Azijski stršljen sve prisutniji u Evropi

 

Francuski nacionalni program za biodiverzitet INPN (National Inventory of Natural Heritage – INPN) objavio je mapu rasprostranjenosti azijskog stršljena Vespa velutina u Evropi.

Reč je o jednom od najopasnijih neprijatelja pčela i drugih insekata.

Procenjuje se da prosečna porodica Vespa velutina pojede više od 11 kilograma insekata po sezoni, od čega 60% čine pčele.

 

 

ČITAJTE I: Pčelari na pragu rešavanja problema registracije pčelarskih vozila

 

 

 

Azijski stršljen je u Francusku dospeo 2004. godine, pretpostavlja se tovarom iz Kine i tokom 20 godina nastanio se na celoj teritoriji ove zemlje, kao i na delovima teritorije još 10 zapadnoevropskih zemalja: Belgije, Velike Britanije, Nemačke, Irske, Španije, Italije, Luksemburga, Holandije, Portugala i Švajcarske.

Prema procenama stručnjaka, u Francuskoj će u bliskoj budućnosti godišnje stradati do 300 hiljada pčelinjih društava od napada ovog predatora, troškovi pčelara za obnavljanje ovih gubitaka približiće se 26% prihoda od prodaje meda, a ukupni ekonomski šteta od stršljena dostići će 30,8 miliona evra godišnje.

Crvena tačka na INPN mapi je mesto gde je otkriveno prvo gnezdo stršljena u Francuskoj 2004. godine. Zelenom bojom su označena područja rasprostranjenja stršljena do 2023. godine. Narandžasta – područja njegove distribucije 2023. godine. Braon – područja u kojima nije mogla da se aklimatizuje ili gde je njena populacija potpuno uništena. Bela – oblasti iz kojih nisu dobijeni podaci o otkrivanju stršljena ili gde ga „očigledno nema“. Izvor: frelonasiatique.mnhn.fr

Sudeći po INPN mapi, stršljen se 2023. godine proširio na 20 novih administrativnih jedinica u raznim evropskim zemljama. Istovremeno, glavni vektor njegovog širenja i dalje je bio usmeren na istok – ka srednjoj i istočnoj Evropi. U septembru 2023. godine u Mađarskoj, u blizini granice sa Austrijom i Slovačkom, otkrivena je radilica Vespa velutina.

U Evropi još uvek nisu u potpunosti razvijene metode koje garantuju potpuno istrebljenje stršljena bez nanošenja štete drugim populacijama insekata, biodiverzitetu i životnoj sredini.

Najčešći način borbe protiv stršljena do sada ostaje uništavanje njegovih gnezda od strane timova specijalista koji koriste insekticide. Ovo su radno intenzivne i skupe operacije.

 

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 

Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook 

 

 

 

Prema procenama stručnjaka, u dogledno vreme troškovi istrebljenja stršljena u Francuskoj će porasti na 11,9 miliona evra godišnje, u Italiji – na 8,6 miliona evra, a u Velikoj Britaniji – na 8,5 miliona evra. Reč je o iznosima koji premašuju subvencije za sprovođenje nacionalnih programa razvoja pčelarstva u EU i drugim evropskim zemljama. Primera radi, Srbija će ove godine isplatiti 10 miliona evra samo za subvencije po košnici, plus za opremu.

Ekspanzija azijskog stršljena se ne dešava samo u Evropi. U avgustu 2023, dva njegova gnezda su otkrivena i uništena u Džordžiji, SAD. Tokom 2000-ih, otkriven je u Južnoj Koreji i Japanu.

 

Izvor: https://inpn.mnhn.fr/accueil/index