Kameničarka, rskavac, crnka, niševka, nikodimka, zarčin sinonimi su za autohtonu srpsku sortu vinove loze – prokupac, čiji se dan obeležava 14. oktobra. Poznat kao „kralj Župe“, protegao se i prema Smederevu, mestimično ka Vojvodini, ka istoku Srbije, topličkom kraju, Kosovu i Metohiji, ali i Bugarskoj i Severnoj Makedoniji.
– Korene vuče iz Srednjeg veka, a postoje tvrdnje da ga je car Lazar najviše voleo i pio iz sopstvenog pehar – ukazuje savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo iz Jagodine, dipl.inž. Ivana Gligorijević.
Prokupac je imao svoje zlatno doba od odlasaka Turaka do šezdesetih godina dvadesetog veka, kada se zarad masovne, industrijske proizvodnje vina i uvođenja internacionalnih sorti, ali i sadnje ratarskih kultura, ubrzano krče stari vinogradi, a prokupac gotovo nestaje iz srpskog sortimenta.
– Tek pojavom malih i srednjih vinarija, četiri decenije kasnije, vraća se svest o potencijalima ove sorte, ali i vinskim korenima Srbije, pa se sad gotovo može govoriti o pravom trendu stvaranja novih zasada, ali i sve većim uspesima vina od ove sorte – piše Ivana Gligorijević.
Vino, vinjak, lozovača, komovica…
Prokupac daje kvalitetna vina, prijatnog ukusa i specifične arome za sortu. Uglavnom se proizvode ružičasta vina, kao i vina otvorene i zatvorene rubin boje.
– Deklarisana vina su cenjena na domaćem tržištu, a u kupažama nalazilo je plasman i na inostranom tržištu – piše mr Branko Tanasković iz PSSS Čačak.
Od prokupca nastaju još i vinjak, lozovača i komovica.
Kada je reč o prinosu, može da dostigne i do 20 tona po hektaru.
Vinarija Grabak – prvo zlato u istoriji srpskog vinarstva
Jedna od vinarija koja u svom portfoliju ima prokupac je Vinarija Grabak, koja je ove godine nagrađena zlatom na Dekanteru za Grabak Vivak Prokupac 2017. To je bio prvi put u istoriji srpskog vinarstva da vino od ove autohtone sorte grožđa osvoji zlatnu medalju. I to nije jedina nagrada ovih vinara, koji svoju priču ispisuju u Vrnjačkoj Banji.
Izvor: eKapija