Na svečanosti Zadružnog saveza Vojvodine ova poslovna godina završena je uručenjem dva priznanja.
Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić prvi je dobitnik naročitog Priznanja za doprinos razvoju zadrugarstva „Radislav Jovanov“, koja je po odluci Upravnog odbora Zadružnog saveza Vojvodine ustanovljena ove 2022. godine i nosi ime pokojnog predsednika ove krovne organizacije zadrugara Vojvodine.
ČITAJTE I: Vojvodina: Po nova znanja ide se u zadružnu školu
-Zadrugarstvo Srbije nema valjanu alternativu, zadrugarstvo Srbije je naša spona sa Evropom i zadrugarstvo Srbije je garancija opstanka sela Srbije. Samo selo koje ima dobru zadrugu ima šansu da opstane. Ako nemamo sela, nećemo imati ni Srbiju. Ali to se neće desiti, izjavio je Krkobabić i dodao da je Radislav Jovanov bio veliki pobornik obnove i razvoja zadrugarstva, dosledan i uporan da zadrugarstvo Srbije nalikuje onom Evropskom.
Nagradu je uručila predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj koja je istakla da u godini koju ispraćamo, a koja je bila izuzetno teška, udruživanje i zadružni sektor dolaze još više do izražaja
-Drago mi je što nagradu uručujemo ministru Krkobabiću po čijoj ideji je nastao program obnove zadrugarstva koji je već doživeo istorijski uspeh, a traje i dalje, rekla je Jelena Nestorov – Bizonj.
Program podrške razvoju zadrugarstva dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja zadruga, po ideji ministra Milana Krkobabića, a u saradnji sa Akademijskim odborom za selo SANU sprovodi se u Srbiji već pet godina.
Od početka sprovođenja ovog programa formirano je više od 1.000 novih zadruga dok se u prethodnom periodu godišnje gasilo oko 100 zadruga, a novih skoro da nije ni bilo.
Ovim programom od 2017. godine finansijski je pomognut rad 207 zadruga u ukupnom iznosu od 2,13 milijardi dinara, od toga 37 ratarskih, 34 voćarske i vinogradarske, 32 stočarske i 32 za preradu voća, 19 pčelarskih, 17 povrtarskih, 6 za preradu lekovitog bilja, 1 socijalna i 1 turistička.
U budžetu za narednu, 2023. godinu opredeljeno je još pola milijarde dinara za ovaj program.
-Preko programa „500 zadruga u 500 sela“ bespovratnih sredstava u investicione svrhe u 60 zadruga u Vojvodini stiglo je više od 768 miliona dinara. U Vojvodini je u manjoj meri bio zastupljen trend osnivanja novih zadruga u odnosu na ostatak Srbije. Velikimm delom aplicirale su zadruge koje imaju tradiciju poslovanja, naglasila je Nestorov Bizonj.
Ona kaže da ipak ima i novih zadruga koje su dobile novac koji nije zaobišao ni dve složene zadruge. Ovo je veliki investicioni potencijal za budućnost.
-Analize Zadružnog saveza Vojvodine pokazale su da je vojvođanskim zadrugama najpotrebnije ulaganje u poljoprivrednu mehanizaciju. Odmah iza toga su ulaganja u skladišne kapacitete -silose, podna skladišta, hladnjače, što zavisi od vrste proizvodnje. To su primarne potrebe, rekla je predsednica ovog saveza.
Jelena Nestorov Bizonj naglasila je da slede potrebe za ulaganja u preradne kapacitete i druge faze dorade, prerade i pakovanja proizvoda. Takođe, sve je veća tendencija ulaganja u intenzivne vrste proizvodnje i tu su potrebe koje ih prate.
Kao ni predhodnih, tako ni ove godine nije izostala godišnja nagrada novinarima koji su dali poseban doprinos afirmaciji zadrugarastva i udruživanja. Ovogodišnji laureati su Ištvan Baliž i Andraš Tot, urednici emisije na mađarskom jeziku „Barazde“ koja se emituje na Radio televiziji Vojvodine.
-Jako nam je drago što smo dobili ovu nagradu, ona nam je veoma značajna jer ove godine slavimo 55. godišnjicu naše emisije „Barazda“. Ona je nastala na Televiziji Beograd na kojoj su bile emitovane i druge emisije na mađarskom jeziku.
Sledeće nedelje kolega i ja ćemo uraditi 2.000 emisiju. Kao agrarni novinari pratimo zadrugarstvo kako bi našim gledaocima preneli znanja iz struke, rekao je Ištvan Baliž.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook
Andraš Tot je tom priliko skrenuo pažnju da je jako teško doći do kvalitetnih, mladih novinara u agrarnom novinarstvu.
-U našoj redakciji na svakih 10 godina naiđe neko ko voli poljoprivredu. Pitanje je da li uspe da se odži u ovom poslu i da li bude primljen u radni odnos. Ja sam u redakciju „Barazde“ došao pre 20 godina i posle mene niko se nije zadržao. A treba misliti na to.
Meni je ostalo još šest godina do penzije, kolegi Baližu malo više, a mladom novinaru treba 10 godina da bude kompletan u ovom poslu kako bi znao gde je istina, a gde su samo priče. O ovome bi trebali da misle oni koji rukovode medijima jer mi smo ipak agrarna zemlja i poljoprivreda je veoma važna, rekao je Tot.
Tekst i foto: Jasna Bajšanski