Pre tri godine grupa profesora sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu napisala je izveštaj pod nazivom „Uticaji promene klime na srpsku poljoprivredu“ koji je pripremljen u okviru projekta „Priprema izveštaja Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime“.
Projekat je sprovodilo Ministarstvo zaštite životne sredine uz tehničku podršku UNDP i finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu. U njemu je naglašeno da je poljoprivreda posebno ranjiva na klimatske promene, s obzirom na to da je ova proizvodnja „fabrika pod nebom“. Konstatovano je da je u poljoprivredi posebno ugrožena biljna proizvodnja (ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo), takođe stočarstvo i ribarstvo, a preko njih i prehrambena proizvodnja. Neregularnost u lancu snabdevanja sirovinama za prehrambenu industriju izaziva ekonomsku i socijalnu nesigurnost.
ČITAJTE I: Da li energija sunca može da smanji troškove u poljoprivredi?
Na osnovu mogućih budućih emisija gasova sa efektom staklene bašte, izvršena je projekcija klimatskih indeksa do kraja veka. Po dva odabrana scenarija, za koja se pretpostavlja da su verovatna za našu zemlju, doći će do povećanja temperature za najmanje od 0.6°C u bliskoj budućnosti, do mogućih 4.3°C do kraja veka. Sezonske promene pokazuju da će leto i jesen imati malo veće promene nego proleće i zima.
Projekcija godišnje sume padavina ne pokazuje jasan trend. Promene su u opsegu ±5% s tim, da su pozitivne vrednosti na severnoj polovini teritorije a negativne na južnoj, što će se manje više zadržati do kraja veka. U analizi promene sezonskih količina padavina ističe se smanjenje padavina tokom letnje sezone po oba scenarija, sa izraženijom anomalijom u daljoj budućnosti i do -20 %. Dužina sušnog perioda se neće značajnije promeniti, za nekoliko dana, ali će zato doći do povećanja broja tropskih dana i talasa.
Projekcije promena povećanja akumulacije padavina sa preko 20mm, 30mm i 40mm ukazuju na povećanje od 20%, ali i 30% u Vojvodini i 40% na pojedinim delovima jugoistočne Srbije do kraja veka.
Očekuje se produžetak vegetacionog perioda od 10 dana u bliskoj budućnosti, do 50 dana do kraja veka, pa čak i 70 dana na višim nadmorskim visinama jugozapadnog dela Srbije.
Ove projekcije klimatskih indeksa ukazuju da je neophodno pratiti promene, sagledati rizike i permanentno prilagođavati mere adaptacije poput agrotehničkih i drugih mera, radi obezbeđenja stabilne i uspešne poljoprivredne proizvodnje.
Klimatske promene sisteme za odvodnjavanje menjaju onima za navodnjavanje
Suša je pojava o kojoj se u ovoj Studiji govori kao redovnoj u narednom periodu i to svake ili svake druge godine. Položaj poljoprivrednog zemljišta u topografskom smislu i klimatske karakteristike u Srbiji su, kroz istoriju, više stvarali uslove za prevlaživanje nego problem suše, tako da je izgradnja sistema za odvodnjavanje imala prioritet u odnosu na navodnjavanje. Međutim, poslednjih godina na teritoriji naše zemlje veoma je učestala pojava jakih i ekstremnih suša praćenih visokim temperaturama.
Buduće projekcije klimatskih parametara ukazuju da će se suša javljati istim ili jačim intenzitetom, što predstavlja alarm za donosioce odluka za strateško planiranje razvoja navodnjavanja ne samo na lokalnom, već i na regionalnom nivou. Sušom će najviše biti ugroženi svi letnji usevi na plitkim zemljištima, zatim pašnjaci i voćnjaci, a potom letnje kulture na dubljim zemljištima, gde rezerve zimske vlage omogućavaju lakše prevazilaženje suše. Potreba za vodom će porasti od 1 – 8 % u bliskoj budućnosti, 3,7 – 13,9 % sredinom veka i od 22,4- 41,9% do kraja veka. Povećano korišćenje vodnih resursa za navodnjavanje može negativno da utiče na akvatični ekosistem.
Razvoj poljoprivrede zajedno sa klimatskim promenama nametnulo je potrebu da se sistemi za navodnjavanje rehabilituju i da se grade novi.
I agronomi i poljoprivrednici saglasni da su veoma važne mere za adaptaciju na klimatske promene navodnjavnjanje, agrotehničke mere, upotreba višenamenskih akumulacija za snabdevanje vodom, korišćenje drenažnih kanala za navodnjavanje, podizanje protivgradnih mreža, odvodnjavanje i unapređenje prakse zaštite od vodne erozije.
U Izveštaju „Uticaji promene klime na srpsku poljoprivredu“ iz 2019. godine stoji da je po strateškom dokumentu predviđen razvoj navodnjavanja do 2034. godine na dodatnih 100.000 do 250.000 hektara.
Generalno, vodna područja Bačka i Banat imaju najveći vodni potencijal, ali i dosta površina koje su uslovno pogodne za navodnjavanje – zaslanjena, teško propustna zemljišta podložna prevlaživanju. Područja Srema i Mačve relativno su bogata i površinskom i podzemnom vodom, ali je njihovo korišćenje limitirano, zbog ostalih korisnika pre svega vodovoda, i uslovljeno međudržavnim karakterom vodotoka. Na području Beograda osnovni vodni resurs predstavljaju Dunav i Sava, iz kojih se može u prvoj fazi razvoja zahvatati oko 15 kubnih metara u sekundi tj. može se razviti navodnjavanje na oko 14.000 hektara.
Međutim, na području na primer Barajeva, gde je veoma skromna hidrografska mreža sa proticajem svih vodotokova od svega jednog kubnog metra u sekundi, koji su nedovoljni i za vodosnabdevanje stanovništva, ne može se očekivati razvoj navodnjavanja bez obezbeđenja akumulacija vode za te namene. Slično je i sa područjem Topličkog regiona, Južne Morave i Šumadije koja imaju relativno skromne vodne resurse, čiji je kvalitet, s obzirom na veliki broj stanovnika na ovom području, značajno ugrožen. Na ovim prostorima je potrebno veoma štedljivo koristiti vodu, uz razmatranje mogućnosti akumulisanja vode u dugoročnom periodu i ponovno korišćenje prečišćenih otpadnih voda.
Na prvom mestu, preporučena proširenja navodnjavanih površina u narednih 10 – 30 godina odnose se svakako na površine koje su pod povrćem, krompirom, mahunarkama i voćem. U pogledu ratarskih kultura, posebnu pažnju treba posvetiti proširenju navodnjavanja, do 55.000 hektara, onih kultura koje se izvoze, da bi se osigurao stabilan izvoz poput kukuruza, pšenice, suncokreta, soje i šećerne repe, zatim lucerke, ovsa, raži i ječma -100-2000 hektara.
Značajno variranje prinosa usled suše i klimatskih promena se ogleda i u voćarstvu. Poželjno je proširiti navodnjavanje površine pod voćem koje se izvozi poput jabuka, šljiva, krušaka, bresaka, kajsija višanja, trešanja i bobičastog voća, da bi se samo obezbedio stabilan prinos, a znatno veće površine ukoliko se planira prerada i veći izvoz.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Agroportal.rs i Pixabay