ratarstvo

Pod pšenicom u srednjem Banatu je 53.400, a pod uljanom repicom 4.000 hektara. Svi ozimi usevi posejani su u optimalnom roku na najvećim površinama, a pšenice i ječmovi dobro su se razvijali tokom jesenjeg perioda. Padavine u oktobru bile su od koristi za dobro nicanje i razvoj posejanih useva, ali isto tako od velikog značaja

Osnovni preduslov uspešne proizvodnje u ratarstvu, povrtarstvu i voćarstvu je agrohemijska analiza zemljišta. Na osnovu nje stručnjaci daju preporuku o vrsti i količini đubriva koje treba uneti pred sadnju odnosno setvu kao i tokom vegetacije. Svake godine biljke svojim prinosom iz zeljišta iznesu određenu vrstu i količinu hranljivih elemenata. Njih je zemljištu neophodno vratiti đubrenjem.

Ako sve bude teklo po planu, pšenica u srednjem Banatu ove jeseni biće posejana na oko 53.000 hektarau. Prema rečima Zorice Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin, to je uobičajena površina za ovaj usev u poslednjih nekoliko godina u ovom regionu. Kako kaže Rajačićeva, dobro je i poželjno da ova strnjina bude u tolikoj meri

Pod sojom ove godine našlo se nešto više od 220.000 hektara, a najveće površine su u Vojvodini. Na području delovanja Poljoprivredne stručne službe Vrbas koja svojim radom pokriva opštine Vrbas, Kulu, Bečej i Srbobran, ova leguminoza proletos je posejana  na oko 32.600 hektara. Žetva je završena, a o prinosima i oceni ove proizvodne godine za

O površinama pod šećernom repom u srednjem Banatu niko nema precizne podatke za Agroportal kaže Ilija Bjalić iz PSS Zrenjanin. Kao razlog navodi da je predhodnih godina Poljoprivredna stručna služba direktno od šećerana dobijala ove informacije, a sada to nije slučaj. Ipak, kalkulacije pokazuju da je ove godine u srednjobanatskom okrugu, koji i pokriva PSS

Avgustovske kiše, posebno one u drugoj polovini osmog meseca, nisu bile od velike koristi suncokretu ali, i te kako su značile proizvođačima koji su pripremali zemljište za setvu uljane repice. -U Srednjem Banatu najvećim delom njive su pripremljene za setvu ove uljarice. Ne dešava se svake godine da ratari koji u svoju setvenu strukturu uvrste

Žetva suncokreta u Srednjem Banatu gotovo da je završena. Počela je sredinom avgusta ali su kiše, koje ovom usevu u tom periodu nisu bile od koristi, na kratko odložile ovaj posao. Suncokret se nalazi se na još svega 10 procenata zasejanih površina, ove godine to je 38.000 hektara što su i najveće površine u našoj

Suncokret je proletos u Srbiji posejan na 220.000 hektara i očekuje se da će u naredne dve sedmice, ako ne bude kiše, žetva ove uljarice biti u punom jeku. Na peskovitim terenima na jugu Banata, gde suncokret prvo sazreva, ovaj posao je već počeo. Obično u tim ranim žetvama i prinosi budu slabiji, a stručnjaci

„U našu zemlju dugme da baciš i ono bi niklo i rodilo“, često je prisutna izreka koja treba da ilustruje plodnost naše zemlje i bogatstvo koje ona može da donese. Možda bi to i bilo tako da korišćenje zamljišta u intenzivnoj biljnoj proizvodnji veoma često ne vodi do poremećaja ravnoteže među pojedinim činiocima stvaranja zemljišta