Grašak uspeva na mnogim tipovima zemljišta,od lakih do težih. Najbolje uspeva na slabo kiselom,neutralnom i slabo alkalnom zemljištu (pH 6-8).Podvodna,zabarena i vrlo teška zemljišta nisu pogodna za proizvodnju graška.
Grašak treba uvrstiti u plodored u sistemu navodnjavanja. Može da se gaji posle paradajza,paprike,žitarica i industriskog bilja. On je odličan predusev i ne podnosi monokulturu. Osnovnu obadu treba obaviti u jesen. Strukturna i rastresita zemljišta treba orati na dubinu 25-30 cm,a zbijena i teška dublje,na 30-35 cm. Laka i ocedna zemljišta treba ostaviti u otvorenim brazdama,a teška zemljišta usitniti tanjiračom još sjeseni. Tako se omoguava rana priprema zemljišta za setvu na teškim tipovima zemljišta.
ČITAJTE I: EU: Zeleno svetlo za brže odobravanje biopesticida
Potrebe graška za đubrenjem su manja u poređenju sa drugim povrtarskim usevima. U zemljište umerene plodnosti unosi se 20-30 kg azota,60-80 kg P2O5 i 40-60 kg K2O po hektaru. Polovina fosfornog i kalijumovog đubriva zaorava se u jesen,a ostatak zajedno sa azotom u predsetvenoj pripremi. Predsetvena priprema počinje čim to vremenske prilike dozvole,u našim uslovima tokom marta. Rasturanje đubriva a zatim usitnjavanje setvenog sloja obavlja se tanjiranjem,drljanjem ili setvospremačem.
Grašak se seje odmah posle obavljene pripreme za setvu. Kasnije posejan daje po pravilu niže prinose. Kasna setva podbacuje u godinama kada u toku cvetanja i zametanja mahuna nastane period toplog i sušnog vremena. Izborom sorti različite dužine vegetacije i podešavanjem vremena setve produžuje se period berbe i sezona prerade graška. Grašak se seje na međurednom razmaku 12-20 cm a u redu 3-4 cm i na dubini 5 cm. Poznate sorte kod nas su:Visak,Gorostas,Galija,David,Golijat,Šumadinac.
Piše: dipl.ing.polj. Milosavljevič Zoran, PSSS Srbije