Jednostrana preobilna ishrana azotom dovodi do relativnog nedostatka fosfora, kalijuma, bora, cinka. Ukoliko je još praćena i dovoljnom količinom vode, dolazi do ubrzanog porasta vegetativnih organa na štetu prinosa plodova.
ČITAJTE I: Važni hranljivi elementi u proizvodnji paradajza
Biljke sa ovakvom ishranom kasnije počinju plodonošenje, na njima su listovi veliki usled spore razgradnje hlorofora, tamnozeleni, deblji, dobro hidratisani. Usled poremećenog odnosa ugljenih hidrata i proteina u korist drugih, ćelije plodova imaju veću zapreminu i stvaraju mekano, sunđerasto tkivo, zbog čega lako podležu infekciji, a takođe imaju lošiji ukus i kvalitet, čuvanje je kraće a gubici pri čuvanju su veći. Plodovi su mali i slabo obojeni, karakteristična boja plodova se kasnije obrazuje, zbog sporijeg razlaganja hlorofila, a sazrevanje plodova kasni.
Zbog povećane osetljivosti nekih povrtarskih vrsta na niske temperature, preterana ishrana azotom može da ima veoma štetne posledice, posebno u rasadničarskoj proizvodnji. Korenov sistem biljaka obilno snabdevenih azotom je plitak, zbog čega su takve biljke manje otporne prema zemljišnoj suši. Višak azota nepovoljno utiče na otpornost biljaka prema visokim temperaturama i bolestima.
Nepovoljno dejstvo viška azota na kiselim zemljištima može da se ublaži povećanjem pH vrednosti zemljišta do blizu neutralne reakcije, kao i obilnim đubrenjem kalijumom. Preterana upotreba azota ne samo što često nije ekonomski opravdana, nego može da dovede i do zagađenja sredine nitratima i pogoršanja biološke vrednosti proizvoda, zbog čega pri utvrđivanju potrebne doze azota treba strogo voditi računa kako o potrebama biljaka u azotu, tako i o zalihama azota u zemljištu.
Obilna ishrana azotom, posebno u nepovoljnim uslovima za njihovu redukciju kao što su nedovoljna osvetljenost, nedostatak vlage i dr., dovodi do njegovog nakupljanja u biljkama. A visok sadržaj nitrata u hrani deluje toksično. Visoke količine azotnih mineralnih đubriva najčešći su uzročnik nakupljanja nitrata u povrću, koji osim nepovoljnog dejstva na zdravlje ljudi i životinja, negativno deluju na kvalitet povrća.
Posebno mnogo nitrata sakupljaju zelena salata, spanać, cvekla, rotkva, keleraba, blitva, nešto manje mrkva, kupusnjače, boranija, a najmanje paradajz, paprika, krastavac, brokoli, karfiol, beli i crni luk, ali, između sorti postoje velike razlike. Najviše nitrata u proseku povrće sadrži u jutarnjim časovima, a najmanje posle podne.
Primenu azotnih đubriva treba prilagoditi hemijskim karakteristikama zemljišta i vrsti povrća koja se proizvodi. Nivo obezbeđenosti povrća azotom može donekle da se oceni na osnovu boje listova i porasta, a tačnije na bazi sadržaja azota u listovima i u zemljištu.
Piše:Slavica Kodžopeljić dipl.inž.ratarstva, PSSS Zaječar Agroznanje doo Zaječar
Foto: Pixabay