Nagli skok tražnje, koji je usledio nakon popuštanja mera protiv koronavirusa, podstakao je veliki rast cena industrijskih proizvoda. U kratkom periodu poskupeli su metali, energenti, poljoprivredni proizvodi, i u svetu i kod nas.
Ulje, soja, kafa samo su neki od proizvoda koji su dobili nove, veće cene, a u novčanicima stara plata.
Na hranu i bezalkoholno piće, najznačajnije stavke u potrošačkoj korpi, u Srbiji iz meseca u mesec treba izdvojiti sve više novca. Na cenu potrošačke korpe uticala je i pandemija.
-Pojava tzv. inflatornog novca, sredstva ekonomije manje-više, tokom pandemije upumpale su novac u potrošnju kako bi sprečile i predupredile problem tražnje, kaže Žarko Galetin, agroekonomski analitičar.
Prema njegovom mišljenju, još je opasnije to što u poslednje vreme veliki deo potrošačkih lanaca formira svoje cene, ugrađuju tzv. inflatorno očekivanje, što je veoma pogubno.
-Treći faktor, koji je jedan od osnovnih faktora da bismo mogli uopšte da pričamo o nekoj potencijalnoj inflatornoj spirali, jesu nestašice, objašnjava Žarko Galetin.
Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije kaže da je ova godina pokazala kako korona utiče na globalne cene.
-Prema informacijama međunarodne organizacije za hranu imamo prosečan rast cena poljoprivredno prehrambenih proizvoda za oko 30 posto, navodi Bogunović.
Prvi udar na tržištu bio je proletos, kada je ulje koštalo oko 150 dinara – sada je cena čak 220. Soja je na istorijskom maksimumu – 85,5 dinara. Dvesta grama kafe košta i do 300 dinara. Skuplji su i hleb, meso, a najavljuje se i poskupljenje šećera.
-Mehanizme za sprečavanje rasta cena država u ovom trenutku ima, ali ne u tolikoj meri da na duži rok to može da spreči. To je jednostavno proces koji država svojim interventnim merama može da ugasi kao kratkoročni požar, ali na duži rok bojim se da ćemo ući u jedan period skupe hrane, kaže agroekonomski analitičar Žarko Galetin.
Ako poredimo sa prosečnom platom zaposlenih u radnom odnosu, koja je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku nešto veća od 64.000 dinara, a gde se radni sat računa od 369 dinara, dolazimo do sledeće računice – da bismo kupili litar ulja potrebno je da radimo 22 minuta, 12 za kilogram šećera, a za jedno jaje čak dva minuta.
Izvor: RTS