Opštine Kanjiža, Horgoš i Novi Kneževac decenijama su poznate po proizvodnnji i preradi začinske paprike, pa iz tog razloga ne čudi što je u Martonošu 1993. godine osnovana sušara u porodičnom vlasništvu – „Telek Paprika“.
ČITAJTE I: Dve setve i više žetvi na njivama “Geneze” iz Kanjiže
Poljoprivredna proizvodnja na površini od 900 hektara, godišnji preradni kapacitet od 2.500 tona, 7 miliona evra godišnji neto obrt, 85 odsto od ukupne proizvodnje se izvozi i 120 zaposlenih – ovako u brojkama sada izgleda kratka lična karta firme „Telek Paprika“.
– Počeli samo sa začinskom paprikom, a kasnije potrebe tržišta usmerile su nas i na začinsko i kulinarsko bilje što nam danas daje osnovne proizvode – spanać, mirođiju i peršunov list. Sem toga, proizvodimo i krtolastosto povrće poput paštrnaka, šargarepe i cvekle, objašnjava izvršni direktor ovog preduzeća, Ištvan Buš.
On kaže da se svo povrće suši i da je prošle godine „Telek Paprika“ preradila 30.000 tona sirovog povrća. Od te količine 85 odsto namenjeno je izvozu, uglavnom u Evropsku uniju.
Sirovina za funkcionisanje sušare nabavlja se iz sopstvene proizvodnje i iz ugovorenih nabavki. Sopstvena poljoprivredna proizvodnja se odvija u jedinstvenom proizvodnom kompleksu od 900 hektara, gde se planiranje setve zasniva na dnevnicima proizvodnje koji se mogu koristiti dugoročno.
Celokupno zemljište zaliva se pomoću sedam stacionarnih sistema zalivanja tipa Valmont. Veličina površine omogućava optimalizaciju mašinskog parka, koji između ostalo obuhvata i 3 kombajna za papriku, 1 kombajn John Deere, 4 mašine za žetvu začinskog bilja, 2 traktora guseničara od 300 KS, 3 teška traktora od 160 KS, 10 traktora sa 80 KS i 7 tifona za navodnjavanje. Stručno znanje obezbeđeno je zapošljavanjem tri diplomirana inženjera poljoprivrede čiji zadatak je da planiraju zaštitu bilja, da njome upravljaju i da je operativno kontrolišu.
Manju količinu potrebne sirovine „Telek Paprika“ kupuje od oko 100 poljoprivrednih proizvođača i preduzetnika iz okoline.
Ključni segment kapaciteta prerade u fabrici čini pet trakastih sušara. Ovi gasni sušači su opremljeni uređajima za povrat toplote zbog energetske efikasnosti i zaštite životne sredine.
Za preradu sušenih lisnatih začina koriste se četiri linije, dok postrojenja za sterilizaciju rade sa zasićenom parom. Ventilex tip postrojenja je farmakološke preciznosti.
Mlin za papriku ima uređaj za mlevenje sa 3 kamena i jednom konusnom mešalicom. Oni zajedno čine jedan zatvoreni sistem.
-U našem preduzeću proizvode pakujemo uz pomoć poluautomatskog uređaja za pakovanje koji je opremljen sa magnetima i metal detektorima. Mi nemoamo svoj brend, robu isporučujemo kamionima, isključvo u transportnom pakovanju . Tek kada obezbedimo pun tovar možemo da potvrdimo isporuku, kaže Ištvan Buš.
Presudna godina u istoriji d.o.o. „Telek Paprika“ bila je 2017. Tada je, zahvaljujući podršci Vlade Republike Mađarske, a posredstvom Fondacije „Prosperitati”, ovo preduzeće dobilo direktna podsticajna sredstva u vrednosti od 1,8 miliona evra, kao i dodatnu kamatnu podršku kredita od 300.000 evra.
Ova sredstva, zajedno sa kreditom OTP banke i sopstvenog udela upotrebljena su u ukupnoj vrednosti od 4,1 milion evra na povećanje kapaciteta – za nabavku jedne energetsko efikasne sušare velikog kapaciteta i za priključne linije za preradu, za nabavku uređaja velikog kapaciteta za sterilizaciju farmakološke preciznosti, kao i za obnovu tehničke opremljenosti preduzeća.
Vremenom, ova firma je došla do regenerativne proizvodnje povrća i, kako kaže njen izvršni direktor Imre Buš, ovaj put je dosta dugačak i težak.
-Mi smo od prošle godine u ovu proizvodnju uključeni zahvaljujući projektu koji nam je ponudila Kompanija „Nestle“. Odmah smo se u tome prepoznali jer smo uvek težili da idemo ka proizvodnji zdrave hrane. Sem toga, i EU i svet uopšte, zahtevaju da se sve više isključuje upotreba pesticida i drugih hemikalija. Naše prve korake, kada govorimo o regenerativnoj poljoprivredi, činimo rame uz rame sa „Nestle“ kako bi dostigli nivo na kojem možemo reći da ovaj vid proizvodnje zaista i funkcioniše. Ali, za postizanje zacrtanih rezultata potrebno je još godina, objašnjava Buš.
Kako kaže, u primarnoj proizvodnji upotrebljava se prirodno đubrivo. Od pre tri godine primenjuje se sve više stajnjaka, odnosno peletiranih organskih đubriva tako da se sada veštačko đubrivo koristi samo na onim površinama na kojima je neophodno dodati neki element koji je potreban zemljištu da bi se očuvala njegova plodnost.
-Sem toga, oslanjamo se na savremene tehnološke mere da bi istovremeno i zaštitili našu okolinu i pospešili proizvodnju. Da bi sačuvali njive na prvom mestu primenjujemo plodored, a sem toga kompostiramo nusproizvode naših sirovina i vraćamo ih zemlji uz oranje i dodavanje stajnjaka. Nastojimo da, poštujući plodored, biljke koje gajimo nadomeste zemlji ono što je predhodna kultura iz nje izvlačila. Pritom, ostvarujemo vanredno dobre prinose i izuzetno kvalitetnu sirovinu za sušenje, kaže on.
Buš i malim i velikim proizvođačima preporučuje da prate regenerativnu proizvodnju, da uče i da se kao aktivni nosioci što pre uključe u ovaj proces jer je on opšta dobrobit za celu Srbiju
Tekst i foto: Jasna Bajšanski