Kupus je jedna od najstarijih povrtarskih vrsta na našim geografskim širinama. Značajnije i masovnije počeo se uzgajati početkom 18. veka. U ishrani se cele godine koristi na najrazličitije načine i to počev od ranih, srednjeranih, srednjekasnih i kasnih useva za svežu potrošnju i potrebe prerađivačke industrije. Rani kupus omiljen je kao sveža salata koja se lepo slaže sa svim vrstama mesa, testenina, gulašima i paprikašima. Međutim, tradicionalni proizvođači kupusnjača u Vojvodini poslednjih godina sve više od proizvodnje ranog kupusa. Odgovor na pitanje zbog čega je to tako, potražili smo u Futogu.
Najveći rizik u proizvodnji je – tržište
Proizvodnja ranog kupusa počinje rano, već početkom februara, zahtevna je jer se na prvom mestu u samoj proizvodnji rasada moraju obezbediti adekvatni uslovi. Pre svega, mora se imati prostor, odnosno plastenik ili staklenik, sa odgovarujućim temperaturnim režimom, a da bi se to postiglo neophodno je zagrevati taj prostor. Rasad se proizvodi u kontejnerima. Sledeća faza je iznošenje na polje gde, ukoliko u martu ili aprilu dođe do pojave niskih temperatura praćenih mrazem, kao što je to bio slučaj ove godine, rasad može izmrznuti i samim tim se proizvodna površina smanjuje za značajan broj biljaka. Maj i jun su takođe kritični ali ovoga puta zbog najezde insekata. U tom periodu beleži se intezivan napad kupusne muve koja, ukoliko se ne spreči, može da prouzrokuje ogromne štete, čak i do 90 odsto. U ovoj proizvodnji nema zalivanja mada se i taj problem sve češće javlja, odnosno suša može da nastupi i krajem maja i početkom juna. Ako se sve ovo prebrodi nastupa možda najveći rizik, a to je tržište. Često rani kupus zna da bude jeftiniji od jesenjeg ili da zbog bolesti i štetočina i ne stigne do tezgi i rafova. Ovako o ranom kupusu priča Miroljub Janković iz Futoga, sela nadaleko čuvenog po proizvodnji istoimenog kupusa, a Futožani su za svoj proizvod dobili i oznaku zaštićenog geografskog porekla.
Slavu ovom bačkom mestu doneo je jesenji svež i kiseli kupus. Od Jankovića koji predstavlja i Udruženje „Futoški kupus“ saznali smo da je proizvodnja ovog povrća čija berba počinje krajem maja i početkom juna, odnosno ranog kupusa, u ataru Futoga gotovo nestala. Na pitanje zbog čega je to tako, Miroljub odgovara da su pre 20 i 30 godina, kada se proizvodnja ranog kupusa podrazumevala, prirodni uslovi bili daleko povoljniji, posebno kada se govori o prisustvu insekata i vremenskim prilikama. Ono što je, pema rečima našeg sagovornika najvažnije, nije bilo velike potrebe za upotrebom hemijskih zaštitnih sredstava u maju i junu jer se prisustvo insekata rešavalo prirodnim putem odnosno povećanjem vlažnosti parcela. Korenov sistem se tada obnavljao mnogo brže nego što su ga insekti uništavali. Specifičnost ovog problema je što kupusna muva polaže jaja iz kojih se izlegu larve koje napadaju korenov sistem. Aktuelni uslovi kao da sve više pogoduju štetočinama, te zbog povećanog rizika proizvođači iz Futoga sve više odustaju od ranog kupusa, pa se ovog proleća ova povrtarska kultura našla na svega nekoliko hektara u seoskom ataru.
-Klima se promenila i donela i promene u poljoprivrednoj proizvodnji, pa tako i u uzgoju kupusnjača, uslovi su drugačiji samim tim i setvena struktura mora biri drugačiji. Ono što je sasvim izvesno je da se mi proizvođači moramo prilagođavati klimatskim promenama.
Česti hemijski tretmani dovode u pitanje zdravstvenu bezbednost
Proizvodnja ranog kupusa pre 30, 40 i 50 godina bila je vrlo jednostavna i moguća. Danas to nije slučaj, a ja kao proizvođač nemam odgovor na pitanje šta je izazvalo toliko povećanje brojnosti insekata. Kada racionalno razmislim jedini zaključak do kojeg mogu da dođem je da je glavni krivac čovek koji je uništio prirodnog neprijatelja kupusne muve i sada se ona nesmetano širi i premnožava. Ukoliko neko odluči da zasnuje proizvodnju ranog kupusa u Vojvodini, mora da računa da će jednom u 3-5 dana biti primoran da radi tretmane da bi usev održao. Tu ja postavljam pitanje da li je to kvaltetna i zdravstveno bezbedna hrana. Mi Futožani ne želimo takav proizvod da iznesemo na tržište, kaže Janković.
Od ovog iskusnog proizvođača kupusa saznali smo i da autohtone sorte, kao što je Futoški kupus, nisu pogodne za ranu proizvodnju. Nekadašnje rane sorte koje su se gajile na ovom prostoru su nestale. Sada se zbog svega navedenog moraju odabrati hibridne kombinacije čija vegetacija je 50-60 dana. Za to vreme prisutna je zebnja da ne dođe do temperaturnih šokova, poput kasnih mrzeva i temperature vazduha od 3-4 stepena.
Troškovi visoki, proizvodnja neizvesna, niska prodajna cena zagarantovana
Kupus je niskobudžetna biljka, pa tako njena cena ne može da pokrije troškove plasteničke proizvodnje, te ovi čuveni proizvođači kupusnjača ne zastinavaju uzgoj u zaštićenom prostoru. Za razliku od Futoga, kako kaže naš sagovornik, u okolini Šapca i u leskovačkom kraju ovaj vid proizvodnje je zastupljen.
Kod proizvodnje ranog kupusa sve je skupo, počev od semena pa do svih ostalih inputa, proizvodnja je neizvesna, a jedino je sasvim sigurna niska prodajna cena, posebno zbog prekomernog uvoza, zaključuje Janković.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Pixabay
Izvor: Dobro jutro