hladnih vetrova, preporučljiva je sadnja drvoreda četinara oko voćnjaka (slika 1). Preporučljivo je da se drvored ne sadi oko celog voćnjaka već da se ostavi otvorena, obično južna strana, kako se hladan vazduh ne bi zadržavao. Što su vetrovi jači i hladniji, gustina drvoreda treba da je veća. Da bi se postigao pun efekat drvoreda, oni se često održavaju mašinskom rezidbom, čime se sprečava ogoljavanje osnove posađenog drveća.
Već smo objasnili na koji način se toplota oslobađa iz zemljišta. U slučaju da je zemljište golo, sabijeno i vlažno, gubitak toplote je veći. Ukoliko je zemljište obrađeno ili zatravljeno, vazduh koji je zarobljen u tom površinskom sloju zemljišta se ponaša kao izolator i može značajno da smanji gubitak toplote iz zemljišta.
Blizina velikih vodenih površina, auto-puteva, urbanih sredina itd. smanjuje štete od mraza jer sve navedene strukture oslobađaju toplotu.
Prilikom formiranja uzgojnih oblika treba imati u vidu da razlika u temperaturi između sloja vazduha na 0,50 m i 2 m od površine zemlje može da bude oko 2 °C. Dakle, ako je temperatura 0 °C na 2 m visine, na 0,5 m visine temperatura je -2 °C. Iz tog razloga, u depresijama i ravnicama treba birati više uzgojne oblike odnosno podizati ramene grane kako bi se izbegao hladan prizemni vazduh.
Na kraju, treba reći da je vrlo važan i odabir voćne vrste i sorte. Značajne razlike u štetama od mraza između voćnih vrsta i sorti su posledica, pre svega, različite građe rodnih pupoljaka i fenologije voćaka. Ranije cvetanje, prost cvetni pupoljak – veće štete od mraza. Međutim, u pojedinim godinama se dese situacije da „otpornije” voćne vrste više stradaju od mraza te je
teško dati granične vrednosti temperatura po voćnim vrstama na kojima dolazi do štete. Pored toga, stepen izmrzavanja zavisi i od drugih faktora kao što su ishranjenost, zdravstveno stanje, starost voćaka.
Metode borbe protiv štete od mraza
Orošavanje (antifrost sistem)
U voćarstvu se za zaštitu od mraza koriste različiti načini orošavanja vodom. Izbor sistema u osnovi zavisi od rizika od mraza (intenzitet, učestalost, stepen osetljivosti voćne vrste) i od dostupnosti vode.
Klasično orošavanje
Ova tehnika omogućava održavanje temperature delova biljke na 0 °C ispod sloja leda koji se stalno kvasi . Led je odličan izolator, a pri tome se na svaki gram vode koji se ledi oslobađa 334,4 J (džula) toplotne energije. Ova metoda je vrlo efikasna u slučaju da je vetar slabog intenziteta ili ga nema i kada imamo konstantnu količinu vode na raspolaganju. Međutim, u slučaju da je relativna vlažnost vazduha niža od 100%, deo korištene vode isparava u vazduh. Ovaj fenomen uzrokuje oduzimanje toplote iz vazduha i delova biljke u iznosu od 2508 J na svaki gram vode koja pređe u vodenu paru. Sistem se uključuje kada je temperatura pala do one temperature koja izaziva štetu na cvetu ili plodu, ali ta temperatura treba da bude očitana na tzv. vlažnom termometru. Na primer, ako je na suvom termometru očitano +2 °C, temperatura vlažnog termometra može da bude -1 °C. To u praksi znači da dok je temperatura vazduha 2 °C, delovi biljke trpe temperaturu od -1 °C za vreme orošavanja, sve dok se vazduh ne zasiti vodenom parom te se onda temperatura biljke podiže na 0 °C. U praksi se sistem najčešće uključuje kada temperatura padne na 0 °C, što je na osnovu navedenog primera pogrešno. Orošavanje prekidamo kada je temperatura vlažnog termometra viša od 0 °C ili kada se sav formirani led otopi.
Ovo je najsigurniji sistem zaštite od mraza. Preduslov je da imamo dovoljnu količinu vode na raspolaganju. Radni pritisak je 4 do 4,5 bara. U slučaju temperatura od -5 do -7 °C, potrebno je 4 mm vodenog taloga na sat. Orošavanje mora biti ujednačeno u voćnjaku, pri čemu treba koristiti samo odgovarajuće rasprskivače za ovu namenu. Ovaj sistem ima i neke mane. U slučaju čestog korišćenja sistema, može doći do zadržavanja velike količine vode u zoni korena, tj. do gušenja korena. Takođe, može doći do lomljenja grana pod težinom leda.
Orošavanje mikrorasprskivačima
Princip rada ovog sistema je isti kao i kod prethodnog, ali je cilj da se primena koncentriše na stabla da bi se uštedela voda. Ovaj sistem je efikasan ako temperature nisu niže od -4 °C. Za ovaj tip sistema je neophodno imati filtraciju vode, kao i sistem ranog upozorenja, kako bi se izbeglo zaleđivanje cevi i rasprskivača.
Ukoliko je sistem namešten da se uključi na 0 °C vlažnog termometra, može da radi i nekoliko uzastopnih dana pod mrazom. Posle svake upotrebe je potrebno pročistiti cevi. Glavna prednost ovog sistema je mala količina potrebne vode, 20 do 30 m3/sat/ha, dok je kod klasičnog sistema to i do 400 m3/sat/ha.
Orošavanje ispod krošnje
Ova metoda dodatno štedi vodu. Potrebno je svega 10 do 20 m3/sat/ha da bi se u slučaju radijacionog mraza temperatura podigla za 1 do 2 °C. Uspeh ove mere u dobrom delu zavisi od prisustva vetra. Princip je isti kao i kod ostalih tipova orošavanja, s tim što se ovde voda rasprskivačima raspoređuje po zemlji gde formira ledeni pokrivač i pri tome oslobađa toplotu u vazduh u količini od 334,4 J/g. Mera je značajno uspešnija ukoliko je zemljište zatravljeno ili izmulčirano. Orošavanje ispod krošnje je preporučljivo tamo gde je rizik od pojave mraza mali i može biti korisno za niske, prizemne mrazeve do 2 m visine.
Zaštita grejanjem
Zaštita grejanjem je jedan od najmanje efikasnih načina zaštite protiv mraza (slika 3). Princip je da se greje vazduh u voćnjaku sve do inverzionog sloja. Dobar raspored gorionika sprečava eventualne gubitke toplote usled vetra ili specifične topografije. Maksimalna količina energije koja je potrebna je do 12.000 MJ/sat/ha. Početak zaštite zavisi od temperature na termometru u blizini voćaka. U slučaju evaporacionog mraza, potrebno je koristiti temperaturu vlažnog termometra. Zaštita se prekida kada temperatura poraste iznad nule van voćnjaka. Zaštitu grejanjem možemo vršiti paljenjem različitih materijala koji su nam dostupni. U pojedinim zemljama su dugo bili popularni gorionici na lož-ulje, ali su izbačeni iz upotrebe zbog cene i štetnosti po životnu sredinu. Zamenila ih je upotreba parafinskih sveća. One se nalaze u metalnim kantama od 5 kg. Traju do 8 sati i oslobađaju 25 MJ energije. Dakle, za 12.000 MJ/sat/ha je potrebno 480 parafinskih sveća.
U praksi se koristi od 300 do 600 sveća u zavisnosti od intenziteta mraza. U slučaju mrazeva slabog intenziteta, kante se mogu zatvoriti i ponovo koristiti. Za sigurnu zaštitu od mraza je potrebno imati dovoljnu rezervu sveća pred sezonu mrazeva. Negativne strane su visoka cena sveća (5,5–6,5 evra/kom), trošak postavljanja i uklanjanja, a nije lako ni doneti odluku gde ih tačno postaviti. Pored parafinskih sveća, koriste se i parafinske cepanice, izdubljene cepanice drveta u koje se stavlja mešavina parafina i piljevine. Postoji i mobilni sistem zaštite grejanjem. Reč je o takozvanim frostbasterima (slika 4), vučenim ili nošenim priključnim mašinama koje sagorevaju propan. Utrošak je 30 do 50 kg na sat, a razvijaju temperaturu od 80 do 100 °C na izlasku iz uređaja. Mogu da podignu temperaturu za 1 do 2 stepena. Koriste se za voćnjake do 5–6 ha površine. Da bi bili efikasni, mašina mora da napravi krug, tj. da se vrati na početno mesto rada za 10 minuta.
Vetrogeneratori
Princip rada se sastoji u mešanju slojeva vazduha u cilju povećanja temperature vazduha u zoni stabala voćaka. Ova metoda se koristi za zaštitu od radijacionog mraza, a ne može da se koristi protiv advektivnog mraza. Za ovu svrhu se koriste vetroturbine tj. vetrogeneratori, veliki ventilatori (slika 5) koji stvaraju veštački vetar i mešaju slojeve vazduha. Pri tome se koristi toplota koja se nalazi u inverzionom sloju vazduha. Učinak je jednak sredini razlike između temperature vazduha pri zemlji i temperature inverzionog sloja. Dakle, ako je pri zemlji -5 °C a u inverzionom sloju +2 °C, mašina će povećati temperaturu u voćnjaku na -1,5 °C. Mašina se ne postavlja u centar voćnjaka već na trećinu dužine redova, posmatrajući pravac odakle se spušta hladan vazduh (na padinama). Površina koju mašina može da pokrije iznosi od 3,5 do 5 ha, zavisno od modela i gajene kulture. Mašina se uključuje kada temperatura padne na 0,5 do 1 °C.
I ovde je važna primena suvog i vlažnog termometra radi određivanja vlažnosti vazduha. U slučaju da je vazduh vrlo suv, sistem se uključuje na 3–4 stepena višoj temperaturi nego što je temperatura na kojoj cvet (plod) izmrzava. U suprotnom može doći do preteranog isušivanja delova voćke koju štitimo. Kako noć odmiče, temperatura opada, čak i u inverzionom sloju, te je preporučljivo kombinovati ovu metodu sa drugim metodama. Mogu da se postave parafinske sveće (200 kom/ha) na udaljenosti od 50 m kako bi se povećala temperatura na ivicama voćnjaka, ili da se istovremeno koristi i antifrost sistem koji povećava temperaturu inverzionog sloja.
U pojedinim zemljama, a takvih pokušaja je bilo i u Srbiji, za zaštitu od mraza mešanjem slojeva vazduha se koriste i helikopteri. Jedan helikopter može da pokrije do 12 ha, cena usluge je vrlo visoka (u SAD 6.400 $ za 4 sata rada), ali za 1 minut može da podigne temperaturu za 2–3 stepena. Naravno, helikopter se koristi samo ako imamo radijacioni mraz, a ne u slučaju pojave advektivnog mraza, kao što se svojevremeno pokušalo u Srbiji.
Zadimljavanje
Jedna od najčešćih metoda koju naši proizvođači primenjuju za zaštitu od mraza je zadimljavanje. Princip ove metode je jednostavan. Kada nemamo pravi oblak da zadrži toplotu koju zemlja zrači, onda ga stvorimo zadimljavanjem. Međutim, najčešći izvor zadimljavanja koji se kod nas koristi je paljenje automobilskih guma, što je potpuno pogrešno. Prvo, paljenjem guma oslobađamo velike količine vrlo opasnih materija uključujući dioksin, a drugo, nastali dim se ne zadržava iznad voćnjaka i čine ga čestice koje ne zadržavaju toplotu. Jedino efikasno zadimljavanje je paljenje mokre organske materije (slama, lišće itd.), što u vazduh oslobađa veliku količinu vodene pare koja se kondenzuje te na taj način imamo sitne čestice vode koje lebde u ili iznad voćnjaka i upijaju i zrače toplotu. U pojedinim zemljama koriste uređaje koji prave veštačku maglu, što je u stvari pravi način „zadimljavanja”.
Primena agrotekstila
Pojedine poljoprivredne kulture, uključujući i jagodu, mogu da se štite od niskih temperatura i pokrivanjem agrotekstilom (slika 6). Agrotekstil je vrsta tkanine koja se koristi u poljoprivredi, uglavnom u povrtarstvu za ranu proizvodnju, sa osnovnom namenom da ubrza razvoj biljaka putem zadržavanja toplote ispod pokrivke, ali i da ih zaštiti od mraza. U kojoj meri će ova vrsta zaštite biti efikasna zavisi od debljine agrotekstila i rasporeda vlakana u njemu.
Što je materijal deblji, to je zaštita bolja. Agrotekstil se u zasadu jagode postavlja sredinom popodneva, dakle pre zalaska sunca. Vrlo važan faktor su i vremenski uslovi pre mraza. Ukoliko je dan pred mraz sunčan i bez vetra, onda će agrotekstil da pruži odličnu zaštitu, a ukoliko je dan pred mraz oblačan i sa hladnim i suvim vetrom, onda će efekat agrotekstila da bude vrlo mali. Različite folije mogu da se koriste i za pokrivanje redova (špalira) drugih voćnih vrsta, ali se to u praksi retko radi.
Piše: Prof. dr Nenad Magazin
Tekst i fotografije preuzeti su iz časopisa Voćarstvo Vinogradarstvo