Za jednu deceniju zbog SUŠA u polјoprivredi Srbije izgublјeno je oko šest milijardi dolara. Zbog suša koje prete i ovom regionu nauka mora da stvori nove sorte i hibride!
Primera radi, štete od suša u 2003. i 2007. godini bile su po milijardu dolara, u 2012. godini suša je obrala useve u vrednosti od dve milijarde dolara, zatim 2014. i 2017. godine po 1,5 milijardi dolara, ili po trećinu očekivane proizvodnje.
Istraživanja pokazuju da su od 100 godina uvek 52 sušne! Kod nauke je da u budućnosti za takve uslove pripremi nove sorte i hibride.
ČITAJTE I: Opadaju vodostaji reka, zivi svet ugrožen
Agrarna proizvodnja u Srbiji poslednje tri i po decenije stagnira i prosečan rast godišnje proizvodnje se kreće oko 0,45 odsto. U Srbiji sirovine za hranu proizvode se na 3.476.000 hektara i njihova godišnja vrednost proizvodnje se kreće od četiri do pet milijardi dolara.
Srbija, inače poseduje 5,1 miliona hektara polјoprivrednih površina dok je obradivo oko 4,1 miliona hektara. Izuzetak je bila samo godina korone 2020. Tada je vrednost proizvodnje bila čak 5,6 milijardi dolara i rast proizvodnje je bio 4,6 osto. Godinu dana kasnije, 2021. godine ostvarena proizvodnja bila je manja od prethodne za pet odsto. Standardno ona se u prosečnim godinama kreće između četiri i pet milijardi dolara. Izvoz u 2020. godini iznosio je 4,6 milijardi dolara, a u 2021. godini to je bilo oko 4,9 milijardi dolara. Stručnjaci ističu da je potrebno menjati strukturu proizvodnje, a kada je reč o izvozu umesto izvoza sirovina za hranu nužno je da se pređe na prodaju, odnosno izvoz proizvoda iz viših faza prerade. To je onda i uvećati devizni priliv od izvoza. To znači da nam je potreban novi concept agrarne poizvodnje, zasnovan na zadružnom sistemu, gde će biti ukljuelčna i prerađivačka industrija. Recept uspeha nalauzi se u činjenici da se obrt kapitala od porizvodnje u agraru ubrza i da to bude bar 50 puta godišnje, a ne kao sad do tri puta.
Dodaje se da su naučni instituti u Novom Sadu i Zemunu stvorili oko 2.500 visokorodnih sorti i hibrida raznih kultura, ali se njihove genetske mogućnosti koriste tek sa 30 do 50 odsto. Poslednjih decenija najveće štete su od suša. Tako analize ukazuju da je od 1990. do 2021. godine u Srbiji bilo čak 10 sušnih godina. One su od 2000. do 2021. godine polјoprivredi nanele štete veće od šest milijardi dolara.
Istraživanja
Istraživanja pokazuju da će se ubuduće severni deo Evrope daviti u poplavama dok će se Mediteran i Balkan, na kome je i Srbija, u narednim godinama redovno suočavati sa požarima i jakim sušama koje će uništavati letinu i isušivati reke, upozoravaju domaći stručnjaci i svetski klimatolozi.
Dakle, klimatske promene su definitivno nastupile. Od ovoga ne može da se spasemo, ali možemo samo da se adaptiramo na ove promene. Mediteran je definitivno najosetlјiviji na klimatske promene.
Kod nas su odavno počeli sve učestaliji požari, poplave, ali ono što defintivno treba da nas zabrine je da ove promene za nekoliko godina mogu da dovedu do isušivanja vodenih površina u Srbiji, kao što je to već slučaj u nekim mestima. Ukoliko se nastavi vrtoglavi rast temperatura, a bude sve manje padavina u svim godišnjim dobima, mnoge bilјne i životinjske vrste će nestati. Dokaz tome je da 0,2 odsto stepeni po deceniji raste prosečna temperatura na Zemlјi. Očekuje se da će 1,5 stepeni biti veća temperatura Zemlјe 2040. godine u odnosu na početak veka.
Presušivanje vodenih površina stvara problem vodosnabdevanja povrtarskih kultura, što će biti veliki problem za polјoprivrednike. Topao vazduh nam stiže iz Afrike donosi nam paklene vrućine. U svim godišnjim dobima imamo sve manje padavina, a za sve ovo je jedini krivac čovek i njegova nebriga. To je istakao i Miroslav Tadić, na skupu organizovanom povodom “Izgradnje održivih prehrambenih sistema kroz inkluzivne lance vrednosti”.
On je između ostalog rekao da nas narednih decenija, zbog suša, očekuju sve manji prinosi mnogih kultura, pre svega, kukuruza čak za 55 odsto, pšenice za 16 odsto i svih drugih polјoprivrednih useva. Lek postoji, a to znači da nauka mora ponuditi raniju setvu i zrenje svih useva. Klјučni resurs za održavanje prinosa biće – voda! Znači u svetu će se voditi bitke za vodu, kao nekada za naftu! Ako budemo imali dve žetve, za šta su potrebni sistemi za navodnjavanje, to može da nadoknadi manje prinose.
Predviđa se smanjenje padavina u svim godišnjim dobima i širenje mediteranske klime prema severu i istoku, dok će pogođena područja postajati sve sušnija u vreme leta. Shodno tome očekuje se i povećanje broja toplih dana i noći, dok će toplotni talasi biti sve učestaliji. Regionalne promene u Evropi uklјučuju i povećanje poplava u severnoj Evropi i hidroloških i polјoprivrednih suša u Mediteranu. Značajan doprinos svim tim problemima daje čovek svojom nebrigom, navodi se u izveštaju Međunarodnog panela za klimatske promet.
Za desetak godina u Srbiji zbog vrtoglavih klimatskih promena i sve većeg broja toplotnih talasa doći će do isušivanja vodenih površina i sve češćih požara, što će uticati na bilјni i životinjskih svet, ali posebno na polјorivredu. Zato su nam potrebni sistemi za navodnjavanje, ali su se oni u Srbiji gradili samo u obećanjima. O tome najbolјe pokazuju činjenice u brojkama, u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku Srbije (RZ iz 2021. godine), gde se navodnjava tek oko 1,4 odsto površina.
Navodnjavanje u 2020. godini: Rast za 11,9 odsto
Kako se navodi, u Srbiji je 2020. godine navodnjavano 52.441 hektara polјoprivrednih površina. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u Srbiji 2020. godine navodnjavane površine veće su za 11,9 odsto nego u 2019. godini. Za navodnjavanje je upotreblјeno 2,1 odsto više vode nego u prethodnoj 2019. godini, a najviše vode se crpelo iz vodotokova, 93,2 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najveće površine su navodnjavane su orošavanjem, 92,5 odsto površine, zatim kapanjem 7,3 odsto, dok se površinski navodnjavalo samo 0,2 odsto površine. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte, 91,7 odsto, zatim voćnjaci pet odsto. Primera radi u svetu se navodnjava prosečno oko 17 odsto površina ili recimo u Albaniji oko 380.000 hektara.
I pad navodnjavanih površina
Samo godinu dana kasnije 2021. godine, te navodnjavane površine bile su još manje! Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS) tokom 2021. godine u Republici Srbiji navodnjavano je samo 52.236 hektara polјoprivrednih površina, što je za 0,4 odsto manje nego u 2020. godini! U hektaraima to je manje za 205 hektara! Političari i nučnici koji ih podržavaju to drugačije računaju. Po njima samo znanim računicama, ti rezultati su mnogo bolji?!
Inače, oranice i bašte (sa 94 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa pet odsto) i ostale polјoprivredne površine (sa udelom od jedan odsto). U padu navodnjavanih površina treba tražiti i uzroke fizičkog pada polјoprivredne proizvodnje u Srbiji u 2021. godini od pet odsto. Nedavno je aktuelni ministar poljoprivrede izračunao da ćemo uskoro navodnjavati, još više od 100.000 novih hektara koji su u izgradnji. I to je po onoj zapisanoj od Ive Andrića čekanja boljeg životga u agraru. U ovom, slučaju navodnjavanja. ,,Jednima vek prođe u mučnom i uzaludnom čekanju, a drugi bez imalo čekanja dobiju sve što žele i čemu se ni ne nadaju’’.
Piše: Branislav Gulan, publicista i analitičar
Foto: Agroportal.rs i Pixabay