U Novom Sadu je održana dvodnevna konferencija „Od njive do trpeze“ na kojoj je akcenat bio na značaju upotrebe sertifikovanog semena.
Reč je o završnoj konferenciji u okviru projekta „Kreiranje strategije povećanja upotrebe sertifikovanog semena u Republici Srbiji i podizanje svesti poljoprivrednih proizvođača o značaju korišćenja sertifikovanog semena, proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane, uz poštovanje principa održivosti“ koju finansira Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.
ČITAJTE I: Dan polja jesenjih useva Instituta za ratarstvo i povrtarstvo
Organizator, Semenarska asocijacija Srbije, potrudila se da obezbedi relevantne predavače koji će održati plenarna predavanja i predavanja iz kategorija „Sistem sertifikacije semena“ , „Sigurnost i kvalitet hrane“ i „Nauka u službi inovativnosti“.
Semenarska asocijacija Srbije od 2001. godine, kada je nastala, kao prioritetnu temu ima podsticanje upotrebe sertifikovanog semena. Prema rečima generalne sekretarke ove Asocijacije prof. dr Svetlane Balešević Tubić, početkom ovog veka poljoprivrednici su koristili sertifikovano seme u veoma visokom procentu. Danas je situacija drugačija.
-Pšenica i soja su samooplodne biljne vrste i u ovoj proizvodnji se najčešće i koristi nesertifikovano seme. Sertifikovano seme pšenice koristilo se u 80-90 odsto količina, a soje 75-85 procenata. Danas se postavlja pitanje da li smo na početku, na sredini i blizu cilja. Projekat koji smo realizovali zajedno sa PSS „Institut Tamiš“ iz Pančeva, a koji je finansiralo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, predstavlja korak ka cilju. Sada se ne nalazimo ni na pola puta zato što je prošle godine bio istorijski minimum korišćenja sertifikovanog semena soje, svega 18-20 odsto. Kada je reč o sertifikovanom semenu pšenice, njegova upotreba varira iz godine u godinu i iznosi 40-50 odsto, rekla je Balešević Tubić.
Prema njenim rečima, Semenarska asocijacija Srbije ovim projektom želi da podigne svest ne samo poljoprivrednih proizvođača, koji su ciljna grupa, već i potrošača ukazivanjem na značaj kvaliteta sirovine proizvoda iz poljoprivrede koji idu u prerađivačku industriju.
Edukacija potrošača u EU daleko je odmakla jer su, pre svega zbog pandemije korone, shvatili da im je za zadravlje i kvalitet proizvoda koje jedu jako važno da znaju da traže sledljivost i verodostojnost sirovine.
-Mi ističemo da je to sertifikovano seme. Poljoprivredni proizvođači greše kada se zbog cene sertifikovanog i sopstvenog semena odlučuju za „seme sa tavana“. Ali, oni gledaju prostu računicu. Mi smo ovim projektom dokazali da sertifikovano seme štedi novac jer na kraju daje profit sa mnogo manje ulaganja. Razlog je taj što se nesertifikovanim semenom prenose mnoge bolesti koje se golim okom ne mogu uočiti. Korišćenjem ovog semena za nekoliko godina izgubi se njegov kvalitet, čistoća, prenose se korovi, zemljište se u tolikoj meri zagadi da poljoprivrednik ima mnogo više hemijskih tretmana tokom vegetacije, naglasila je generalna sekretarka Semenarske asocijacije Srbije.
Posebno je istakla da je ovim ogledom na kojem su bile parcele zasejane sertifikovanim i nesertifikovanim semenom, dokazano postojanje nove bolesti koja se do sada nije pojavljivala na soji što rezultira umanjenjem prinosa i do 20 odsto.
-To je ono što stalno ističemo. Na kraju, ali ne manje važno, jeste i ulaganje u nauku jer se pokazalo da će kroz sve ove nedaće koje poljoprivrednik ima zahvaljujući klimatskim promenama i pojavama novih bolesti, migracijama štetočinama, pojavama rezistentnih korova, samo sorta moći da se izbori sa njima. To je jedini način da se primarnom proizvođaču obezbedi prinos i prihod, a to se postiže samo ulaganjem u oplemenjivanje, oplemenjivači su ti koji ugrađuju u sortiment i rezistentnost i kvalitet koji poljoprivrednik želi. To se može ostvariri samo korišćenjem sertifikovanog semena, zaključila je Balešević Tubić uz napomenu da će na kraju veliki značaj ovog projekta biti model koji će Semenarska asocijacija Srbije dati donosiocima odluka na koji način država može da se uključi kroz subvencionisanje upotrebe sertifikovanog semena jer sa ovako velikim procentom korišćenja „semena sa tavana“ svi smo na gubitku, i država i poljoprivrednici i nauka.
Kako se čulo na ovom skupu subvencije za upotrebu sertifikovanog semena je jedna od mogućnosti da se sadašnja situacija promeni ali ne i jedina.
-Ovim projektom predložićemo strategiju razvoja semenarskog sektora jer ako želite da idete napred morate da se opredelite kuda idete, koji su vam ciljevi, šta želite da postignete. A to može samo strategijom. To će biti model subvencionisanja ne samo poljoprivrednih proizvođača već i davanje prednosti poljoprivrednicima proizvođačima semena u vidu određenih podsticaja ovoj proizvodnji u smislu prednosti kada je u pitanju zakup državnog poljoprivrednog zemljišta i korišćenje opreme za navodnjavanje. Mi ističemo da sa semenom sve počinje i da se sa semenom sve završava. Semenarski biznis je svuda profitabilan, naše sorte i hobridi su cenjeni svuda u svetu, a država može imati veliki priliv od izvoza semena, rekla je prof. dr Svetlane Balešević Tubić.
Tekst i foto: Jasna Bajšanski