Nekolicina žena iz Užica koje su ostale bez posla odlučilo je da se udruži i napravi zemljoradničku zadrugu. Tako je 2003. godine 10 žena osnovalo ZZ „Pro Femine – Zdravčica“, a njene osnivačice počele su da osećaju dobrobit ekonomskog osnaživanja i bolje pozicije na tržištu, te im je tako zadruga postala oslonac za plasiranje njihovih proizvoda na različitim sajmovima i drugim skupovima ali i omogućila da ono što proizvode postane deo turističke ponude užičkog kraja. Kako su počele da šire ideju o ženskom zadrugarstvu javila se želja da pristupe i druge žene tako da sada „Pro Femine – „Zdravčica“ broji 19 zadrugarki i jednog zadrugara i oni se bave raznovrsnim delatnostima. Ovako o ovoj ženskoj zadruzi priča njena direktorka Rada Joksimović.
-Jedan od naših najvažnijih poslova je edukacija žena o značaju zadrugarstva. Ja sam blizu četiri decenije u ovom poslu i primer sam da ovakav vid udruživanja ima smisla. Mi se bavimo otkupom poljoprivrednih proizvoda i preradom sirovine u gotove proizvode. Naš portfolio čine sokovi, pekmezi, slatka, likeri i drugi proizvodi kiselo-slatkog programa pripremljeni po tradicionalnim recepturama i bez dodavanja konzervansa, aditiva, veštačkih boja i aroma. Zanimljivo je to što sve proizvodimo u organičenim količinama, pa čak i sezonskog karaktera. To je važno jer želimo da kvalitet proizvoda bude na zavidnom nivou. Posebno je značajna činjenica da je reč o kontrolisanoj primarnoj proizvodnji koja se odvija na malim posedima u našem okruženju, priča Joksimovićeva.
Ekskluzivan proizvod za poklon pakete
Zadrugareke „Pro Femine – Zdravčica“ bave se isključivo plasteničkom i proizvodnjom voća i povrća na otvorenom. Zadruga od njih otkupljuje primarne proizvode i to u vremenu kada je njihov kvalitet najbolji i u svom pogonu zadrugarke ih prerađuju u gotove proizvode – sok od šljive, koji je izuzetno redak na tržištu, jabuke, kombinacije šargarepe i jabuke, maline i višnje. Direktorka Rada Joksimović podesća da zadruga ima i kiseli program, a prošle godine urađena je probna proizvodnja pasterizovanog sataraša u teglama koji domaćicama pruža mogućnost da za 10-ak minuta imaju gotov ručak. Eksperimentala proizvodnja su likeri za čiju izradu se koristi domaća rakija kupljena od lokalnih proizvođača i različito voće. Likeri su u malim pakovanjima i služe kao pojedinačni pokloni ili kao sastavni deo poklon paketa koje zadruga pravi za različite firme. Sem likera, poklon paketi sadrže još 4-5 različitih proizvoda ove zadruge. Zadruga plasman obezbeđuje na sajmovima i za poznatog kupca kao što su Zadružni savez Srbije, resorno ministarstvo, Privredna komora Srbije i razna udruženja. Nastojanja su da svi proizvodi, kao ekskluzivni, budu u manjim pakovanjima, pa je tako veće pakovanje zimnice 720 mililitara.
Sem toga, kako kaže naša sagovornica, ova zadruga radi i istraživanje turističke ponude Zlatiborskog okruga, a kroz različite projekte sarađuje sa Moravičkim i Raškim okrugom i raznim udruženjima žena preko kojih dolazi do raznih saznanja o njihovim iskustvima i željama. Zadrugarke nastoje da im najpre objasne razliku između udruženja koje je neprofitna organizacija i zadruge, koja ostvaruje i donosi profit.
-Važno je da žene znaju da im zadrugarstvo donosi rešenje njihovog penzionog i socijalnog osiguranja. Sem toga, naše iskustvo nam omogućava da pripremimo i obradimo zahteve za subvencije na lokalnom nivou. Sva zainteresovana poljoprivredna gazdinstva na teritoriji grada Užica koja se bave stočarstvom i povrtarstvm, pune četiri godine obraćaju se tim povodom upravo nama. Prošle godine ostavrili smo saradnju sa 103, a do juna ove godine sa 101 gazdinstvom. Ovo je pokazatelj da naša zadruga postaje prepoznatljiva i sve više vidljiva, kaže direktorka i napominje da sa „Pro Femine – Zdravčica“ sarađuju i drugi privredni subjekti iz okruženja poput ZZ “Eko agrarar“ iz Čajetine koji je lider kada je u pitanju stočarstvo zlatiborskog kraja. Naši saradnici su i zadruge iz Požege, Arilja, Kosijerića, Nove Varoši, Sjenice, Priboja, napominje Joksimovićeva koja je i član UO Okružnog zadružnog saveza Zlatiborskog okruga.
Treba se vratiti na kolosek razvoja
Promena načina života i rada zbog Kovid 19 zadrugarima u celini je teško pala jer, kako kaže naša sagovornica, oni su navikli da budu u direktnoj komunikaciji jer je zadrugarstvo specifičan oblik organizovanja kod kojeg je razmena informacija i iskustava na dnevnom nivou. Bez obzira što su informacione tehnologije naša sadašnjost i budućnost, ljudi još uvek nemaju uslova za ovakav vid rada, nisu osposobljeni, dovoljno edukovani. Valja u obzir uzeti i činjenicu da se zadrugari i zadrugarke nalaze u ruralnim područjima u kojima su česti problemi sa Internetom. Sem toga, rad zadrugara zasniva se na tome da jedni druge obilaze, na licu mesta pokazuju kako se neke stvari rade i razmenjuju iskustva. Rada kaže, da je svima to nedostajalo, a proteklo vreme doveo je do toga da su se ljudi zatvorili i otuđili u želji da što pre prođe ovaj period. Sada su se, prema njenim rečima, sve aktivnosti ponovo pokrenule i ljudi imaju želju da se sastanu i komuniciraju, te otuda i nada da će se ova situacija prevazići kako bi se aktivnosti zadrugarki vratile na kolosek razvoja.
Nova ulaganja za nove poslove
Prema njenim rečima, kada se uzme u obzir činjenica da je delatnost ove zadruge raznolika, sa takvim načinom poslovanja, uz dva stalno zaposlena radnika i 20 zadugarki i kooperanata „Pro Femine – Zdravčica“ ostvaruje profit. To znači da je zadruga održiva, izmiruje sve svoje obaveze koje ima na godišnjem nivou, a sazrela je i u smislu planiranja daljih aktivnosti kako bi uvećala svoje prihode i ponovo se na terenu Zlatiborskog okruga pokazala kao lider.
-Zbog toga smo konkurisali za bespovratna sredstva kod Ministarstva za brigu o selu kojim bi kupili opremu za proizvodnju metalne, plastificirane i farbane plasteničke konstrukcije. Planiramo da pravimo dve vrste plastenika, različitih dimenzija. Naš favorit su oni isključivo namenjeni hobistima koji bi bili iskoristivi i na gradskim placevima jer su iz delova, prenosivi i trajni, a svoju primenu mogu naći u voćarstvu, povrtarstvu, cvećarstvu, ovčarstvu, kozarstvu, živinarstvu. Ovakvi plastenici, različtih obima, mogli bi se koristiti čak i kao pomoćni skladišni objekti. Smatramo da su na našim prostorima ovakvi plastenici jako potrebni. Do sada su se uglavnom koristili oni sa plastičnim cevima iza kojih ostaje mnogo otpadnog materijala koji se odlaže na raznim mestima i na taj način se ugrožava životna sredina, priča naša sagovornica.
Ona napominje da bi ovakvi plastenici bili pogodni za sve vrste terena, njihovom upotrebom eliminisali bi se nepotrebni troškovi i štitila bi se prirodna okolina od štetnih uticaja. Sem plastenika za hobiste, u planu je i proizvodnja onih koji su namenjeni poljoprivrednim gazdinstvima ali i onih koji bi bili u formi mini-fabrike.
-Smatramo da je to unosan i koristan posao i što je najvažnije, naše zadrugarke koje se dugi niz godina bave plasteničkom proizvodnjom voća i povrća, bile bi mentorke budućim, novim proizvođačima u smislu da će im pomoći da oforme vlastite plastenike. Zbog toga bi nam dobijanje ovih sredstava bilo od velikog značaja, napominje direktorka.
Žene u zadrugarstvu su obrazovane, odgovorne i preduzimljive
Na pitanje da li je ZZ „Pro Femine – Zdravčica“ do sada ostvarila neke benefite na nacionalnom i međunarodnom nivou, Rada Joksimoviće je odgovorila da je zadruga bila u projektima nevladinih organizacija kao primer dobre prakse i najveća dobobit ostvarena je kroz animaciju velikog broja žena da započnu svoj posao. Sem toga, zadruga je 2015. godine konkurisala u „Delta fondaciji“ sa projektom za podizanje pet plastenika za proizvodnju rasada za vlastitu proizvodnju zadrugarki i potrebe drugih proizvođača u okruženju, kao i za podizanje dva zasada malina na po pola hektara i na zasadu šumske jagode na jednom aru. Zadruga je na osnovu ovog projekta dobila milion dinara bespovratnih sredstava. Period za njegovu realizaciju bio je tri godine, a implementacija je bila godinu dana. Sve je urađeno na vreme, a plastenici su kod pet zadrugarki i danas u funkciji.
-Žene u zadružnom sektoru su jako preduzimljive i odgovorne, a ono što moram da istaknem je da su žene u seoskom području i obrazovane. One dosta znaju, a potrebna im je sigurnost i pripadnost. Kada osete da pripadaju nekoj grupi, tada pokazuju svoje pravo lice i takmičarski duh. Smatram da nas je kolektivna odgovornost zbližila jer pojedinac ne može da snosi neke rizike, poručuje Rada Joksimović.
Život po zadružnim principima
Direktorka Zemljoradničke zadruge „Pro Femine – Zdravčica“ iz Užica, ceo svoj radni vek provela je u zadružnom sektoru i kako kaže, verovala je u zadrugarstvo kada je počinjala da radi, verovala je u zadrugarstvo kada je propadalo i veruje u zadrugarstvo kada se ponovo obnavlja. Njena želja je da iz zadrugarstva zvanično ode u penziju.
-Mislim da ću u zadrugarstvu, bez obzira na penziju, ostati do kraja života. Suprug i ja imamo tri sina, tri snaje i petoro unučića. U našem dvorištu, u četiri domaćinstava, je 13 članova porodice tako da možemo da osnujemo dve porodične zadruge, kaže Rada.
Apel Rade Joksimović
„Biti član jedne zadruge predstavlja: ponos, ugled, čast, dostotojanstvo, čestitost, poverenje, zajedništvo, pomoć, razumevanje, toleranciju, porodičnu sreću, pošten rad, oni se ne prodaju, njih ne može zavesti bogastvo, oni su istrajni u svojim poštenim namerama,oni idu dalje od brige za ličnim bogaćenjem, drže do reči, ostaju verni svom drugu kako u radosti tako i žalosti, proizvode hranu za sebe i druge porodice, bore se protiv siromaštva, uče, dele, prate nove trendove,tehnologije i nisu zalutali u poroke, u nerad, nemoral, u sve ono što ovo društvo ne bi trebalo da prihvati i da plasira pod nazivom Zadruga.
Svi stvarni zadrugari trebali bi da pokrenu tužbu za uvredu časti za zloupotrebu reči ZADRUGA, a ja sam prva medju njima .
Sama reč“ Za – druga „,“ za – druge“ govori sve.
Zato molim sve koji ovo budu pročitali da dobro razmisle gde upotrebljavaju ove reči i da li to ima smisla.
Zato pročitajte „Antologija zadrugarstva 1929.“ i sve će vam biti jasno.
Zadrugarski život se uči i živi.“
Srdačno , Rada Joksimović.
Piše: Jasna Bajšanski