Ren je nekada bio obavezan stanovnik svake bašte i njegovo mesto bilo je negde na njenom kraju, pored ograde. Danas ga retko koja bašta ima. Kako je ovdašnje stanovništvo naučilo da bez rena nema zimskog pečenja, a ponekad ni rinflajša bez sosa od rena, ren se kupuje na pijaci obično već pripremljen u tegli. […]
Proizvođač rena iz Aradca Đuro Viljačik proda sve što iznese na tezgu Read More »
Nekada je u skoro svakoj bašti na selu bilo nekoliko ari pasulja. Ovo povrće izuzetne hranljivosti, othranilo je naše seljake i vojnike. Kuvao se čorbast u velikim šerpama i jeo topao i hladan, za ručak, večeru i narednog dana. Mogao se jesti klot pa je nastala izreka „prost ko’ pasulj“ ali i sa mesom.
Sve je manje domaćeg pasulja Read More »
Ren je višegodišnja biljna vrsta a pripada familiji kupusnjača koja se u Srbiji gaji na relativno malim površinama. Ren odlično uspeva na različitim tipovima zemljišta i u ravničarskim i brdskim krajevima ali za njegovo gajenje treba odabrati duboka zemljišta s dobrom strukturom i povoljnim vodno- vazdušnim režimom. Za ishranu biljaka trebalo bi koristiti organska
Sadnja rena i združivanje s ozimom pšenicom Read More »
Pasulj i boranija (Phaseolus vulgaris) vode poreklo iz Amerike, dok je u Evropu stigao krajem 17.veka. Kada se od ove vrste u ishrani upotrebljava mahuna u tehnološkoj zrelosti (voštanoj zrelosti zrna) na našem govornom područiju zove se ili boranija ili nešto što ima u sebi reč mahuna (grah mahunar). U većini drugih jezika u
Azotofiksatori, pasulj i boranija prijaju svakoj njivi Read More »
Gangrena krompira je bolest koja je rasprostranjena širom sveta. To je bolest koja prouzrokuje štete pre svega uskladištenog krompira, ali se može javiti i na stablu. Osnovni simptomi su na na krtolama u vidu sitnih ulegnutih tamnih pega koje su nepravilnog oblika. Tkivo ispod pokožice kasnije dobija tamno braon do crne boju i na
Gangrena krompira nanosi velike štete u skladištu Read More »
Leskovac će dobiti hladnjaču za skladištenje viškova proizvoda, a objekat će se, na određeno vreme, ustupiti na upravljanje ovdašnjim povrtarima, kazao je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede tokom nenajavljene posete gradu na Veternici. – Došao sam u Leskovac sa gotovim rešenjem koje ću predstaviti proizvođačima paradajza, a nakon našeg razgovara u vreme
U planu izgradnja hladnjače u Leskovcu Read More »
Crni luk spada u grupu značajnije zastupljenih povrtarskih vrsta koje se gaje kod nas. Velika je uspešnost u pogledu gajenja i uspevanju postizanja visokih prinosa. Kod luka se u ishrani koristi svaki deo, bilo kod mladog luka bilo kod konzumnog. Na trpezama je zastupljen preko cele godine u velikim količinama. Možemo reći slobodno da
Jesenja setva crnog luka Read More »
Ulaganja u plastenike nisu mala i veoma je važno pravilno ih postaviti tako da maksimalno koriste sunčevu svetlost. Troškovi zagrevanja su velika stavka u efikasnosti uzgoja i korišćenje sunčeve svetlosti za pasivno zagrevanje može povećati profit. Na svetlosne uslove u leji najveći uticaj imaju čvrsti, drveni, betonski i sl., delovi leje koji stvaraju senke.
Plastenici u smeru istok – zapad bolje osvetljeni Read More »
Jovan Gavrilović iz Čente ove godine je na njivama uzgajio oko 2,5 vagona ludaje. Najviše je imao domaćih belih ludaja, a nešto manje hokaido bundeve i muskatne, zelene i žute, takozvane „tamburice“. Najmanje je posejao ukrasnih ludaja. Jovan kaže da ludaje seje i zbog svinja, kojima ih hrani, jer se, osim ratarstvom, bavi i
Rod bundeve umanjen i za 40 odsto Read More »
Proizvodnja povrća moguća je tokom cele godine i proizvođači na istoj površini uz dobar plan i plodored mogu imati najmanje dve čak i tri proizvodnje tokom godine. Uspešna i profitabilna proizvodnja sa kvalitetnim proizvodima koji će zadovoljiti potrošače povrća je osnovni cilj svakog proizvođača. Za uspeh u proizvodnji povrća neophodno je poznavanje tehnologije proizvodnje
Proizvodnja spanaća u plastenicima Read More »
