Narod je odvajkada shvatao i značaj voćarstva i vrednost voćaka. Otuda i mudra izreka koja kaže da “Voćke u proleće razveseljavaju čoveka, u leto ga hlade, u jesen hrane, a u zimu greju”. Istina je da voćarstvo predstavlja jednu od najrentabilnijih grana poljoprivrede, ali je korist od voćarstva znatno šira od ekonomske, višestruka je i višeznačna.
I zato su se nekada voćke sadile na okućnicama, u baštama i pored puteva. To su bile pretežno sorte s izraženom otpornošću na prouzrokovače bolesti, na štetočine i na nepovoljne agroekološke uslove. Danas je teško naći i ovakve zasade, i ove stare sorte, iako su nam potrebniji nego ikada. Nema voćaka pored puteva, osim sporadično u Negotinskoj krajini, gde su se nekada sadila stabla oraha, ili u Toplici stabla jabuke. U nekim istočnim zemljama, u Ukrajini, Moldaviji, Karbardino Balkariji i danas se mogu videti drvoredi oraha pokraj puteva.
Više voća bez pesticida – manje bolesti
Plodovi voća nezamenljivi su u poboljšanju ishrane, očuvanju zdravlja i u lečenju mnogobrojnih bolesti.
Voće pogotovo treba da koriste deca i odrasli koji rade naporne, bilo fizičke ili psihičke poslove. Voće ima hranljivu, dijetoprofilaktičku, zaštitnu i dijetoterapeutsku vrednost, naročito u slučaju kardiovaskularnih i bubrežnih oboljenja. Ovu ulogu voće ima zato što je bogato mineralnim materijama, kiselinama, aromatičnim materijama i vitaminima. Posebno, mineralne materije i vitamini imaju zaštitnu ulogu u organizmu tako da se korišćenjem plodova može preventivno uticati na pojavu mnogih oboljenja. Ako bi se više pažnje posvetilo pravilnoj ishrani, uz što veće korišćenje voća sa što manje ostataka pesticida, bilo bi i manje oboljenja.
Sve je više naučnih dokaza da pektini iz voćnih plodova služe kao značajno preventivno sredstvo protiv sve učestalije ateroskleroze. Neke vrste voća, kao što su trešnja, limun, orah, sadrže i izvesnu količinu joda, a ovaj elemenat je neophodan za normalno funkcionisanje štitne žlezde. Vrste iz biljne familije Rutaceae (limuni, narandže itd.) u vegetativnim organima sadrže isparljiva ulja, balzame, smolaste izlučevine koje imaju antiseptičko dejstvo.
ČITAJTE I: Za ekološke, demografske i industrijske probleme rešenje je zelena poljoprivreda
Pored korišćenja plodova i sami voćnjaci sa zelenim površinama, može se reći, čine osnovnu pretpostavku zdravlja. U današnjoj urbanoj zajednici, s ubrzanim načinom života, čovek je izložen dejstvu čitavog niza činilaca koji štetno utiču, kako na njegovu radnu sposobnost, tako i na zdravlje, čime se može objasniti pojava niza bolesti i patoloških stanja. A, da bi čovek mogao da radi, da stvara i održava harmonične odnose sa drugim ljudima, da učestvuje u promeni svoje socijalne, društvene i fizičke sredine, mora da bude duševno zdrava osoba, tj. mora da ima duševni mir.
Postoje mnogobrojne psihoterapijske metode za lečenje neuroza koje su vezane za voćke. Bavljenje voćarstvom ili šetnja u voćnjaku imaju direktnog uticaja na mentalno zdravlje ljudi. Voćnjaci, sa cvetovima, zelenilom i plodovima, dvojako deluju na zamoreni ljudski organizam: fizički ga okrepljuju, a psihički umiruju duševni zamor i depresivno stanje. Rad u voćnjaku jedan je od činilaca lečenja koji ima ne samo terapijski, već i preventivni značaj. Zelena boja voćaka utiče na staloženost i smirenost, pozitivno deluje na čula, tonizira centralni nervni sistem i preko njega utiče na stvaranje pozitivnog raspoloženja i podstiče volju za radom. Voćarstvo podiže blagostanje kraja. Tamo gde je razvijeno voćarstvo, viši je standard života, podignuti su domovi kulture, škole su bolje opremljene, ljudi lepše žive.
Aktivnim radom u voćnjaku ili pasivnim posmatranjem drugih, čovek se podsvesno približava drugim ljudima, koristi i upotpunjuje svoju ličnost kao socijalno i svesno društveno biće. Prirodni ambijenti zelenila podstiču kod ljudi stvaralačku volju, radni i životni entuzijazam, oplemenjuju ljudske instikte i usmeravaju ih na zdrave, humane i stvaralačke emocije i aktivnosti. Bavljenje voćarstvom, pasivan ili aktivan boravak u zelenilu osposobljava čoveka i rasterećuje ga, vraća ga u normalno stanje i obnavlja snagu za dalje napore i rad.
Šansa koju ne smemo ispustiti
U poslednjih 10 godina izvoz voća jedina je svetla tačka u spoljnotrgovinskoj razmeni našeg agrara sa svetom. Najveći suficit u poljoprivredi ostvaruje se izvozom voća i povrća. Svi podaci idu u prilog tome da je voće naša najveća izvozna šansa i da država treba da odgovarajućim merama agrarne politike stimuliše nove koncepte proizvodnje voća. Međunarodno tržište u najskorije vreme postaviće takve barijere pred naše proizvođače voća da će samo oni koji se pridržavaju principa integralne i biološke proizvodnje moći da se pojave na tom tržištu. Zato se voćarska proizvodnja brzo i efikasno mora preusmeriti u pravcu proizvodnje kvalitetnog i zdravstveno bezbednog voća. Naša zemlja ima velike mogućnosti za širenje biološke proizvodnje voća, čiji su proizvodi na zapadu izuzetno cenjeni.
Intenziviranjem voćarske proizvodnje značajno su povećani prinosi, ali su stvoreni i mnogobrojni problemi. Došlo je do sve veće upotrebe hemijskih sintetičkih proizvoda. Njihova velika upotreba, osim što poskupljuje proizvodnju, utiče i na izmenu kvaliteta životne sredine i povećava količinu ostataka pesticida u plodovima.
S intenziviranjem poljoprivrede, u prvom redu zbog hemizacije, dolazi i do kontaminacije životne sredine, do pogoršanja kvaliteta hrane i do ugrožavanja zdravlja životinja i ljudi. Zbog toga je čovečanstvo suočeno s traženjem novih puteva u cilju proizvodnje dovoljnih količina kvalitetne hrane, bez negativnih efekata na okolinu i životnu sredinu.
Svetska nauka nudi lek za agrar
U proteklom periodu, naročito posle Drugog svetskog rata, voćarstvo je imalo dinamičan tempo razvoja, s ciljem da se proizvede dovoljno jeftine hrane za ishranu stanovništva. Dosta se radilo na stvaranju visokorodnih sorti voćaka i na usavršavanju tehničko-tehnoloških rešenja u voćarskoj proizvodnji. Primena pesticida, kao mera zaštite bilja, uvek je predstavljala važan faktor u voćarskoj proizvodnji. Savremeni razvoj voćarstva, koji je imao za cilj postizanje sve većih prinosa, izrodio je znatne štetne promene u kvalitetu životne sredine, zemljišta, vode, vazduha, kao i samih plodova. Danas se visoka proizvodnja voća ne može ostvariti bez primene pesticida i mineralnih đubriva. Upravo zbog toga, među zagađivačima životne sredine najznačajnije mesto zauzimaju pesticidi, teški metali, mineralna đubriva, ali i izduvni gasovi, nafta, aerozagađivači i nukleotidi.
Iako su pesticidi po količini najmanje zastupljeni, kao zagađivači životne sredine zauzimaju posebno mesto. Pesticidi predstavljaju potencijalnu opasnost za ljudsko zdravlje i korisne organizme. S obzirom na to da u svetu postoje sve veći zahtevi za voćem bez pesticida, a imajući u vidu da Srbija raspolaže povoljnim rejonima za proizvodnju ovakve hrane, trebalo bi iskoristiti ovu šansu na svetskom tržištu. Zato je glavni cilj pomologa i selekcionera saznanje o genetskoj otpornosti gajenih voćnih vrsta i sorti prema prouzrokovačima važnijih bolesti i štetočina, kao i stvaranje novih otpornih sorti da bi se upotreba pesticida svela na dozvoljenu granicu i time zaštitili životna sredina i potrošači.
I bezbednost zdravlja, i očuvanje prirode
Imajući u vidu najnovije trendove u vezi sa zaštitom životne sredine i sve češće zahteve za proizvodnju hrane uz što manju upotrebu sintetičkih hemijskih proizvoda, sve više se govori o integralnom i biološkom konceptu proizvodnje voća. Integralni koncept zasnovan je na primeni kombinacije genetskih, agronomskih, biotehničkih i hemijskih metoda u ekonomsko prihvatljivom sistemu proizvodnje, koji obezbeđuje kvalitet ploda, očuvanje okoline i ljudskog zdravlja (Gvozdenović, 1993). Integralna zaštita bilja zapravo uzima u obzir dva faktora – ekološki prioritet i prioritet sprečavanja pojave rezistentnosti, i klasifikaciju pesticida u takozvanu zeleno-žutu i crvenu listu. Upotreba pesticida koji pripadaju zelenoj i žutoj listi dozvoljena je u integralnoj zaštiti bilja (IPV), sistemu koji je bezbedan za životnu sredinu. Organska poljoprivreda je sistem proizvodnje koji izbegava ili znatno isključuje primenu sintetičko sjedinjenih proizvoda: veštačkih đubriva, pesticida, regulatora rasta itd. Cilj i jedne i druge proizvodnje u voćarstvu je proizvodnja zdravstveno bezbednog voća i očuvanje životne sredine.
Integralna proizvodnja zasniva se na sledećim principima: poštovanje plodoreda, đubrenje na osnovu kontrole plodnosti zemljišta, redovna upotreba organskih đubriva, minimalizacija u obradi zemljišta, izbor voćnih vrsta i sorti koje su tolerantne ili otporne na važnije prouzrokovače bolesti i štetočine, izbor kvalitetnog-sertifikovanog sadnog materijala, i zaštita od bolesti i štetočina – pre svega biološke i mehaničke mere borbe i upotreba pesticida sa zelene i žute liste, poštovanje principa berbe, uskladištenja i čuvanja plodova.
Visoko intenzivna proizvodnja hrane u razvijenim zemljama i hemizacija poljoprivrede praćeni su degradacijom životne sredine. Otuda je proizašao koncept integralnog načina proizvodnje čije je usvajanje u saglasnosti s integralnom zaštitom. Koncepcija integracije je dobro rešenje koje nameće uputstva, ne samo za zaštitu bilja, već sada i za tehnološke metode i postupke u poljoprivrednoj proizvodnji. Integracija kao naučni pravac u zaštiti bilja osnovana je zvanično 1976. godine na Kongresu u Tokiju. Ona je najviše zastupljena u povrtarstvu, voćarstvu i vinogradarstvu. Veoma je značajna za proizvodnju voća koje se koristi u svežem stanju, ali se sve veća pažnja poklanja i voću za preradu.
Integralna proizvodnja nije skuplja
Treba istaći da su i đubriva i sredstva za zaštitu bilja u proizvodnji neophodna i bitno je da su pravilno izabrana i primenjena, a berba urađena posle isteka karence. Sistem industrijske proizvodnje zamenjuje se kontrolisanom proizvodnjom (ISO14.000), a zatim integralnom proizvodnjom. To znači da bi poljoprivredna proizvodnja u profitabilnom smislu trebalo da podrazumeva korišćenje optimalnih doza đubriva i pesticida s maksimalnom zaštitom životne sredine i proizvođača.
Proboj filozofije zaštite životne sredine, uključujući i integralnu proizvodnju, nije samo rezultat politike podrške od strane EU. Strategija velikih međunarodnih hemijskih kompanija bila je da razviju i iznesu na tržište jedinjenja prihvatljiva za životnu sredinu, te se one na ovaj način priklanjaju zahtevima EU za autorizaciju. Mađarska je kompletno preuzela uniformni sistem EU u nacionalno zakonodavstvo i kompletirala klasifikaciju preparata na osnovu njihove primene u integralnoj zaštiti. U sektoru proizvodnje voća i vinove loze, grupisanje u zelenu, žutu i crvenu kategoriju preparata u saglasnosti je s principima u drugim zemljama u svetu.
Prema Andrasu (2005), mnogi radovi koji su napisani o integralnoj zaštiti ukazuju na to da je integralna zaštita voća mnogo skuplja od tradicionalne. Međutim, da bi se moglo suditi o ekonomskom aspektu integralne zaštite na pravi način, potrebno je analizirati različite faktore zaštite bilja ponaosob u toku nekoliko godina.
Isti autor navodi kalkulaciju rentabilnosti integralne proizvodnje:
-u slučaju fungicida nema razlike u troškovima između integralne i tradicionalne zaštite bilja,
-suzbijanje grinja je mnogo ekonomičnije u integralnoj nego u tradicionalnoj zaštiti bilja,
-suzbijanje Lepidoptera je u početku malo skuplje u sistemu integralne zaštite, ali to brzo postaje kompenzovano smanjenjem broja tretmana tokom sledećih godina.
Kada je u pitanju proizvodnja na malim površinama izborom voćnih vrsta, sorti i tehnologijom proizvodnje treba organizovati integralnu ili organsku proizvodnju. Kada je u pitanju proizvodnja na okućnicama, vikendicama, pri crkvama, manastirima, školama i ekonomskim dvorištima, prednost treba dati organskoj proizvodnji, gde valja izabrati voćne vrste i sorte koje su otpornije na važnije prouzrokovače bolesti i štetočina.Na taj način bismo zaštitili životnu sredinu i mesto življenja samog stanovništva, što je od velikog značaja za jednu državu, s obzirom na sve veće zagađenje, pogotovu u urbanim sredinama.
Piše: prof. dr Zoran Keserović
Izvor: Revija Dobro jutro