SPC i vernici danas obeležavaju Svetog Trifuna. On se slavi kao velikomučenik koji je postradao za hrišćansku veru, ne isključujući njegov značaj zaštitnika bračne ljubavi i vernosti, koje su deo hrišćanske propovedi.
Prema hrišćanskom učenju, bračna ljubav je blagoslovena od Boga, a bračni zavet neraskidiv, o čemu svojim delima najbolje svedoče Hristovi velikomučenici, među kojima je i Sveti Trifun.
Prema hrišćanskom učenju, bračna ljubav je blagoslovena od Boga, a bračni zavet neraskidiv, o čemu svojim delima najbolje svedoče Hristovi velikomučenici, među kojima je i Sveti Trifun.
ČITAJTE I: Klimatski scenariji za Srbiju
U „Ohridskom prologu“ vladike Nikolaja Velimirovića piše kako je velikomučenik Trifun poginuo 250. godine u Nikeji, od mača hristobornog rimskog cara Dakija.
Vladika Nikolaj govori o skromnosti i isceliteljskoj moći svetitelja Trifuna, koji je u detinjstvu čuvao guske i jedini mogao pomoći ludoj kćeri cara Gordija.
Sahranjen je skromno, po njegovoj želji, u selu Kampsadi u Frigiji, gde je i rođen.
Svetog Trifuna slave mnogobrojni esnafi, vinogradari, mehandžije, a na liturgijama se pominje stradanje svetitelja Trifuna.
Srpski zapis iz XVI veka, u kojem se Sveti Trifun spominje kao zaštitnik vinogradara, svedoči ο dugom trajanju ove tradicije.
Pogled u nebo
U nekim krajevima u vinogradima se priređuje i ručak, na koji se pozivaju slučajni prolaznici. Veruje se da Sveti Trifun štiti sela od grada i poplava, da je čuvar i svih drugih useva i zaštitnik poljskih radova.
Postoje i druga verovanja u narodu. Veruje se, recimo, da Sveti Trifun tog dana pobode u zemlju ugarak. Tada se sneg topi i počinje proleće. Oni koji žive od zemlje i za zemlju osluškuju nebo tog dana, veruju da će, ako na Svetog Trifuna pada sneg ili kiša, godina biti rodna i kišna, a ako je vedro – godina će biti sušna i nerodna. Takođe, u nekim našim krajevima veruju da će, ako na Svetog Trifuna pada kiša, bogato roditi šljiva.
Kad padne sneg na Svetog Trifuna, govori se “Zatrpaj Tripo, zaspi Simo” (Sveti Simeon Mirotočivi, Stefan Nemanja, čiji je dan 26. februara) jer se veruje da je sneg koji tad padne blagotvoran za lozu i da je još rano za otapanje da lozu ne smrzne mraz. Na Svetog Trifuna po starom kalendaru počinje februar, a stari slovenski nazivi za mesece zadržali su se u nekim našim krajevima. Tako na Kosovu i u Metohiji februar zovu sečko (sečanj). Seljaci na Kosovu kažu: „Sečka seče, Marta dere, Sveti Sava kožu bere“, plašeći se da će u prva tri meseca godine hladnoća oštetiti buduće plodove, pa i grožđe.
Sto sela, sto običaja
U selima oko Negotina na Trifundan odlazi se u vinograd i zareže se loza, a potom se celi dan čašćava u slavu sveca, kojeg u ovim krajevima još zovu Orezač ili Zarozoj. U Timočkom kraju nekada je bio običaj da trudnice obilaze vinograde i u svakom obrežu po jedan čokot, da rodi što više grožđa i da vino bude dobro. Negde se vinogradarska slava zajedno proslavlja, svake godine kod drugog podrumara. Domaćin gozbe ili podrumar, koji se svake godine menja, sprema kolač i diže slavu sveca. Kolač je obavezno ukrašen motivima iz vinogradarskog života, a domaćin lomi kolač sa budućim domaćinom slave i zahvaljuje svetitelju.
U selu Botunji u Aleksandrovačkoj župi u vinograd izlaze svi seljani, zajedno sa sveštenikom. Pojedina šumadijska sela Svetog Trifuna slave i kao zavetni dan, jer se smatra da štiti od nepogoda. U Popovom Polju tog dana niko ne radi teže poslove. Ovde se Trifundan smatra granicom sejanja ozimih i jarih pšenica. Postoji izreka „Na Trifundan do podne možeš sijati ozimo, a od podne jaro žito.“ Od Trifundana počinje i sejanje duvana i kupusa.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Jedno od verovanja u narodu je, da sa ovim danom stiže proleće, da se budi priroda i najuzvišenije osećanje kod ljudi, ljubav.
Prema verovanju, Sveti Trifun je čuvar bilja i štiti ga raznih štetočina. Obično se njemu mole da sačuva njive i vinograde od skakavaca, gusenica i drugih insekata.
Redakcija Agroportal znanje je moć
Izvori: RTS i Dobro Jutro