Pored ozbiljnog uticaja na životnu sredinu i ljude, klimatske promene predstavljaju jednu od najvećih pretnji ekonomskoj stabilnosti.
Toplotni talasi čine ljude manje sposobnim za rad i smanjuju produktivnost. Uragani, cikloni i tajfuni uništavaju milione ljudi, ostavljajući ih u apsolutnom siromaštvu nakon što su nemilosrdno zbrisali njihove zajednice. Suše smanjuju žetvu, dodatno komplikujući težak zadatak ishrane svetske populacije, za koju se očekuje da će dostići 10 milijardi do 2050. godine.
ČITAJTE I: Kako naučnici objašnjavaju klimatske promene
Prognoza je da će u narednim godinama rast, razvoj i blagostanje onih čija egzistencija zavisi od stanja u klimatski promenljivim sektorima biti izložena većem riziku, a pre svega se to odnosi na sektore poljoprivrede, šumarstva, stočarstva, lova i ribolova.
Na svetskom nivou, neadekvatna adaptacija efektima klimatskih promena može dovesti do regresivnih uticaja na razvoj oko 40% svetske populacije. Treba istaći i fenomen ,,klimatskih migranata“ koji nastaje usled ekstremnih klimatskih promena. Pojedine procene ukazuju na mogućnost kontinuirane migracije i do milion ljudi godišnje do 2080. godine, naročito ka gusto naseljenim oblastima i urbanim centrima sa malim sposobnostima adaptacije, što može imati značajne ekonomske posledice.
Analizirajući promenu globalne temperature, ustanovljn je:
- smanjen broj hladnih dana, a povećan broj toplih dana,
- povećana učestalost i dužina trajanja toplih talasa u Evropi, Aziji i Australiji;
- povećan broj područja u kojima je učestalost ekstremnih padavina u porastu.
U izveštaju IPCC iz 2014. godine navodi se da će se globalna temperatura u periodu od 2016. do 2035. godine, u odnosu na referentni period 1986-2005. godine povećati u opsegu od 0.30 C do 0.70 C. Takođe, pojedina predviđanja ukazuju i da će se mnogi aspekti klimatskih promena i sa njima povezani uticaji na biofizičko okruženje nastaviti i nakon 2100. godine, čak i ako se zaustave antropogeni faktori. Projekcije ukazuju na visok rizik od ireverzibilnih promena u sastavu, strukturi i funkciji morskih, kopnenih i slatkovodnih ekosistema, kao i društvenih i ekonomskih sistema.
Kada je reč o efektima klimatskih promena u Evropi, projekcije ukazuju na povećan rizik po slabo prilagodljiva evropska društva, sa naročitim rizikom u sektoru ekonomije, ekologije, geopolitike i tehnologije.
Pojedine analize ukazuju da gubici u bruto domaćem prihodu (BDP) u najnestabilnijim državama članicama Evropske unije mogu dostići 9% do 2050. godine. Očekuje se da će se učešća područja u Evropi koja su ugrožena u pogledu vodnih resursa sa 19% u 2018. godini, povećati na 35% do 2070. godine, što može prouzrokovati nastanak internih migracija stanovništva. U periodu od 1980. do 2013. godine u Evropskoj Uniji je prijavljeno ukupno 400 milijardi evra ekonomskih gubitaka nastalih usled ekstremnih posledice klimatskih promena, dok su prosečni godišnji gubici porasli sa 7,6 milijardi evra u osamdesaetim godinama na 13 milijardi evra u devedesetim godinama i 13,7 milijardi evra u periodu posle 2000. godine .
Poslednja decenija u Evropi je zabeležena kao najtoplija u poslednjih 2000. godina. Od 2003. godine, kada je zabeležen rekordan broj smrtnih slučajeva od toplotnih talasa, Evropa je doživela nekoliko godina sa tropskim letima. Pored toplotnih talasa koji sve češće pogađaju Evropu i prouzrokuju smrt više hiljada ljudi godišnje, veliki problem predstavljaju i poplave. Više od polovine registrovanih poplava dogodilo se posle 2000. godine, pri čemu je udeo štete od poplava u ukupnim štetama od drugih prirodnih katastrofa veći 30%.
Svetska banka upozorava da ako se nešto ne preduzme odmah, klimatske promene bi mogle gurnuti više od 100 miliona ljudi u siromaštvo do 2030. godine. Iako je do skora smatrano nečim što nije pogađalo ljude, zdravlje životne sredine trenutno zauzima centralno mesto u modelima ekonomista. Britanska vlada je 2006. godine započela istraživanje i formiranje detaljnog ekonomskog izveštaja o posledicama klimatskih promena. Za rukovodioca projekta izabran je bivši glavni ekonomista Svetske banke, Nikolas Stern, a rezultat je bio dokument od 700 stranica koji je postao najčešće citiranija referenca na tu temu. Stern je potvrdio da su ,,emisije gasova staklene bašte najveća greška koju je svetsko tržište ikada videlo„.
Ukratko, glavni zaključak Sternovog izveštaja je da je nephodno uložiti 2% globalnog BDP-a da bi se ublažio uticaj klimatskih promena.
U međuvremenu, američki ekonomista Vilijam D. Nordhaus dobio je Nobelovu nagradu za ekonomiju 2018. godine zajedno sa Polom Romerom za integraciju klimatskih promena u dugoročnu makroekonomsku analizu.
Prema Nordhausu, rešenje za klimatske promene je primena cena koje će delovati kao odvraćanje od korišćenja fosilnih goriva, jer je trenutna cena preniska i ne podstiče potragu za alternativama poput obnovljivih izvora energije.
Uprkos početnoj povučenosti poslovne zajednice, sve veći broj studija i aktivnosti pokazuje da su mere usmerene na suočavanje sa globalnim klimatskim promenama zlatna prilika za obezbeđivanje održivog razvoja i podsticanje ekonomskog rasta. Kao što je objasnila Svetska komisija za ekonomiju i klimu u izveštaju krajem 2018. godine, usvajanje ambicioznih klimatskih mera može doneti profit od 26 milijardi dolara do 2030. godine, stvarajući 65 miliona novih radnih mesta sa niskim emisijama ugljen dioksida.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Kako bi se izgradio otporniji, korisniji model rasta za ljude, mora se ubrzati strukturna transformacija pet ključnih ekonomskih sektora:
- Čisti energetski sistemi: Dekarbonizacija energetskog sistema zajedno sa decentralizovanim, digitalizovanim tehnologijama elektrifikacije mogla bi da omogući da više od milijardu ljudi pristupi savremenim energetskim uslugama.
- Pametniji urbani razvoj: Kompaktniji, povezaniji i koordiniraniji gradovi bi uštedeli 17 milijardi dolara do 2050. godine i stimulisali ekonomski rast poboljšanjem pristupa poslu i stanovanju.
- Održivo korišćenje zemljišta: Prelazak na održivije poljoprivredne metode u kombinaciji sa strogom zaštitom šuma mogao bi da generiše ekonomsku korist od oko 2 milijarde dolara godišnje.
- Pametno upravljanje vodom: U oblastima sa nedostatkom vode, BDP bi mogao pasti do 6% u 2050. To bi se moglo sprečiti efikasnijim korišćenjem vode kroz tehnološka poboljšanja i ulaganja u javnu infrastrukturu.
- Cirkularna industrijska privreda: Danas se 95 odsto vrednosti materijala od plastične ambalaže, do 120 milijardi dolara godišnje, gubi nakon prve upotrebe. Politike koje podstiču kružnu i efikasniju upotrebu materijala mogle bi poboljšati globalnu ekonomsku aktivnost i smanjiti otpad i zagađenje.
Piše: Prof.dr Vladan Pešić, Poljoprivredni fakultet Univerzitet u Beogradu
Foto: Pixabay, Unsplash, Agroportal.rs i Departman za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu