U izveštaju Međunarodne agencije za energetiku – IEA stoji da se u 2022. godini očekuje rekordno povećanje kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije. To je nastavak trenda iz prethodne godine. Politika vlada koje sve više nastoje da iskoriste obnovljive izvore za energetsku sigurnost i ostvarivanje klimatskih ciljeva zaslužna je za ovaj rast. Očekuje se da novi kapaciteti obnovljivih izvora porastu za preko 300 GW što je dvostruko više nego pre pet godina.
U tom slučaju globalni kapacitet za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora ove godine povećaće se za 320 gigavata. To bi moglo da podmiri skoro celokupnu potražnju za strujom u Nemačkoj. Podaci govore da bi ovogodišnji rast bio za 8 odsto veći od prošlogodišnjeg, inače rekordnog, kada je svetski kapacitet obnovljivih izvora energije proširen za novih 295 GW.
ČITAJTE I: Poklon-igra na Sajmu lova i ribolova i Sajmu ekologije
Najveću ulogu u rastu imatće solarni paneli, čak 60 odsto, slede izvori koji koriste energiju vetra i vode, očekuju u IEA. Ključne zemlje za predviđeni porast kapaciteta u ovoj godini su Kina, članice Evropske unije i delovi Latinske Amerike. Obnovljivi izvori pokazuju svoje prednosti kada se govori o energetskoj bezbednosti u vremenima previranja na tržištu ali i u ispunjavanju klimatskih ciljeva. Zbog toga nailaze na sve veću podršku vlada.
Ali, u izveštaj Međunarodne agencije za energetiku je i upozorenje da bi globalni rast zelene energije mogao da izgubi zamah već sledeće godine zbog rasta cena prevoza i sirovina. Troškovi izgradnje solarnih i vetroelektrana mogli bi postati veći u odnosu na nivoe pre pandemije i predviđa se da će tako ostati tokom 2022. i 2023. godine. Ipak, cene prirodnog gasa i drugih fosilnih goriva rastu mnogo brže tako da oni ostaju cenovno konkurentni.
Za što širu upotrebu solarne energije u poljoprivredi zalaže se i FAO
Poznata je višestruku primena solarne energije. Ipak, jedna od najmanje razvijenih je upotreba u poljoprivredi i ako ova tehnologija pomaže razvoju ekonomskih aktivnosti i povećanju poljoprivredne produktivnost. Sem toga, poboljšava kvalitet života seoskog stanovništva.
Svetska organizacija za hranu FAO zalaže se za što širu upotrebu obnovljive energije u poljoprivredi, posebno solarne. Smatra je vrlo korisnim alatom za razvoj siromašnih ruralnih zajednica u kratkom vremenu. Ova organizacija poručuje da bi promocija projekata koji solarnu tehnologiju približavaju ruralnim područjima trebala biti državna politika zbog prednosti koje nudi na individualnom i nivou zajednice.
Postoje različiti načini upotrebe sunčeve energije u ovom sektoru, poput sušenja semena ili voća na vrlo jednostavan i ekološki način. Njom se može obezbediti električna energija za pumpe za navodnjavanje ili za sisteme grejanja.
Pored upotrebe u staklenicima fotonaponski solarni paneli bi značajno uštedeli energiju i povećali proizvodnju. Individualna gazdinstva u raznim regionima sveta ne mogu samostalno priuštiti ove vrste tehnologije i zbog toga im je potrebna državna pomoć. Pružanje podrške stanovnicima ruralnih područja u pristupu solarnoj tehnologiji može im pomoći da poboljšaju ekonomsku i socijalnu situaciju uz promociju i razvoj lokalnih aktivnosti, poručuju iz Svetske organizacije za hranu.
Proizvodnja zelene energije ekološki je prihvatljiva
O tome kakva je situacija u Srbiji kada se govori o korišćenju obnovljivih izvora energije, priča Natašom Rubežić, predsednica Nacionalne asocijacije za biomasu „Serbio“ koja punih 10 godina uspešno radi na realizaciji projekata upotrebe zelene energije iz poljopribrednih ostataka i biomase.
-Tu se ne misli samo na žetvene i šumske ostatke već i se misli i na preradu komunalnog otpada i korišćenje svih resursa koji su nam na raspolaganju za proizvodnju energije. Mi ne treba da koristimo zelenu energiju zato što samo sada pristupili, potpisali, prihvatili i usvojili Zelenu agendu već zato što smatramo da zatvaranje jednog kruga proizvodnje energije za sopstvene potrebe predstavlja najvažniji cilj svake države jer ona na taj način povećava stepen svoje nezavisnosti. Zelena energija je najvažnije pitanje svake države i sa aspekta zaštite životne sredine što u ovom momentu predstavlja izuzetno veliki problem u Srbiji, kaže Rubežićeva.
Ona smatra da se ovome ne poklanja dovoljno pažnje. Ali, objedinjavanjem proizvodnje zelene energije i ekologije, kako kaže, dobija se pravi rezultat.
– To znači da će nam energije dobijena na ove načine biti mnogo dostupnija, možda ne i jeftinija, ali je mnogo važnije da je imamo. Od biomase u svim njenim segmentima, može da se proizvodi ne samo elektična energija, već i prirodni gas, kaže Rubežićeva i podseća na činjenicu da sada nemamo Fid-in tarife, odnosno predviđene podsticajne otkupne cene po proizvedenom kWh iz obnovljivih izvora energije koje su usklađene sa tehnologijom koja se primenjuje i koje Vlada Republike Srbije propisuje na određeni vremenski period kako bi podstakla investitore i smanjila rizik investicije.
Ukazuje i da u budućem periodu akcenat treba staviti na proizvodnju biogasa iz biljnih agro i šumskih ostataka. Zakon o energetici podrazumeva obaveznost distributivne mreže gasa da prihvati, kao što je to slučaj kod prihvatanja struje u elekto mrežu, zeleni biogas. Ako se u obzir uzme konkertna situacija sa energentima u svetu, ovo može biti prioritetno pitanje jer imamo jako mnogo neiskorišćenih resursa iz kojih sebi možemo da proizvedemo 30 odsto potreba za gasom.
Solarni paneli ispalćuju sebe za 3-4 godine
-Kada govorimo o solarnoj energiji možemo reći da imamo dva puta razvoja. Jedan je proizvodnja kroz solarne elektrane koje se podižu na devastiranim zemljištima koja u ovom momentu nemaju nikakvu funkciju. Ukoliko se postavljanjem solarnih panela na ovakvim zemljištima ne remete prirodna staništa, svakako ih treba iskoristiti za ove namene. S’ obzirom na cenu struje koja će u budućem periodu svakako biti izuzetno visoka posebno za privredu, pa i poljoprivredu, mislim da je jako važno da se u što kraćem periodu postavljaju solarni paneli. Na taj način svaki proizvođač će moći da proizvede struju za sopstvene potrebe. Zakon je regulisao način na koji se tako dobijena energija može koristiti i u ovom momentu naša distributivna mreža nije toliko opterećena tako da se bez problema mogu postavljati solarni paneli. To je jedini način da se zadrži konkurentnost svakog poljoprivrednog proizvoda, kaže naša sagovornica.
Na prvom mestu tu se misli na voćare i povrtare jer su hladnjače veliki potrošači električne energije i ukoliko se ne preduzmu konkretne mere cena koštanja svakog pojedinačnog proizvoda biće izuzetno visoka i nekonkurentna i za domaće i za strano tržište.
-Konferencija “Energetska efikasnost kroz upotrebu solarne i energije biomase” koju je organizovala Nacionalna asocijacija za biomasu “Serbio” u saradnji sa nemačkom organizacijom GIZ DKTI, pokazala je da je izuzetno veliko interesovanje poljoprivrednih proizvođača, od primarnih do onih koji prerađuju voće i povrće. U toku je izrada velikog broja projekata i mislim da ćemo do kraja godine na značajnom broju objekata imati postavljene solarne panele. Važno je istaći da ima dostupnih sredstava za finansiranje takvih projekata i to je ključna stvar. ESCO modele finansiranja uglavnom su sprovodile specijalizovane firme osnivane baš za te namene, sada to rade banke, poručuje Nataša Rubežić.
Od 2026. godine bez zelenog otiska nema izvoza u EU
Prema njenim rečima, ako se u obzir uzmu cene eletrične energije, posebno one koje nam predstoje, u mnogome će se skratiti i vreme ispate ovakvih projekata. Sada je to period od 3-4 godine. Kada se rade investicioni projekti i postavljaju solarni paneli mora se voditi računa o dve stvari. Jedna je period garancije koji daje proizvođač tehnologije, sada je to u proseku od 25 do 30 godina, što je jako dobro. Kada se govori o kvalitetu solarnih panela treba voditi računa koliki je pad apsorbcije solarne energije u nekom periodu. Na našem tržištu postoji veliki izbor solarnih tehnologija i kod njihovog izbora najvažnije je da biramo onu koja može 25 godina da obezbedi rezervne delove.
-Mislim da je jako važno da znamo, a ne čuje se često, da će i Srbija do 2026. godine morati da uvede porez na CO2. Tu ćemo opet imati neko poskupljenje struje ali, jako je važno da svaki proizvod koji se proizvede u našoj državi, a nema zaključen ugovor o kupovini zelene energije u određenom procentu ili nema sopstveni izvor zelene energije, neće moći da bude izvežen ni u jednu zemlju Evrope. To znači da svaki proizvod pojedinačno u svojoj ceni koštanja mora imati određeni procenat zelene energije. Pored uštede i održavanja konkurentnosti to je jako važan podatak. Četiri godine je dovoljno dug period da svaki pojedinačni proizvođač mora imati ugrađenu zelenu energiju u svoj proizvod, kaže Rubežićeva.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Unsplash i Agroportal.rs