Situacija u tovnom govedarstvu Srbije u celini je lošija nego minule 2022. godine, iako se broj tovnih rasa povećava. Kako kaže Čedomir Keco, predsednik udruženja ,,Agroprofit’’ u Novom Sadu, lako se može dogoditi da u julu 2023. dođe do nestašice utovljene junadi. U ovom času mi nemamo veću ponudu za utovar u brod, ni minimalnih 2.000 grla junadi.
ČITAJTE I: PSS Zrenjanin: Pre ispaše životinjama davati zeleno hranivo
-To se nikad nije dogodilo u Srbiji. Imajući u vidu celokupnu situaciju, predlažem trenutne i dugoročne mere kreditne agrarne politike. Bilo bi od izuzetne koristi da se poveća stručnost i kompetentnost Ministarstva poljoprivrede u sektoru stočarstva, jer od dosadašnjih lutanja nemamo koristi – od uvoza mleka, mleka u prahu, kašnjenja isplata, objašnjava Keco.
Pored napretka u podizanju kvaliteta i brojnosti mesnih rasa u Srbiji, čemu je udruženje „Agroprofit“ mnogo doprinelo, a posebno mere državnih podsticaja, ipak ukupnim stanjem ne možemo biti zadovoljni. Ne vidimo ispoljenu dovoljnu brigu nadležnih insitucija, imamo pad učešća stočarstva u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji na svega 22 odsto, smanjen je broj gazdinstava koja se bave proizvodnjom junećeg mesa za oko 8.000, smanjen je broj krava i ukupno stado je manje od 400.000(?), ocena je udruženja tovnih junadi u Srbiji organizovnaih u okviru udruženja ,,Agroprofit“ u Novom Sadu.
-Pre svega, beležimo nedostatak teladi za tov i junadi za izvoz, kao i nedostatak formiranje veće klanične ponude: smanjena je zaposlenost na selu, opao je prihod gazdinstava, a time i smanjena potrošnja u mnogim sektorima. Mesne rase goveda u Srbiji su novi kvalitet, ali ne mogu brzo da poboljšaju situaciju kao što se to ne može dogoditi ni sa simentalskim govedom. Cela situacija zahteva temeljnu analizu i ozbiljnu podelu posla da bismo sačuvali postojeća stada i učinili novi iskorak, kaže član udruženja Helena Bokoš.
Za pozitivne promene udruženje „Agroprofit“ ima program koji obuhvata sistem krava-tele, vezivanje za velike industrijske klanice na bazi partnerstva, a ne po zakonu ekonomski jačega. Tu je i zaokruživanje ciklusa od pašnjaka do paketa junećeg mesa za kupca u režiji farmera. Potrebno je disciplinovanje proizvodnje za ponudu junetine iz prirode RS kao i sagledavanje stvorenih održivih uslova za govedarstvo u ruralnim sredinama kao i unos kvalitetne genetike u reprodukciju.
Inicijative i programi Udruženja prevazilaze kadrovske i materijalne mogućnosti za tu realizaciju. Zbog toga smatramo da je potrebno ojačati i proširiti poslove vezano za tovno govedarstvo i da se kvalitetno ostvari novi početak u razvoju tovnog govedarstva. Važno je mobilnost i doslednost u primeni svih do sada usvojenih mera na nivou države, a to obuhvata i korekciju premija za kvalitetne krave sa 40.000 na 45.000, i za utovljenu junad sa 15.000 na 20.000 dinara.
-Apelujemo na nauku da javnost upozna sa kvalitetom poljoprivrednog zemljišta, posledicama koje nastaju bez upotrebe stajnjaka, kao i da se konačno nepridržavanje plodoreda u gajenju ratarskih useva strogo sankcioniše kao i preoravanje pašnjaka. Na državi je da zaustavi preoravanje pašnjaka. Naši programi su vezani za korišćenje pašnjaka najmanje šest ili sedam meseci tokom godine. Potrebno je i da se formiraju regioni za plansku ispašu steonih junica i krava iz onih oblasti gde tokom leta nema dovoljno trave, navodi Keco.
Da bi povećali kvalitet mesnih rasa i razvili korisno ukrštanje rasa, potrebna je stručnost u odabiru grla, potpuna veterinarska zaštita, a pre svega, pouzdano čitanje genetskih osobina. U periodu iza nas se nismo u celini dokazali kao ekpserti u ovom delu, iako imamo dobrih pokušaja i solidnih stručnih službi.
Danas je, više nego ranije, potrebno osnivanje Centara za selekciju bikova kao i formiranje Uprave za veterinu. Da smo imali ovu Upravu, grla sa slabim rasnim oznakama pa i bolesna, ne bi došla do naših farmera. Sada imamo dobro iskustvo i nećemo više da dozvolimo uvoz rasplodnog materijala probranih Centara.
-Svakom ko želi da se bavi uzgojem mesnih rasa nudili smo pomoć i savet u izboru rase, odgajivački program i analizu kvaliteta pašnjaka. Iskustvo je pokazalo da ko god je koristio savete naših vodećih farmera, nije pogrešio kao i kada su koristili usluge stručnih kuća sa iskustvom.Zbog podizanja stočarskog nivoa znanja i kulture u radu, više nego ranije koristićemo javnost i stručnu javnost, veterinarsku inspekciju i druge javne službe, kažu u “Agroprofit”-u.
Pokušaćemo da izgradimo poslovni kodeks gde farmer neće biti oštećen, a cilj je da postepeno vratimo proizvodnju junećeg mesa u realne okvire i tokove. Naš potencijal je 400.000 junadi u tovu, a naša potrošnja je oko 86.000 godišnje. Dakle, imamo količine za izvoz. Program o kome govorimo obuhvata u skorije vreme da imamo oko 24.000 kvalitetnih mesnih krava i da razvijamo kvalitetno ukrštanje mesnih rasa što tržište veoma prihvata, kao i ukrštanje sa mlečnim kravama.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook
Udruženje će pokušati da ostvari više kontakata preko savetodavnih poljoprivrednih službi sa odgajivačima, a na portalu Udruženja uvešće nove sadržaje o iskustvima, genetici, tržištu kao i dobroj stočarskoj praksi u naprednim zemljama. Postoji mogućnosti i da povremeno izdajemo list namenjen govedarstvu. Obavezuje se Upravni odbor Udruženja da sa najnovijom situacijom u tovnom govedarstvu upozna nadležno ministarstvo kao i da poveća saradnju sa Upravom za veterinu, klaničnom industrijom i lokalnim upravama u pogledu korišćenja pašnjaka i nabavci kvalitetnih goveda. Za realizaciju navedenih programa Udruženje će proširiti organizacione forme pa je predviđeno da se ogranak Udruženja formira u Nišu.
Piše: B. Gulan
Izvor: Agrosmart
Foto: Agroportal.rs i Pixabay