07 oktobra, 2022

Hemijske i pomotehničke mere u vinogradu tokom maja

 

Vinogradi se nalaze u fazi intenzivnog porasta lastara kada i postaju ranjivi i treba ih zaštititi. Početkom ovog meseca vinograd treba ciljano tretirati protiv plamenjače i pepelnice, poručuju stručnjaci. Tretman se tokom maja, u zavisnosti od vremenskih uslova, mora uraditi dva puta.

 

 

ČITAJTE I: Svakom vinogradu neophodan je dobar naslon

 

 

Krajem maja i početkom juna počinje fenofaza cvetanja kada se ubacuje i tretman protiv sive truleži vinove loze. Ovaj tretman se radi u precvetavanju, a čak i pre cvetanja ako se očekuje kiša.

-Sem hemijskih tremana neophodno je sprovesti radove na suzbijanju korova koji intenzivno rastu u proleće. Takođe, važno je kvalitetno obrađivati zemljište. Osnovni cilj ovih radova je, sem suzbijanja korova, onemugaćavanje isušivanja zemljišta. Plitkom obradom ono se provetrava i zatvaraju se pore kroz koje izlazi vlaga, kaže Miloš Ristić, direktor Centra za vinogradarstvo i vinarstvo iz Niša.

On objašnjava da se neki vinogradari opredeljuju i za upotrebu herbicida protiv korova. U ovim slučajevima važno je napomenuti da se obavezno mora obratiti povećana pažnja prilikom prskanja da se herbicidima ne poprska i vinova loza. Uvek je bolje mehaničko uklanjanje korova, okopavanjem i freziranjem. Ali, ovakav način u velikoj meri poskupljuje proizvodnju i dosta utuče na krajnju cenu grožđa.

-I u vinogradu, kao i u voćnjaku, mogu se ostaviti zatravnjene površine što se u zapadnoj Evropi mnogo radi. Severna Italija, Nemačka, Austrija, Slovenija poznate su po intenzivnom zatravljenju vinograda. To ima mnogo prednosti. Pre svega, u vinograd može da se uđe uvek i posle kiše ne mora da se čeka da se zemlja prosuši ako je potrebno uraditi tretmane, kaže Ristić.

Ali, mi nemamo klimatske uslove za to. Prema rečima ovog stručnjaka, naša godišnja suma padavina nije dovoljno velika za zatravljivanje vinograda. Treba znati da travnate površine potroše istu količinu vlage kao i vinograd. U slučaju da vinogradari imaju uslova za navodnjavanje ili da su vinogradi na takvoj poziciji da u zemljištu ima dovoljno vlage, to se može raditi.

-Mnogi proizvođači, uprkos neispunjavanju ovih uslova zatravljuju vinograd, makar svaki drugi red. To je prednost kod onih domaćina koji se bave vinskim turizmom jer šteta koja se nanese zbog nedovoljno vlage za čokote može se nadoknati kroz turizam, kaže Ristić.

Miloš Ristić, direktor Centra za vinogradarstvo i vinarstvo iz Niša

On naglašava da je u maju prisutan intenzivan porast vinove loze i proizvođači grožđa znaju šta žele da postignu u vinogradu. Zbog toga je posebno važno uraditi i tzv. lačenje odnosno otklanjanje viška lastara. Na pitanje zbog čega je ova pomotehnička mera važna, on odgovara da se na ovaj način balansira prinos i omogućava se što bolje osunčavanje i što bolji položaj lastara koji ostaju na biljci. Neki vinogradari praktikuju regulaciju roda tako što pre cvetanja otklanjaju cvasti i na taj način regulišu rod. Lačenjem se uklanjaju oni lastari koji zasenjuju rodne lastare.

-Većina naših vinogradara uklanja jalovake koji kreću iz glave i zaperaka i na taj način omogućavaju i provetravanje i bolju primenu hemije, a ujedno i bolju osunčanost biljke. Uvek se obraća pažnja na to koliko lastara sa grozdovima se ostavlja u skladu sa tim da li vinogradar želi kilogram, dva ili pet kilograma grožđa po čokotu, priča Ristić.

 

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook 

Vinogradari zato uzimaju u obzir kalkulaciju koja je individualna jer svako od njih ima svoje tržište, objašnjava on. Nekome je cilj da proizvede 15-20 tona grožđa po hektaru i da ga proda po 30 evrocenti. To je opravdano jer je, u finansijskom smislu, isto kao kada se postigne prinos od osam tona po hektaru, a kilogram grožđa se proda po ceni od 50-60 evrocenti.

Naš sagovornik kaže da je danas sve matematika i ekonomija, te da proizvođači grožđa gledaju da u vinogradu bude što manje ljudskog rada koji je najskuplja stavka, da se sve mehanizuje, a da se dobiju i vrhunska vina kao krajnji proizvod.

Piše: Jasna Bajšanski

Foto: J. Bajšanski i Pixabay

O autoru

Slične objave

Ostavite odgovor