Novosadski sajam dočekuje izlagače i posetioce 89. Međunarodnog poljoprivrednog sajma od 21. do 27. maja. Ove godine ima 1.100 izlagača, a međunarodni karakter dokazuju nastupi kompanija iz 19 zemalja.
Dolazak na Sajam su do sada potvrdili izlagači iz Srbije i još 18 zemalja – Mađarske, Italije, Češke, Holandije, Španije, Turske, Belgije, Indonezije, Hrvatske, Severne Makedonije, Slovenije, Danske, Rumunije, Poljske, Bugarske, BiH, Crne Gore, Austrije… Pored samostalnih nastupa, izlagači iz nekoliko zemalja svoju privredu predstaviće na kolektivnim izložbama, a tako će nastupiti privrednici iz Mađarske, Češke, Italije, Holandije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Španije, Indonezije, a prvi put objedinjeno će nastupiti i privrednici iz Maroka.
Zemlja partner je Mađarska, Generalni sponzor Globos osiguranje, Banka partner je Banka Poštanska štedionica, a Zlatni sponzor Al Dahra. Posetioce sa kupljenim ulaznicama očekuju vredni pokloni – dva traktora, prikolica, prskalica i rasipač. Darodavci su Agropanonka, MBV i KITE DOO.
ČITAJTE I: Crédit Agricole banka na 89. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu
O novitetima, Nacionalnoj izložbi stoke, izložbi koju će prirediti Poljoprivredni muzej iz Kulpina, ulozi Poljoprivrednog sajma u povezivanju privrede, nauke i transferu znanja ka poljoprivrednicima, međunarodnom karakteru ove manifestacije, strukturi izlagača, za Agroportal.rs govori Slobodan Cvetković, generalni direktor Novosadskog sajma.
Novosadski sajam sledeće godine obeležava jedan vek postojanja, a Poljoprivredni sajam 90 godina od održavanja prve poljoprivredne sajamske manifestacije. Da li se već sada pripremate za obeležavanje ovih velikih jubileja?
-Čim se završi ovogodišnji 89. Međunarodni poljoprivredni sajam mi ćemo početi pripreme za obeležavanje ovih jubileja. Mali broj firmi i kompanija mogu da se pohvale ovako dugim trajanjem u kontinuitetu. Upravo zbog toga koristimo priliku da i sada pričamo o jubilejima koji će u centru pažnje biti naredne godine.
Sajamske kapije se za nekoliko dana otvaraju za izlagače i posetioce najveće poljoprivredne manifestacije. Iz godine u godinu nastojite da pažnju posetilaca privučete novitetetima. Šta ih, u tom smislu, očekuje ove godine?
-Tokom kovid pandemije i u postkovid periodu prisutan je prilično restriktivan rad fabrika, počev od poljoprivredne mehanizacije pa do svega onoga što je izlagački deo sajma, tako da će broj novih eksponata biti umanjen. Ali, svi izlagači će se potruditi da ono što je njima kao uvoznicima i proizvođačima trenutno dostopno, to i izlože. To znači da atraktivnost neće izostati.
I ove, kao i predhodnih godina, značajno mesto pripada Nacionalnoj izložbi stoke. Šta u tom segmentu izdvajate?
-Moram podsetiti da ni ove godine neće biti zastupljeno svinjastvo zbog zabrane usled pojave afričke kuge svinja. Ali, izložba autohtonih rasa svakako privlači pažnju ne samo stočara već i ostalih posetilaca. Bez podrške države teško bi bilo uzgajati autohtone rase jer one ne donose finansijsku dobit. Kao primer navešću mlečno govedarstvo. Ne može se porediti količina mleka koju daje jedna krava holštajn rase i jedna buša. Ali, bazu gena treba čuvati jer ona u perspektivi daje sigurnost našem stočarstvu.
Najavljeno je da će posetioci u Hali 3 moći da vide deo eksponata iz bogate postavke Poljoprivrednog muzeja u Kulpinu koji će prikazati evoluciju poljoprivrede u poslednjih 100 godina. Danas pričamo o preciznoj poljoprivredi.
-Međunarodni poljoprivredni sajam je mesto na kojem se prezentuje sve što je najnovije i najsavremenije u oblasti agrara, kako posetiocima tako i stručnoj javnosti. Transfer znanja uvek je prisutan, pa će tako biti i ove godine. Jasno je da poljoprivreda u celom svetu ide u smeru automatizacije i digitalizacije, a precizna poljoprivreda u mnogome smanjuje broj učesnika u proizvodnji. Upravo zbog toga smo odlučili da napravimo retrospektivu od rala i volova do najsavremenijih tehnologija. Ova izložba je važna za mlade ljude jer je mali broj onih koji imaju priliku da odu na selo i vide kako funkcioniše jedno domaćinstvo. Sem toga, na Poljoprivrednom sajmu gradska deca mogu da vide domaće životinje, čuju kako se one gaje i zbog čega, a to je edukativna uloga sajma.
Koja je uloga Poljoprivrednog sajma u povezivanju privrede, nauke i transferu znanja ka poljoprivrednicima?
-Prosečan broj posetilaca Poljoprivrednog sajma je između 100.000 i 130.000. Značajan broj njih, čak i 70.000, dođu da vide ono što je izloženo, da se prošetaju i uživaju. Kada govorimo o poseti struke, tu je reč o 30 odsto posetilaca. Deo njih dolazi da završi posao – kupi traktor ili vidi ponudu. Drugi deo dolazi da se edukuje, da čuje i vidi šta to nude instituti, univerziteti, ministarstvo, pokrajinski sekretarijat i drugi. Mnogo je znanja koja mogu čuti i usvojiti i tehničkih rešenja koja ih prate. Ne izostaje ni obuka o njihovoj primeni. Da bih ovo ilustrovao pomenuću da su nam pre nekoliko godina dronovi bili pravo čudo, posebno njihovo korišćenje u poljoprivredi. Sada ih jedan broj poljoprivrednika koristi u svojoj praksi. To je razlog zbog kojeg tokom sedam dana trajanja Poljoprivrednog sajma imamo npr. Dan stočara praćen Nacionalnom izložbom stoke gde se rasvetli sve što je vezano za stočarstvo u svim granama, od primarne proizvodnje do prerade. Voćarstvo je u ekspanziji pa je Dan voćara namenjen upravo ovim proizvođačima, otkupljivačima i izvoznicima i prilika je da se čuje mnogo tema, a ono što je svakako u fokusu su tržišta za naše voće sa svim svojim specifičnostima. Povrtarstvo nije dobilo svoj dan ali se pojavilo kao tema koja zavređuje da bude obrađena na adekvatan način. Ne treba zaboraviti ni osiguravajuće kuće u okviru kampanje osiguranja u poljoprivredi. Zapravo, Poljoprivredni sajam je mesto na kojem svako promoviše svoj biznis i edukuje krajnje potrošače bez obzira da li je reč o tehničkim proizvodima, znanju, uslugama i sl. Ne treba zaboraviti B2B susrete. Mi za ovu namenu već 10-ak godina koristimo platformu koja pospešuje tu vrstu kontakta, omogućava lakšu komunikaciju i organizaciju i uživo zaključivanje dogovorenih poslova na štandovima Poljoprivrednog sajma.
Međunarodni karater Poljoprivrednom sajmu daju strani izlagači. Jeste li zadovoljni ovogodišnjim odzivom s’ obzirom na to da je iza nas težak period?
-Jednim delom osećaju se dešavanja vezana za Rusiju, Ukrajinu i Belorusiju jer izlagači iz ovih zemalja nisu u mogućnosti da prisustvuju ovogodišnjem Poljoprivrednom sajmu. S’ druge strane, nastupa 18-19 zemalja poput Tunisa, Indonezije, juče se prijavila i Kuba, italijanske kolektivne izložbe, Mađarske – koja nam je i zemlja partner i koja se potrudila da ove godine na tri lokacije predstavi svoju poljoprivredu. Tu su i zemlje iz okruženja – Slovenija, Hrvatska, BiH, Severna Makedonija. Tradicionalno se pojavljuje Češka, koja je prošle godine bila zemlja partner. U političkom smislu, mi smo imali poziciju mosta između Istoka i Zapada. To znači da je neko ko je hteo da vodi poslove iz Rusije, Indije ili Kine, tražio put prema zapadnim tržištima kroz Srbiju. Isto se dešavalo i sa delom privrede zapadnoevropskih zemalja koja je tražila put ka Istoku. Mi smo bili pogodno mesto. U ovim složenim vremenima za našu privredu bi bilo idealno da sačuvamo tu poziciju.
Da li je došlo do promene strukture izlagača?
-Velike kompanije su tu ali, u postkovid periodu vidimo da manjih preduzeća ima manje. Firme koje su imale štandove od 10-15 kvadratnih metara prisutne su u znatno manjem broju. Ako uzmemo u obzir činjenicu da je 2019. godina bila najbolja, mi smo zacrtali da od ove referentne godine ostvarimo 75 odsto. Pred samo otvaranje ovogodišnjeg Poljoprivrednog sajma vidimo da smo taj procenat premašili. Naravo, jako je važna poseta. Zbog toga su nam važna sva predstavljanja i najave sadržaja u medijima. Koristim priliku da pozovem ljude da dođu na Poljoprivredni sajam koji će se održati od 21. do 27. maja. Za svakoga imamo po nešto – i struke, i edukacije, i biznisa, i zabave, i vašara …
Kako glasi Vaša poruka za kraj našeg razgovora, a pred početak 89: Međunarodnog poljoprivrednog sajma?
-Srpski agrar ostao je na nogama i građanima daje stabilnost i sigurnost. Ono što je ohrabrujuće za nas, građane Srbije, je da osnovne životne namirnice imamo, nema nestašica i praznih rafova. Sa dobrim gazdovanjem, usmeravanjem, subvencijama i ovaj Poljoprivredni sajam će pokazati da poljoprivreda mora biti zdrava.
Piše: Jasna Bajšanski