Od 31. maja na pakovanju će moći da piše „kafa“ samo ako je u njemu – sto odsto kafa.
Naime, sutra na snagu stupa novi Pravilnik o kvalitetu sirove kafe, proizvoda od kafe, surogata kafe i srodnih proizvoda koji je usvojen još u decembru 2020. godine, ali njegova primena odložena je za 31. maj 2022. kako bi proizvođači imali vremena da usaglase svoju proizvodnju sa novim pravilima i prilagode se novom načinu deklarisanja.
ČITAJTE I: Povezati proizvođače i potrošače, cilj je kampanje „Mislim na nas – kupujem organsko“
Kako kaže Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije, ovaj Pravilnik urađen je zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i postignuta je saglasnost između proizvođača i potrošača. On tačno definiše sve parametre kvaliteta i to ne samo sirove već i surogata od kafe i ostalih proizvoda.
-Pravilnik govori koji je sastav proizvoda, na koji način se mogu definisati, šta ti proizvodi moraju da ispunjavaju u smislu kvaliteta, na koji način će se raditi uzorkovanje, odnosno sve ono što je potrebno da se taj proizvod plasira na tržište, naglašava Bogunović.
Prema njegovim rečima ovaj Pravilnik je važan jer smo predhodnih godina imali situacije da su potrošači dovedeni u zabludu kada je u pitanju kvalitet proizvoda i nepoznavanja njegovog sastava.
-Ovaj Pravilnik ima zadatak da definiše šta je to tačno što može ići u taj proizvod i na koji način se može tačno deklarisati. Novina zapravo i jeste deklarisanje jer se sada na svakom proizvodu, na vidljivom delu ambalaže prikaže, ako proizvod sadrži određene dodatke, koji su to dodaci i u kojem procentu su prisutni. Ovo je s’ jedne strane dobro za potrošače jer znaju da li kupju kafu ili neke surogate, a s’ druge strane proizvođači koji imaju viši kvalitet, premijum proizvode, to mogu i cenovno da opravdaju. Odnosno na tržištu može da se napravi razlika između proizvoda i u pogledu kvaliteta i u pogledu cena, ističe Aleksandar Bogunović.
Kada je ovaj proces počeo Privredna komora Srbije dobila je zahtev od proizvođača da nakon stupanja na snagu Pravilnika o kvalitetu sirove kafe, proizvoda od kafe, surogata kafe i srodnih proizvoda imaju na raspolaganju dovoljno vremena da iskoriste postojeće ambalaže, koje su sada skupe, i u narednih 12 meseci.
Postoji više vrsta kafe, a kod nas su najpoznatije robusta, arabika, robusta iberika i ovaj Pravilnik tačno propisuje koje su to kafe koje mogu da se koriste i koji su surogati dozvoljeni.
– Pravilnik definiše i šta predstavlja zamenu za kafu. Kao sirovine za proizvodnju zamene za kafu mogu se upotrbljavati ječam, raž, pšenica, ječmeni slad i slad drugih žitarica, cikorijino korenje, rogač, slanutak (naut), grašak, žir, neestrahovani rezanci šećerne repe, mahunarke i soja. Zamenama za kafu mogu se dodavati šećer, skrobni sirup, melasa sa najmanje 50 odsto šećera, jestiva biljna ulja i drugi dodaci, kaže on.
-Zamena za kafu je proizvod dobijen prženjem plodova i delova jestivih biljaka bogatih skrobom, šećerima i inulinom. Kuvanjem ili rastvaranjem u vodi tih proizvoda dobija se napitak, pojašnjava se u Pravilniku.
Predviđaju se dva načina označavanja, i to u zavisnosti da li je udeo mlevene kafe u konkretnom proizvodu veći ili manji od 50 odsto. Ako je udeo pržene mlevene kafe u mešavini veći od 50 odsto, proizvod će nositi naziv „Proizvod na bazi kafe sa npr. sojom“.
Ako je, pak, udeo pržene mlevene kafe u mešavini manji od 50 odsto, takav proizvod neće smeti da nosi oznaku da je na bazi kafe, već će imati naziv „Proizvod na bazi npr. soje sa kafom“.
Ovakvi nazivi moraju da budu vidljivi na ambalaži.
U Srbiji postoji više od 500 registrovanih proizvođača kafe, svaka od pržionica traži svoju formulu mešavine zbog prepoznatljivog ukusa, dok drugi kao razlog imaju cenovnu isplativost i zbog toga uvode i određene surogate.
Piše: Jasna Bajšanski