Negaivni efekti klimatskih promena na globalnu ekonomiju i društvo već su jasni i vidljivi. Posledice direktnih uticaja klimatskih promena na život i rad čoveka, mogu se ogledati u usporavanju ekonomskog razvoja, smanjenju dostupnosti zdravstvene i socijalne zaštite i povećanju siromaštva.
U 2017. godini klimatske promene su doprinele ekstremnim vremenskim pojavama koje su prouzrokovale štetu od najmanje 100 milijardi dolara. Istraživanje nezavisnih ekonomista iz 2017. godine koje je razmatralo efekte klimatskih promena pokazalo je da se buduće procene štete kreću od 2% do 10% ili više globalnog bruto domaćeg prihoda (BDP) godišnje.
ČITAJTE I: Digitalni atlas klime Srbije
Međuvladin panel o klimatskim promenama (eng. Intergovernmental Panel on Climate Change – IPCC) održan 2007.godine definiše pojam klime kao statistički opis prosečnih vrednosti klimatskih parametara u vremenskom periodu od nekoliko meseci do hiljadu ili milion godina. Pod statističkim opisom prosečnih vrednosti podrazumeva se veliki broj promenljivih, u zavisnosti od objekta posmatranja.
Temperatura i padavine predstavljaju najčešće promenljive koje su predmet posmatranja. Takođe, posmatraju se i vetar, oblačnost i osunčanost, vazdušni pritisak, vidljivost, vlažnost, kao i ekstremne oluje, temperature, sneg i grad (WMO, 2002). Svetska meteorološka organizacija (eng. World Meterological Organization – WMO) definiše period od 30 godina kao standardni vremenski okvir za posmatranje klime jednog područja.
Definicije klimatskih promena
U literaturi se mogu pronaći različite definicije klimatskih promena. Veći broj autora ističe da se radi o promenama klime koje nastaju kao posledica raznih aktivnosti koje menjaju sastav atmosfere i koje se beleže tokom dužeg vremenskog perioda.
Jedna od često korišćenih definicija klimatskih promena je kaže da se klimatske promene odnose na statistički značajnu varijaciju u prosečnom stanju klime, ili njenoj varijabilnosti, koja se nastavlja u dužem vremenskom intervalu (više od 10 godina). Faktori koji mogu dovesti do klimatskih promene se mogu podeliti na:
- astronomske,
- geofizičke i
- biotičke faktore.
Astronomski i geofizički faktori se mogu svrstati u grupu spoljašnjih faktora klimatskih promena iz razloga što oni nastaju izvan atmosfere. Astronomski faktori obuhvataju aktivnosti astornomskih objekata,na prvom mestu je to aktivnost Sunca, kao i na to kako aktivnost drugih astronomskih objekata utiče na Zemlju. Geofizički faktori obuhvataju čitav niz faktora koji nastaju usled tektonskih aktivnosti Zemlje – npr. erupcije vulkana, zemljotresi… Biotički faktori se dele na antropogene i neantropogene.
Atropogeni faktori obuhvataju sve one faktore koji su posledica čovekove aktivnosti. Duži vremenski period u prošlosti uticaj čoveka na klimu se zanemarivao. Međutim, 1990. godine pripremljen je Prvi izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama i njime je praktično postignut globalni konsenzus o dejstvu čoveka na klimu, a ujedno je to bila i osnova za Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama. Današnje shvatanje klimatskih promena uglavnom se svodi na antropogeno indukovane promene klime.
U neantropogene faktore se ubrajaju brojni ekosistemski procesi kao što su primarna produkcija – fotosinteza i kruženje vode i nutritijenata.
Regionalno manifestovanje klimatskih promena
Treba istaći da se klimatske promene regionalno manifestuju na brojne i različite načine i ne moraju uključivati promene svih posmatranih parametara za svaki posmatrani region ponaosob.
Primera radi, klimatske promene se mogu manifestovati promenom prosečne količine padavine, ili, recimo promenom srednje temperature za određeni posmatrani, period godine, za konkretni region. Mikroklimatske promene mogu imati uticja na preraspodelu verovatnoće vremenskih dešavanja u vremenu i prostoru, kao i na intenzitet mogućih ekstrema.
Društveni, kao i biofizički sistemi pokazuju izvesne stepene adaptacije na regionalne klimatske i meterološke uslove. Međutim, usled značajnijih, ekstremnijih promena oni pokazuju osetljivost i smanjenu sposobnost adaptacije.
Treba naglasiti i to da meterološki događaj koji se okarakteriše kao ekstreman u jednom regionu, može se smatrati normalnim metorološkim događajem u drugom regionu. Primera radi, ledeni talasi su normalna pojava u predelu Sibira, ali predstavljaju ekstreme u predelu Afrike.
Sa druge tačke gledišta, ukoliko se uzme u obzir kompleksnost klimatskog sistema, klimatolozi upozoravaju da prelaskom određenog praga u globalnom zagrevanju može doći do kritične prekretnice (eng. tipping point) odnosno stanja nepovratnog zagrevanja i eksponencijalnog povećanja efekta staklene bašte bez mogućnosti ublažavanja ovog efekta.
Koje kritične tačke dovode do globalnih klimatskih promena?
Kritične tačke ili kritične prekretnice, predstavljaju tačke prelaska u ireverzibilno zagrevanje globalne klime. Brojni naučnici širom sveta, gotovo svakodnevno upozoravaju da će prelazak kritičnih tačaka inicirati pojedine elemente koji će dovesti do globalnih klimatskih promena.
Naročito se ističe proces zagrevanja planete i da će, ukoliko se globalno prosečna temperatura poveća za više od 20 C u odnosu na predindustrijski period, doći do ektremnih klimatskih promena. Pojedini autori su još stroži sa datom konstatacijom i navode da i porast temperature manje od 20 C može dovesti do ekstremnih klimatskih poremećaja.
Istraživači na nemačkom Institutu za klimatska istraživanja Postdam, identifikovali su nekoliko kritičnih tačaka, kao što su:
- smanjenje obima ledenog pokrivača na Grenlandu,
- topljenje ledenih površina na Arktiku,
- destabilizaciju golfske i severo-atlantske morske struje,
- zakiseljavanje okeana,
- povlačenje ledenog pokrivača na Antarktiku,
- destabilizaciju tropskih šuma u regiji Amazona,
- promene u obrascu monsuna u Indiji,
- topljenje glečera na Himalajima,
- intenziviranje El Ninjo fenomena.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Ovakve kompleksne promene u klimatskom sistemu mogu dovesti do pojačavanja efekata klimatskih uticaja. Zato i ne čudi da mnoge pojave u atmosferi i ono što nam se događa ovih dana prosečan građanin ne može da objasni što predstavlja „lakmus“ za pitanje šta nas čeka u bliskoj budućnosti.
Piše: Prof.dr Vladan Pešić, Poljoprivredni fakultet u Beogradu
Foto: Pixabay, Unsplash i FB