Vinova loza nam daruje ukusno i osvežavajuće grožđe i vino u kojem uživaju sva čula.
A da bi se ubrali zdravi plodovi ove biljke, vinogradari, za koje se kaže da su sluge, a ne gospodari vinograda, osim znanja o primeni agrotehničkih i pomotehničkih mera, vinovu lozu moraju da odbrane i od raznih bolesti kojima je podložna.
Pepelnica vinove loze
Simptomi se prvo javljaju na listovima, u vidu pepeljastih pega. Pored simptoma na listovima, mogu se javiti i na lastarima i cvetovima. Najveće štete pepelnica pravi na bobicama, koje su osetljive od zametanja do šarka (promene boje).
ČITAJTE I: Defolijacija vinove loze
Pri jakom napadu bobice izgledaju kao posute „pepelom“. Tokom porasta dolazi do njihovog pucanja sve do semenke, a zatim se suše i propadaju.
Optimalna temperatura za razvoj patogena je od 20-27°C, dok se dalji razvoj u zasadu i ostvarivanje sekundarnih infekcija može odvijati u opsegu od 6 do 32°C. Patogen se razvija u uslovima jako niske relativne vlažnosti vazduha.
Jači intenzitet napada je kod bujnih sorti, u zasadima gde je slabo provetravanje. Ovaj patogen može dovesti do smanjenja prinosa i za 80-90%.
Plamenjača vinove loze
Plamenjača je jedna od najraširenijih bolesti vinove loze i ona može prouzrokovati ozbiljne štete na biljkama i smanjiti prinos grožđa. Ova gljivična bolest predstavlja izazov za vinogradare širom sveta.
Plamenjaču vinove loze izaziva gljivica iz roda Plasmopara viticola. Gljiva se razvija u vlažnim uslovima, posebno kada je temperatura između 10°C i 30°C. Kišni periodi i visoka vlažnost doprinose širenju ove bolesti. Infekcija se obično javlja kada spore gljivice dospeju na vlažnu površinu lišća ili grozdova vinove loze.
Simptomi plamenjače vinove loze mogu se primetiti na lišću, mladicama i grozdovima. Na početku infekcije, javljaju se žute mrlje na lišću i formiranjem beličastog premaza na donjoj strani lista. Ovi simptomi se kasnije šire na gornju stranu lista, formirajući smeđe mrlje. Zaraženi listovi mogu se deformisati i opadati. U težim slučajevima, plamenjača može uticati na grozdove, uzrokujući propadanje plodova i gubitak kvaliteta.
Siva trulež vinove loze
Siva trulež je jedna od najčešćih gljivičnih bolesti vinove loze koja može naneti značajne štete vinogradima i uticati na kvalitet grožđa. Ova bolest, koja je takođe poznata kao siva plesan, uzrokovana je gljivicom iz roda Botrytis cinerea koja može preživeti u tlu i na biljnim ostacima tokom zime. U proleće, gljiva proizvodi spore koje se šire vetrom ili vodom. Infekcija se najčešće javlja u vlažnim uslovima, pri temperaturama između 15°C i 25°C. Oštećene ili povređene bobice, površinski oštećeni grozdovi i guste vegetativne površine povećavaju rizik od infekcije sivom truleži.
Simptomi sive truleži mogu se primetiti na grozdovima, lišću i mladicama vinove loze. Na zaraženim grozdovima, javlja se sivo smeđa plesniva prevlaka, koja može zahvatiti pojedinačne bobice ili se širiti na ceo grozd. Pogođene bobice postaju mekane, trule, a zatim se mogu sušiti ili pretvoriti u suvo mumificirano stanje. Lišće i mladice mogu takođe pokazivati smeđe mrlje i plesnivu prevlaku. Pogođeni delovi biljke mogu otpasti ili se deformisati.
Crna trulež vinove loze
Crna trulež jedna je od ozbiljnih gljivičnih bolesti vinove loze koja može naneti značajne štete vinogradima i uticati na prinos i kvalitet grožđa. Ova bolest, poznata i kao crna plesan ili crni rak, izazvana je gljivicom iz roda Guignardia bidwellii.
Gljivica Guignardia bidwellii, koja uzrokuje crnu trulež, preživljava zimu u zaraženim biljnim ostacima na tlu ili u vinogradu. Infekcija se obično javlja u proleće ili rano leto, kada se aktiviraju spore gljivice pod uticajem vlažnosti i kiše. Oštećenja na lišću ili grozdovima, poput povreda od grada ili insekata, stvaraju povoljne uslove za infekciju crnom truleži.
Simptomi crne truleži mogu se primetiti na lišću, mladicama i grozdovima vinove loze. Prvi znaci infekcije uključuju pojavu sitnih crnih tačkica na površini lišća, koje se zatim šire i spajaju. Mrlje mogu postati smeđe ili crne boje, a zahvaćeno lišće može otpasti. Na grozdovima se mogu pojaviti crne pege, koje se šire i formiraju plesnivu prevlaku. Pogođene bobice postaju meke, trule i mogu izgubiti sok. U težim slučajevima, grozdovi mogu propasti i postati neprikladni za berbu.
Trulež korena vinove loze
Trulež korena je ozbiljna bolest vinove loze koja može prouzrokovati značajne štete biljkama i smanjiti njihovu vitalnost. Ova bolest, poznata i kao trulež korenovog sistema, utiče na sposobnost vinove loze da efikasno crpi hranljive materije iz zemlje.
Trulež korena vinove loze može biti izazvana različitim patogenima, uključujući gljivice, bakterije i nematode. Ovi mikroorganizmi obično napadaju korenov sistem biljke kroz oštećenja na korenima, kao što su povrede od mehaničkih udara, insekata ili nepravilne obrade zemljišta. Nepovoljni uslovi, poput preteranog zalivanja, loše drenaže ili kiselog zemljišta, takođe mogu povećati rizik od razvoja truleži korena.
Simptomi truleži korena mogu se primetiti na samom korenu i nadzemnim delovima vinove loze. Oboleli korenovi obično imaju tamnu boju i mogu biti mekani i truli na dodir. Biljke koje su zaražene truleži korena često pokazuju slab rast, zakržljavanje i žućenje lišća. Listovi mogu postati oslabljeni, opadati ili imati nezdrav izgled. U težim slučajevima, biljke mogu uginuti.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Prevencija bolesti vinove loze:
- Odaberite otporne sorte vinove loze
- Održavajte dobru ventilaciju
- Održavajte zdravo lišće: Redovno pregledajte biljke i uklonite oštećene ili zaražene delove lišća. To će smanjiti širenje bolesti na druge delove biljke.
- Pravilan raspored sadnje: Prilikom sadnje, ostavite dovoljan prostor između biljaka kako biste obezbedili dobru cirkulaciju vazduha i sprečili prekomernu vlažnost.
- Pravilno navodnjavanje: Izbegavajte prekomerno zalivanje, jer višak vlage može stvoriti povoljne uslove za razvoj gljivica. Pratite potrebe vinove loze i pravilno rasporedite navodnjavanje.
Izvor: PSS Sombor
Autor: Mirjana Zorić, PSS Sombor