Sagledavajući situaciju u poljoprivredi, u Zemljoradničkoj zadruzi „Paprika“ iz Martonoša još 2005. godine došli su do zaključka da od čiste ratarske proizvodnje ne mogu da žive i stvaraju akumulaciju za razvoj. Zbog toga su, nakon probne, na 150 hektara, pored industrijske paprike, zasnovali i proizvodnju lišćara – peršuna, mirođije i spanaća. Sada je, kako kaže Toša Matić, direktor ove zadruge, polovina njihovih ukupnih obradivih površina rezervisana za povrće, a druga polovina je pod ratarskim kulturama, prevashodno kukuruzima i pšenicom, koji su dobri predusevi za povrtarske biljke.
-Ratarska proizvodnja podrazumeva kampanjski rad, odnosno zaposleni, kojih imamo 20-ak, nemaju čime da se bave nekoliko meseci godišnje. A radnik se ne može zadržati ako za njega nema posla tokom cele godine, što podrazumeva i pristojenu mesečnu zaradu. Kroz proizvodnju lišćara ovaj problem smo prevazišli jer tokom sezone imamo 4-5 košenja peršuna, jedno košenje spanaća i jedno mirođije. Sezona počinje krajem februara kada se pristupa pripremnim radovima i traje do kraja novembra. Preostala tri meseca radnici su uposleni na remontu oruđa i mašina, objašnjava naš sagovornik i napominje da je finasijski momenat kod proizvodnje lišćara nezaobilazna tema. Poređenja radi, jedan hektar pod spanaćem, mirođijom i peršunom treba da donese najamnje 2.000-2.500 evra bruto prihoda što je gotovo duplo u odnosu na bruto prihod sa iste površine pod kukuruzom i pšenicom, koji je oko 1.000 evra. Kada se govori o čistom prihodu po hektaru, i ako su troškovi kod proizvodnje lišćara veći, zarada je ipak duplo veća u odnosu na onu koja se ostvari u ratarstvu, objašnjava direktor ove zadruge.
Zadružne njive uveliko se pripremaju za prolećnu setvu. Setva mirođije je već počela, kraj marta rezervisan je za setvu peršuna, sledi paprika, a aprila i kukuruza.
Naizgled jednostavno, u zbilji zahtevno
Prema Matićevim rečima u ovu proizvodnju ne treba ulaziti bez zalivnog sistema zadovoljavajućeg kapaciteta jer ove biljke zahtevaju navodnjavanje bar jednom nedeljno, a kada su topliji periodi i dva puta sedmično. Upotreba zalivnih sistema podrazumeva i korišćenje stajnjaka kako se ne bi narušio kvalitet zemljišta. Ova zadruga nema stočni fond, te stajnjak kupuje samo od onih farmi koje su uredne. Na taj način izbegavaju opasnost da se antibiotici iz stočarske, pojave u biljnoj proizvodnji, i stvore moguće probleme koji bi se mogli javiti kod izvoza sušenih lišćara i začinske parike. Sem toga, slama, kukuruzovina, peršunov koren služe kao zelenišno đubrivo koje zemlja dobija nazad.
– Ova proizvodnja veoma je zahtevna i sa aspekta zaštite bilja jer se, u ovom slučaju, oslanja na domaćeg prerađivača „Telek Paprika“ d.o.o., jedinog kupca celokupne zadružne povrtarske proizvodnje koja sušene proizvode gotovo u potpunosti plasira na strana tržišta. Moramo strogo voditi računa koja hemijska sredstva koristimo, na koji način radimo tretmane, u kojim uslovima i kolika je njihova karenca. Ozbiljna papirologija prati ovu proizvodnju. Sledljivost podataka tačno se zna od semena, preko zalivanja, čime, kada i kako su rađeni tretmani, pa do košenja. Svi ovi procesi garantovani su potpisom i pečatom odgovornog lica. Drugim rečima, nema uslova za bilo kakve improvizacije, ovjašnjava Matić.
Improvizacije nema ni kod upotrebe pesticida za suzbijanje korova na predusevu jer je njihov izbor u EU veoma sužen. U ovoj zadruzi ne mogu da dozvole sebi da uzorkovanje pokaže ostatke bilo kog pesticida koji nije u programu.
Pametno utrošen novac od države
Ključni momentat u ovoj proizvodnji je pokošene lišćare što brže prebaciti sa njive do pogona za preradu. Zbog toga je ZZ „Paprika“ iz Martonoša na osnovu konkursa u okviru programa „500 zadruga u 500 sela“ obezbedila sredstva za nabavku tri specijalne prikolice, inače jedine te vrste u Srbiji, čija zapremina je više od 40 kubnih metara, a namenjene su isključivo za prevoz ove vrste robe.
-Želimo ponovo da konkurišemo kod istog ministarstva sa ciljem da obezbedimo novac za kupovinu takođe specijalizovane mašine, samohodnog kombajna za ubiranje lišćara. U ovom delu posla sada koristimo usluge prerađivača. Kako se njihov kombajn pokazao kao dobar, želimo da imamo vlastiti i na taj način zatvorimo ciklus proizvodnje ovog povrća, kaže naš sagovornik.
Poslovna saradnja između ZZ „Paprika“ i „Telek Paprika“ d.o.o., zasnovana na Ugovoru o partnerstvu, koja traje već 16 godina, veliki je zamajac za Martonoš, selo od 1.500 stanovnika koje je primenom pametne ideologije da se na sopstvenom zemljištu zaposli što više ljudi, spašeno od sigurnog propadanja. Zahvaljujući zadruzi i njenim kooperantima prerađivač ima sigurnog dobavljača sirovina, primarni proizvođači sigurnog kupca, a meštani siguran posao i egzistenciju za svoje porodice.
Piše: Jasna Bajšanski