Vreme je da se nađubre parcele azotnim đubrivom pred setvu prolećnih ratarskih useva. Azot spada u grupu neophodnih makrohranjivih elemenata. Ovaj elemenat je sastavni deo mnogih jedinjenja važnih za životne procese biljaka.
ČITAJTE I: Neophodna je zaštita pšenice
Ukoliko ga u zemljištu nema dovoljno, smanjuje se porast, dolazi do hloroze, koren se izdužuje, smanjuje se njegovo grananje, smanjuje se prinos i kvalitet plodova. Ukoliko se pretera sa ovim elementom, dolazi do bujnog razvoja biljke, listovi dobijaju tamno zelenu boju, veoma su sočni, koren kraći i deblji, a otpornost biljaka na zemljišnu sušu i na bolesti se smanjuje.
Đubrenje prolećnih useva je jedan od veoma važnih poslova i često se postavlja pitanje koju količinu treba primeniti? Prilikom određivanja potrebne količine đubriva pre setve jarih useva, potrebno je uzeti u obzir mnogo parametara. Bez obzira na cenu, da li je visoka ili niska, i dalje se đubri napamet i otprilike. Veoma česta nedoumica je koliko je azota ostalo posle žetve, a koliko se mineralizovalo?
Mineralizacija azota je proces u kome se razlažu azotna organska jedinjenja i oslobađaju neorganski joni azota koji su pristupačni biljkama za ishranu.
Ovaj proces protiče kroz tri faze: aminizacija, amonifikacija i nitrifikacija.
Imobilizacija je suprotan proces, u kome se neorganski joni azota prevode u organska jedinjenja u tkivima mikroorganizama i biljaka, pri čemu se procesi mineralizacije i imobilizacije odvijaju istovremeno i nalaze se u dinamičkoj ravnoteži.
Ukoliko se žetveni ostaci redovno zaoravaju, možemo računati da će se mineralizacijom, ukoliko bude dovoljno padavina, osloboditi određena količina azota. Tokom jesenjeg i zimskog perioda (od oktobra do početka marta) sakupilo se 250 mm padavina na području Zrenjanina. Mineralizacijom će se osloboditi 70-80 kg/ha azota.
Od svih uslova koji utiču na proces mineralizacije najvažniji su odnos ugljenika i azota (C:N) u organskom materijalu koji se mineralizuje, temperatura, vlažnost i aerisanost zemljišta.
Količina mineralizovanog azota je rezultat dinamičke ravnoteže između procesa mobilizacije i imobilizacije azota u zemljištu. Na osnovu sadržaja ovog elementa u zemljištu, planiranog prinosa, procenjene mineralizacije i neiskorišćenog azota koji se nalazi u sloju zemljišta daje se preporuka za đubrenje.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Za većinu ratarskih useva (kukuruz, suncokret, soja, š.repa) celokupna količina fosfora i kalijuma se zaorava pod osnovnu obradu. Tada bi trebalo zaorati 1/3 azota od ukupne planirane količine, a u proleće ga dodati u količini na osnovu njegovog sadržaja u zemljištu, procenjene mineralizacije i planiranog prinosa.
Pored ovoga u zemljištu već postoji određena količina neiskorišćenog azota na kraju vegetacije koji ostaje posle žetve tako da i to treba uzeti u obzir. Prema tome, obračun hraniva se radi na osnovu analize zemljišta kojom se dobije i preporuka đubrenja. Tako da kada god postoji mogućnost, trebalo bi uraditi analizu i obratiti se za savet stručnoj službi.
Piše: Zorica Rajačić, PSS Zrenjanin