Na teritoriji Srednjeg Banata u toku je vađenje šećerne repe.
Kod velikog broja proizvođača na lokalitetima B.Despotovac, Lazarevo, Zlatica, Botoš, Mihajlovo, Torak, Boka, Krajišnik i Jaša Tomić postoje problemi oko vađenja.
Na parcelama pod šećernom repom beleži se visok procenat truleži korena koja je posledica gumoze korena, defolijacije lisne mase – od 20 do 50 % oštećenih korenova,neupotrebljivih za dalju preradu.
ČITAJTE I: Opasnost od poljskih glodara!
Duži ostanak ovakvih korenova na parceli prouzrokuje veći procenat truljenja i usporava vađenje.
Na ovu pojavu uticao je veliki broj abiotskih i biotskih faktora ispoljenih tokom vegetacije. Pored ispoljavanja štetnog uticaja visokih temperatura, naročito tokom jula i avgusta, vremenskih nepogoda, pljuskovitih kiša sa velikom količinom padavina, primenjene agrotehnike, razmatra se i uticaj vektora fitoplazme, kao i naseljavanje na koren fitopatogenih gljiva iz grupe saprofita, prourokovača truleži.
Šećerna repa je tokom proizvodne 2023. god imala izuzetno povoljne uslove za rast, dobar raspored padavina i temperature koje su odgovarale razvoju korena i lisne mase.
Prve promene na listovima u vidu žutila lisne mase uočene su tokom druge dekade avgusta, na obodima parcele i na graničnim delovima sa susednim parcelama, uglavnom pšenicom ili kukuruzom. Tokom treće dekade avgusta dolazi do intenzivnog propadanja lisne mase i pojave gumoze korenovog vrha, dok je ostatak korena još uvek tvrd. Početkom septembra, broj gumoznih biljaka se znatno povećava, a već inficirane biljke značajnije propadaju.
RC PIS Zrenjanin se uključio u problematiku i istraživanje uzroka ovakvog stanja uzimanjem kontrolnih uzoraka sa parcela i slanjem u referentne laboratorije u cilju potvrđivanja prisutnih patogena.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Predmet analize su i meteorološki uslovi i preduzimana agrotehnika. O rezultatima analize i istraživanja poljoprivredni proizvođači biće informisani, sve u cilju da se detektuje problem i nađe rešenje za dalju proizvodnju šećerne repe.
Piše: dipl. inž zaštite bilja Snežana Parađenović, PIS Zrenjanin
Foto: PIS Zrenjanin