01 decembra, 2021

Hoće li Srbija postati distributivni centar za palmino ulje u ovom delu Evrope?

 

Srbija bi već početkom naredne godine mogla da postane malezijski strateški partner za snabdevanje jugoistočne Evrope palminim uljem. Ovaj proizvod, koji je važan sastojak mnogih prehrambenih i kozmetičkih proizvoda, dopremao bi se preko Soluna ili Rijeke, što bi skratilo vreme isporuke, tako da Roterdam više ne bi bio glavni distributivni centar u Evropi za palmino ulje koje na Stari kontinent uglavnom stiže iz Indonezije i Malezije.

Nikola Ralić, vlasnik Mirax agrara, kaže da je njegova kompanija ovaj posao dogovorila na Ekspo Dubaiju, koji se održava u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i da trenutno ministarstva dve zemlje dogovaraju detalje sporazuma.

– Dubai je kapija za ostala azijska tržišta kao što su Malezija, Indonezija, Tajland, Bangladeš, što se tiče hrane. Sve više kompanija se okreće tim tržištima. Pojedinačne inicijative su dobre, ali je važna i uloga države. U našem slučaju su se uključili Privredna komora Srbije i Ministarstvo poljoprivrede oko isporuke palminog ulja i verujem da će se uskoro dogovoriti da Srbija postane strateški partner Malezije, koja ima plantaže palmi na 5,4 miliona hektara. U narednoj fazi naša zemlja bi mogla da postane distributivni centar za palmino ulje u ovom delu Evrope. Zauzvrat mi bismo mogli da izvozimo sveže i smrznuto voće u Maleziju u koju trenutno stižu samo jabuke, a naše voće uskoro bi moglo da se nađe i u Indoneziji – navodi Ralić. Dodaje da su ovom azijskom regijom carine zanemarljive i da se očekuje da dođe do potpunog ukidanja.

Ovo je samo jedna od kompanija koja u poslednje vreme pokušava da uspostavi saradnju sa nekom od zemalja iz Saveza država jugoistočne Azije – ASEAN. Region koji čine Bruneji, Indonezija, Kambodža, Laos, Malezija, Mijanmar, Filipini, Singapur, Tajland i Vijetnam, nametnuo se svetu kao alternativa za nabavku robe, koja može biti i jeftinije i pouzdanije rešenje, posle skoro dve godine učestalih problema i konstantnih zatvaranja najvećih transportnih terminala u Kini.

 

ČITAJTE I: Dogovoreno jačanje saradnje u oblasti poljoprivrede Srbije i zemalja Pokreta nesvrstanih

 

Prema podacima Privredne komore Srbije robna razmena naše zemlje sa regionom ASEAN je u prvih sedam meseci ove godine iznosila 346,9 mil USD, s tim što se ona pretežno zasniva na uvozu tekstilne robe, obuće, elektronskih uređaja, hard-diskova, procesora, kaučuka, palminog ulja u vrednosti od 321,9 mil USD. Tamo izvozimo mineralna đubriva, stočnu hranu, brašno, barut, hrastovo drvo, lim, cigarete.

Dr Katarina Zakić, načelnik Centra za studije Pojasa i Puta, Institut za međunarodnu politiku i privredu, kaže da ASEAN regija može da posluži Srbiji kao jedna od alternativa za snabdevanje. Manje razvijene zemlje ASEAN-a su dugo radile na tome da se njihova struktura ekonomskog razvoja promeni, i da umesto siromašnog poljoprivrednog regiona, postanu region koji će biti poznat po svojoj, pre svega, industrijskoj proizvodnji, u čemu su i uspeli.

– Taj put razvoja nije bio nimalo lak, ali sprovedene reforme, uz solidan priliv stranih direktnih investicija (najviše iz SAD, EU i Japana, a u poslednje vreme i iz Kine i Južne Koreje), pomoći države ali i razvijenih članica ASEAN-a, doveo je do toga da nekadašnje agrarne zemlje sada imaju mnogo više uspeha u industrijskog proizvodnji lake, teške i IT industrije. Sa druge strane, ekonomski razvijene zemlje ASEAN-a su takođe radile na unapređenju svog napretka i usmeravanju ka određenim sektorima proizvodnje, poput elektronike i biofarmacije, u kojima je veća dodata vrednost proizvoda, te su sada i one poznate po tome – navodi Zakićeva.

Sagovornica Politike naglašava da svaka od članica ASEAN-a ima svoju specijalnost i proizvode koje izvozi. Usled tog njihovog profilisanja, postali su poznati u svetskoj javnosti kao odgovorni snabdevači i pouzdani partneri. Tako su recimo Malezija i Vijetnam poznati po proizvodnji elektronskih uređaja, Filipini po tekstilu i procesiranoj hrani, Tajland po automobilima i hrani, a kod ekonomski razvijenijeg Singapura reč je o poluprovodnicima i biofarmaceutskim proizvodima.

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
 
 
 

Ono što još dodatno izdvaja manje razvijene zemlje ASEAN-a jeste i niža cena proizvoda u odnose na one koje u poslednjim godinama nudi Kina. Cena njihove radne snage je niža od kineske i to je razlog što sve veći broj inostranih investitora otvara svoju proizvodnju tamo i što se povećava njihov izvoz.

– Srbija će se kao i ostale evropske zemlje, naći na prekretnici u svom razvoju, pre svega usled globalnih ekonomskih dešavanja koji će sigurno dovesti do promena. Počelo je sve sa pandemijom kovida 19, na to se nastavila ekonomska kriza koje je bila očekivana usled destruktivnih posledica pandemije, a sada se na to sve nadovezuje energetska kriza – objašnjava naša sagovornica.

Prema njenim rečima cene energenata su vrtoglavo skočile, došlo je i još nastaju veliki problemi u lancima proizvodnje i snabdevanja, cene prevoza i transporta su znatno porasle, i to se u globalnim ekonomskim tokovima sve više oseća. Usled toga će kako zemlje, tako i kompanije, tražiti izlaz iz ove situacije, i prilagoditi svoju proizvodnju, snabdevanje i prodaju shodno onome što se dešava na tržištu.

– Većina evropskih zemalja shvata da u ovakvim kriznim vremenima lanci snabdevanja moraju da se skrate, i mislim da će na primer Evropska unija sada dugoročnije gledati kako da više ne zavisi toliko do azijskog tržišta, kao što će gledati i sa kojim azijskim zemljama uopšte treba da sarađuje. Prema tome, smatram da će i srpski privrednici shodno svim poskupljenjima sirovina i materijala koje su do sada koristili, a koje dolaze iz Kine ili azijskih zemalja, sa poskupljenjima transporta i energije, i te kako pogledati kako se troškovi mogu smanjiti i sa kojim dobavljačima treba da sarađuju – naglašava Zakićeva.

Sa druge strane, države koje su u geografskoj blizini ASEAN-a, poput Kine, Japana, Australije i Južne Koreje, još više će se usmeriti na saradnju sa zemljama ASEAN-a. Blizina ovih država sa svim ostalim povoljnostima (niža cena radne snage, pouzdanost, smanjenje carina, sporazumi) u vremenima potresa u lancima snabdevanja, omogućiće stabilnost i brzinu u snabdevanju.

Izvor: Politika

O autoru

Slične objave

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *