Aktuelna situacija u poljoprivredi i u zemljoradničkim zadrugama u periodu prolećne setve, razmatrana je na poslednjoj sednici Upravnog odbora Zadružnog saveza Vojvodine.
Ocenjeno da se poljoprivrednici i zemljoradničke zadruge nalaze u izuzetno teškoj i složenoj situaciji koja se bez pomoći države ne može prevazići bez velikih posledica na domaću poljoprivrednu proizvodnju.
Posledice dispariteta cena ratarskih proizvoda i visine troškova repromaterijala i drugih ulaganja u proizvodnju, koje traju duže od godinu dana, na štetu primarne proizvodnje, ogledaju se u narušenom ekonomskom položaju poljoprivredika i zadruga koje prati opšti nedostatk finansijskih sredstava za buduće radove u poljoprivredi.
ČITAJTE I: Zašto su konkursi AP Vojvodine nedostupni zemljoradničkim zadrugama?
U situaciji kada su poljoprivrednici i zadruge u toku prošle godine ostvarili gubitke u skoro svim vrstama ratarske proizvodnje, uz aktuelni nedostatak finansijskih sredstava za prolećnu setvu, postavlja se pitanje isplativosti ulaganja u buduću proizvodnju.
Očekuje se rast upotrebe nedeklarisanog semenskog materijala i redukovane primene agrotehničkih mera. To će doprineti padu prinosa i drugim problemima u ovogodišnjoj proizvodnji.
-Setva je počela, a još uvek nije doneta ranije najavljena uredba za subvencionisanje kupovine deklarisanog semenskog materijala što takođe utiče na neizvesnost u pogledu vrste i visine podsticaja koje bi proizvođači trebali da ostvare. Kašnjenje uredbe podstiče upotrebu nedeklarisanog semenskom materijala, posebno je istakao UO ZSV.
Zahtevi i predlozi Upravnog odbora Zadružnog saveza Vojvodine, od kojih je većina podnošena i u toku 2023. godine, dostavljeni su Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sa molbom za hitno usvajanje mera koje bi doprinele njihovom sprovođenju.
- ZSV posebno ističe potrebu za hitnom intervencijom države na tržištu kroz obezbeđivanje dugoročne mere subvencionisanja kamata na kredite kod poslovnih banaka za zemljoradničke zadruge, zadrugare i kooperante, sa ciljem smanjenja kamatnih stopa za poljoprivredne kredite na nivo od 1-2%. To bi ublažilo nedostatak novca u periodu prolećne setve. Ovu meru smo predlagali još od perioda prolećne setve u 2023. godini – jer je još tada bila neophodna, a predlog je ponavljan i kasnije u toku godine, kao način da se premosti izuzetno složena situacija u poljoprivredi.
- Zahteva se povećanje osnovnih subvencija, regresa i drugih podsticaja za poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa rastom troškova proizvodnje i inflatornim kretanjima, imajući u vidu realno niže učešće podsticaja u troškovima proizvodnje u prethodne dve proizvodne godine zbog enormnog rasta cela ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju. Posebno se zahteva uvođenje tzv. „plavog dizel-goriva“ za poljoprivrednike i zadruge, čija cena će po ugledu na neke od država u okruženju biti oslobođena od akciza i drugih javnih davanja, što bi omogućilo smanjenje cene ovog značajnog inputa za sve faze rada poljoprivrednom mehanizacijom u procesu poljoprivredne proizvodnje. U skladu sa ranijim najavama Ministarstva, zahteva se hitno donošenje uredbe za subvencionisanje kupovine deklarisanog semenskog materijala za poljoprivredne proizvođače i zadruge.
- Zahteva se ukidanje ograničenja od 100 ha za ostvarivanje podsticaja u poljoprivredi za ratarsku proizvodnju kod zemljoradničkih zadruga i njihovih zadrugara, odnosno predlaže se subvencionisanje za ukupne registrovane površine zemljišta na kojem se zasniva proizvodnja. Svi poljoprivredni proizvodi zemljoradničkih zadruga i zadrugara nalaze se u legalnom prometu, uz plaćanje svih poreza, doprinosa i taksi državnim i drugim organima, a podsticaji se ostvaruju do 100 ha, pri čemu zadruge i zadrugari koji raspolažu većim površinama zemljišta, više doprinose budžetu. U odnosu na doprinos budžetu imaju najmanje učešće podsticaja u proizvodnji. Realizacijom navedenog zahteva, osim povećanja pravednosti raspodele podsticaja, uticalo bi se na smanjenje sive ekonomije kroz stimulisanje pravnih i fizičkih lica koja legalno posluju.
- Zahteva se da nadležni inspekcijski organi kontrolišu sva otkupna mesta, a ne samo prijavljena – registrovana otkupna mesta, jer je prisutna praksa otkupa na mestima koja nisu registrovana. Ova dugogodišnja praksa se javlja kod otkupa svih roba, pri čemu su kod zemljoradničkih zadruga redovno prisutne inspekcijske kontrole, dok se na mestima gde se vrši otkup, a nije registrovano otkupno mesto, kontrola ne pojavljuje. Navedenim načinom obavljanja inspekcijskog nadzora se ne deluje na smanjenje sive ekonomije, koja predstavlja nelojalnu konkurenciju svima u poljoprivredi koji posluju u legalnim tokovima, pri čemu i oštećuje državni budžet.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
- Zahteva se oslobađanje od plaćanja poreza na usluge (usluge mašinske obrade zemljišta i druge usluga) koje se obavljaju između zadruge i zadrugara, imajući u vidu da se ove usluge realizuju u okviru zajedničke proizvodnje zadruga i zadrugara.
- Zahteva se da Direkcija za robne rezerve reaguje na tržištu poljoprivredno – prehrambenih proizvoda u svim slučajevima kada postoje poremećaji u ponudi, tražnji i cenama osnovnih proizvoda, na transparentan način, u meri koja utiče na otklanjanje poremećaja na tržištu, i uz obaveštavanje svih podnosilaca zahteva Direkciji o prihvatanju ili odbijanju njihovih zahteva.
Izvor: Zadružni savez Vojvodine