Dobri susedi, Mađarska i Srbija, stvaraju zajedničku budućnost u oblasti agrara. Ideja da se afirmiše proizvodnja i prerada lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja realizovaće se kroz projekat prekogranične saradnje „ Agrinno 2“.
Tokom trajanja projekta , od 1. januara 2021. do 30. juna 2022. godine, uvođenjem inovacija i transferom znanja, pomoći će se nezaposlenim licima, naročito onima koji se bave poljoprivredom na malim površinama, da uvećaju kućne budžete. Partneri na projektu očekuju isplativost kroz visoko kvalitetne finalne proizvode. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo jedan je od partnera na ovom prekograničnom projektu.
Projekat „Agrinno 2“ će omogućiti zapošljavanje svih koji u ovom trenutku žele da započnu svoj biznis, a odnosi se na proizvodnju i preradu lekovitog i aromatičnog bilja. Cilj je postizanje dodate vrednosti, a to će se ostvariti kroz adekvatnu obuku i sticanje novih znanja.
-Tako će mala gazdinstva, posebno ona na okućnicama, ostvariti profitabilnost, smatra Čedomir Božić, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.
Aleksandar Simurdić, direktor Fonda „Evropski poslovi” AP Vojvodine ističe značaj ovog projekta, jednog od 111 projekata koji su se realizovali u okviru Intereg programa prekogranične saradnje Mađarska – Srbija:
-Jedna je ključna reč kada govorimo o projektima prekogranične saradnje, to je pitanje zajedništva, sinergije, transfera znanja i mogućnosti da kroz primere dobre prakse unapredimo poslovni ambijent na području Vojvodine, dominantno poljoprivrednog područja, a poljoprivreda se u epidemijskoj godini pokazala kao lokomotiva razvoja.
Ispred Instituta za ratarstvo i povrtarstvo obratio se prof. dr Jegor Miladinović rekavši da je jedan od osnovnih uslova za postizanje održivog razvoja visoko konkurentna privreda bazirana na znanju i inovacijama što je definisano ne samo u strateškim dokumentima Evropske unije, već i u Strategiji pametne specijalizacije u Republici Srbiji.
-Stvaranje snažne sprege između nauke i prakse je najvažniji preduslov da se postigne održivi razvoj, naveo je Miladinović.
Dr Tijana Zeremski, projektni menadžer Instituta za ratarsvo i povrtarstvo u Novom Sadu, u prvi plan ističe mogućnost samozapošljavanja.
-Moje kolege i ja ćemo kroz seriju radionica, seminara, obuka i demo ogleda svim zainteresovanim ciljnim grupama da prikažemo kako se na inovativan način mogu gajiti i prerađivati proizvodi nastali od lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja. Resurse imamo, pre svega zemljište i klimu, ali primećujemo i sve veću zainteresovanost ciljnih grupa za ovu vrstu proizvodnje. Najveće interesovanje iskazuju trenutno nezaposleni, a nauka je tu da im kroz transfer znanja omogući da proizvode što kvalitetnije proizvode i tako budu profitabilni.”
Da je potražnja lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja sve veća i da Srbija ima značajan potencijal kazuje i dr Milica Aćimović, koordinator za edukativne aktivnosti Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Ona podseća na to da je Jugoslavija bila jedan od vodećih proizvođača kamilice i mente za potrebe evropskog tržišta. Aćimovićeva još dodaje da je dobar primer u susedstvu, u Bosni i Hercegovini, gde se masovno bave uzgojem smilja, a za to postoji perspektiva i kod nas.
Vodeći partner na projektu „Agrinno 2“ je Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, u saradnji sa pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Fondom „Evropski poslovi“ AP Vojvodine i neprofitnim udruženjem za razvoj županije Čongrad iz Segedina. Projekat se realizuje uz finansijsku podršku Evropske unije kroz Interreg –IPA program prekogranične saradnje Mađarska – Srbija sa ukupnim budžetom od 226.318,27 eura, dok je iznos EU granta 192.370.51 eura.
Za sadržaj ove objave je odgovoran isključivo Fond „Evropski poslovi“ AP Vojvodine, sadržaj ove objave ne odražava zvanično mišljenje Еvropske unije i Upravljačkog tela programa.
Izvor: Agrosmart