Kada se izvodi letnja rezidba voćaka, na kojim voćnim vrstama i koji je njen smisao? Ovo su najčešća pitanja i nedoumice kod proizvođača voća u vezi ove pomološke mere u voćarstvu. Dipl. inž. voćarstva Milinka Sinđića iz PSS Zrenjanin kaže da letnja rezidba predstavlja meru koja se obavlja u toku vegetacije, tj. dok je voćka zelena i ima dva osnovna cilja. To su korekcija zimske rezidbe i smanjenje bujnosti voćke.
ČITAJTE I: Evropski proizvođači jabuka i krušaka u Beogradu od 3. do 5. avgusta
Sinđić objašnjava da se pod korekcijom zimske rezidbe podrazumeva uklanjanje onih grana i grančica koje tokom zimske rezidbe nisu odstranjene. To znači da, ukoliko je zimska rezidba dobro isplanirana i odrađena, za letnjom nema ni potrebe. Smanjenje bujnosti voćke osnovni cilj zelene rezidbe voćaka.
-Svaki voćar, amater ili profesionalac, zna da smanjenje bujnosti voćke na posredan način povećava broj rodnih pupoljaka, a time i rodnost samih voćaka. Prema tome, kontrola bujnosti kod voćaka koje su izuzetno rodne, poput trešnje, rešava se izborom podloge i zelenom rezidbom, objašnjava Sinđić.
On kaže da se prekraćivanjem i uklanjanjem zelenih grana i grančica kod voćaka remeti njihova fiziologija sinteze organske materije i drastično utiče na smanjenje porasta korenovog sistema voćaka. Zato zelena rezidba spada u osetljive operacije kojim se može narušiti fiziološka ravnoteža.
-Ukoliko se ukloni previše grana nekoliko godina zaredom, voćka se može skroz osušiti. Zimska rezidba je daleko bezbednija operacija po voćku i ona ne utiče na masu korena. Tu važi pravilo – jača rezidba-veća bujnost, i obrnuto, poručuje Sinđić.
Na pitanje kada pristupiti zelenoj rezidbi on kaže da prema vremenu izvođenja ona može biti rana, srednja i kasna.
Rana zelena rezidba se izvodi obično u maju mesecu pre početka zdrvenjavanja osnove mladara, a ima za cilj da se isprovocira porast bočnih grančica na mladaru. To se obično radi kod kajsije i u toku formiranja krune voćaka.
-Srednje vreme predstavlja u stvari onu pravu letnju rezidbu kakvu većena voćara poznaje. Radi se od polovine juna do kraja jula. U ovo vreme najviše se utiče na kasniji smanjeni razvoj korena i bujnosti kod voćaka. Najviše se primenjuje kod trešnje. Imamo i kasnu letnju rezidbu, što je u osnovi rana zimska u fiziološkom smislu. Izvodi se od polovine avgusta do kraja septembra, i najčešće je primenjuju voćari na kajsiji iz Grocke, kaže Sinđić.
Ona doprinosi poboljšanom sazrevanju grana i grančica i boljem prezimljavanju u toku zime.
Da bi se izbegle štete koje mogu nastati nepravilnom letnjom rezidbom dipl.inž. Milinko Sinđić iz PSS Zrenjanin poručuje da je stoga treba izvoditi samo i isključivo pod nadzorom i preporukom stručnjaka za voćarstvo ili lica koje ima veliko iskustvo u njenoj primeni.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Pixabay i J. Bajšanski