Neveliko porodičnno gazdinstvo, u njegovom centralnom delu porodična kuća, oko nje, na adekvatnoj udaljenosti objekti za držanje životinja. Tu si i voćnjak i povrtnjak u kojima se uzgajaju stare sorte voća i povrća jer su ukusne i otporne na bolesti, ne izostaju ni košnice sa pčelama, pa njive na kojima se uzgajaju žitarice i hrana za stoku i nema hemijskih sredstava, sve je organsko. Stajnjak se prikuplja na adekvatan način, ne zagađuje površinske i podzemne vode, a zajedno sa kompostom napravljenim od biljnih ostataka vraća se zemlji kao nephodno hranivo za očuvanje humusa. Domaćini primarne poljoprivredne proizvode prerađuju za svoje potrebe i potrebe tržišta. Mleko, sirevi, svinjka mast, šunke, pršute, čvarci, domaći sokovi, džemovi, slatka, sušeno voće i povrće, domaće brašno… paleta je proizvoda karakteristična za određeno podneblje i tradiciju. Još ako se imanje razvija u smeru seoskog turizma, domaćinima ostaje baš dobra zarada, a upotreba solarnih panela, vetrenjača i biomase, farmi pruža potpunu samoodrživost. Nusproizvodi životinjskog i biljnog porekla donose zaradu jer su sirovina različitim industrijskim pogonima. Na žalost, takve prakse u Srbiji još uvek nema. A trebalo bi da imamo mnoštvo ovakvih primera jer govorimo o budućnosti poljoprivrede i života na planeti Zemlji ali i predispozicijama koje Srbija, sa relativno nezagađenim zemljištem i vodama, dominaciojom malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava, ima. Pričamo o zelenoj poljoprivredi, neophodnosti ponovnog povezivanja čoveka i prirode i neminovnosti povratka na selo.
Na globalne socijalne izazove kao što su klimatske promene, iscripljivanje neobnovljivih resursa i zagađenje životne sredine, zelena ekonomija kroz racionalan pristup njihovom korišćenju i potenciranju korišćenja i reciklaže biomase, nudi drugačiji odgovor. Organska poljoprivreda čini jednu od ključnih poluga zelene ekonomije. Usvajanjem principa zelene ekonomije može se očekivati ubrzano širenje površina pod organskom poljoprivredom, koja je prepozanta kao najbolji model poljoprivrede jer najbolje integriše ekološke principe i proizvodnju hrane.
Na Drugom kongredu o poljoprivredi održanom u Nju Delhiju u Indiji 1996., a i naredne godine na Konferenciji u Rio de Ženeiru u Brazilu, naučnici su upozorili političare da način na koji se proizvodi hrana može da ima nesagledive posledice po životnu sredinu, a posebno zbog slabe obnovljivosti resursa koje čine osnov poljoprivrede i samog života – zemljišta, vode i vazduha. Kako kaže prof. Dr Vladan Pešić sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, biodiverzitet još tada je bio u tolikoj meri narušen da je postojala opasnost da se obnovljivi resursi maksimalno iscrpe te da se dovede u pitanje mogućnost proizvodnje hrane za narastajuću populaciju stanovništva u svetu. Sem toga evidentno je bilo i ogromno zagađenje životne sredine . I poljoprivreda je u dobroj meri, na način koji je važio tada, jako ugrožavala životnu sredinu. Kada se sve to izmerilo kroz narastajuću ekonomiju kojoj su potrebni enegenti, nauka je ukazala na goruće probleme tadašnje svetske politike. Tada su i preko Svetske organizacije za hranu – FAO i preko Programa Ujedinjenih nacija za razvoj – UNDP i drugih svetskih institucija zadati mnogobrojni zadaci da se pomoću određenih mera narastajući problemi počnu rešavati.
Neka manje dobra rešenja biotehnološke revolucije
Vreme je pokazalo da su i naučnici i odgovorni političari bili u pravu jer su kasniji periodi ukazali na dramatično iscrpljivanje teško obnovljivih izvora i realan nedostatak energija za narastajauću ekonomiju. Ono što je najviše uzburkalo naučnike i javnost je ogromno zagađenje s’ jedne strane i smanjenje kvaliteta života, prvenstveno zdrave hrane s’ druge strane.
-Tada su se javili i drugi izazovi kao što je komercijalna prodaja prvih GMO organizama. Naučnici koji su se poveli biotehnološkom revolucijom glasno su govorili da imaju mogućnost da nadomeste nedostajuću hranu. Pod tim izgovorom veoma agresivno su nastupali na tržištu nudeći svoj koncept. Veliki broj naučnika odmah je upozorio da nije prošlo dovoljno vremena za ispitivanje posledica koje mogu da proisteknu iz proizvodnje GMO organizama. Oni su navodili veliki broj negativnih primera koji bi mogli da uslede uz apel da se sa ovim konceptom veoma obazrivo postupa. Pojedine multinacionalne kompanije oglušile su se o ovaj apel. Tu se pojavio još jedan veliki problem – produkcija agresivnih hemijskih sredstava koji prate GMO tehnologiju u proizvodnji useva, objašnjava Pešić koji je i sam bio učesnik Drugog kongresa o poljoprivredi u Nju Delhiju i napominje da s’ obzirom na to da su u pitanju transferi gena donora, koji su veoma evolutivno udaljeni od organizma primaoca, kao i na transfer gena za otpornost na totalne herbicide i veoma agresivne patogene koji su se u međuvremenu pojavili. Te hemijske komponente uglavnom spadaju u veoma rizične grupe, te su definisane ili potencijalno definisane kao kancerogene, opasne kako po problem zagađenja voda, narastajuće emisije ugljen-dioksida, azoto-oksida i sumporo-oksida iz industrijskih postrojenja i saobraćaja, tako i nemogućnost potpune reciklaže otpada i njegovo nagomilavanje i ozbiljno narušavaju životnu sredinu.
Tada se postavilo goruće pitanja. Kako iz svega izaći, spasiti životnu sredinu, sačuvati zemljište kao osnovni resurs zajedno sa vodnim režimom i vazduhom, očuvati biodiverzitet i uspeti da narastajuću populaciju, koja se sada približila brojci od osam milijardi, zadovoljiti kvalitetnom i zdravstveno- bezbednom hranom i približiti normalnim uslovima kvalitetnog života, što je po Konvenciji i Ustavu mnogih zemalja zagarantovano pravo.
– Od nekadašnje zelene revolucije koja se dogodila 60-ih i 70-ih godina prošloga veka koja je zajedno sa biotehnološkom revolucijom trebala da obezbedi u siromašnim zemljama i zemljama u razvoju dovoljno hrane, sa veoma agresivnim konceptom, korišćenja velikih količina hemijskih sredstava, trebalo je preći na drugačiji koncept. Reč je o zelenoj ekonomiji u poljoprivredi- zelenoj poljoprivredi. Njena suština je da se na održivim osnovama, uz očuvanje slaboobnovljivih resursa u poljoprivredi, odnosno zemljišta, vode i vazduha i sa očuvanjem biodiverziteta, na energetski efikasan način proizvodi hrana za sve i obezbede sirovine za industriju uz očuvanje životne sredine. To znači poboljšanje života u celini uz očuvanje životne sredine i dostupnosti hrane za sve pod jednakim uslovima. Ovaj koncept svoj značaj dobio je početkom 21. veka, priča naš sagovornik.
Male, kućne radionice imaju strateški značaj
Prema njegovim rečima UNDP je prepoznao tri ključa segmenta u razvoju srpske ekonomije u narednom periodu. To je razvoj obnovljivih izvora energije, energetska efikasnost i poljoprivreda. Fokusirajući se na treću komponentu oni su prepoznali da poljoprivreda može imati ključnu ulogu u zelenoj ekonomiji. To znači da se putem proizvodnje hrane istovremeno mogu obezbediti inputi koji su alternativa obnovljivim izvorima energije s’ jedne strane i dovoljna količina hrane kako za sopstvene potrebe tako i za izvoz s’ druge strane, uz istovremeno očuvanje slaboobnovljivih prirodnih resursa. Ali, tu se priča ne završava. Sledeći koraci su turizam u ruralnim područjima i tzv. neprivredne delatnosti poput zanatskih, turističke usluge organizovanja radionica i sadržaja čiji cilj je povratak prirodi i sve ono što može da doprinese da male, kućne radionice postanu strateški važne za očuvanje ruralnih područja, zapošljavanje ljudi i na kraju poboljšanje kvaliteta života.
-Mala poljorivredna gazdinstva koja dominiraju u Srbiji, zbog povećanja troškova proizvodnje i neminovnosti traganja za tržištima na koja će plasirati svoje proizvode, ne mogu biti konkurentna konvencionalnoj poljoprivredi. Koncept zelene poljoprivrede upravo omogućava da selo koje je bilo na rubu propasti i demografskog i biološkog nestanka sada može da bude uzdanica ruralnog razvoja i razvoja srpske zelene ekonomije. Na taj način istovremeno će se sačuvati životna sredina kao balans prirodnih, fizičkih i bioloških resursa, strukture i kvaliteta zemljišta, vode i vazduha, proizvodnje hrane i funkcionalnost i očuvanja ekološke dobiti, a gde je sadržana i opšta dobrobit i ekonomski profit, a funkcionalno povezana i kroz nepoljoprivredne delatnosti. To znači da mini biološke i organske farme mogu biti stubovi srpske poljoprivrede i zelene ekonomije, poručuje Pešić.
Naš sagovornik objašnjava da mnogi nusproizvodi u poljoprivredi, kao što su bio mase, mogu da uđu u sistem obnovljive energije kroz proizvodnju električne i toplotne energije. Neki drugi nusproizvodi mogu biti odlična sirovinska baza za drugu cirkularnu ekonomiju. Kao primer može se navesti vuna proizvedena na organski način, sirovina za proizvodnju svile, odnosno materijali za tekstilnu indistriju, zatim lekovito bilje za farmaceutsku industriju. Osnova zelene poljoprivrede je organska proizvodnja, a u većoj ili manjoj meri može da sadži i elemente ekološke i biološke poljoprivrede. Tu je i koncept akva kulture kod koje se inputi ponovo mogu vratiti u ciklus proizvodnje. Organski ostaci iz ribnjaka koji mogu biti iskorišćeni kao đubrivo u proizvodnji hortikulturnih biljaka poput povrća, voća, lekovitog bilja. Guščije perje dalje se može korisiti, kao što je to nekada rađeno, u industrijskoj proizvodnji za punjenje jastuka i jorgana. Koncept „Povratak prirodi“ podrazumeva vraćanje prirodnih materijala i negovanje multifunkcionalanog odnosa životinja i biljaka, jeste odraz našeg malog poljoprivrednog gazdinstva na kojem je domaćin i menadžer i on zna kako da uspostavi taj balans uz primenu naučnih saznanja i tradicionalnih iskustava. Ujedno, ovo znači i povratak tradicionalnoj porodici u kojoj se neguje zdrav porodični kolektivni duh. Opstanak gazdinstva na ovaj multifunkcionalan način omogućava opstanak sela. A Srbija je uvek opstajala u najtežim trenucima u svojoj istoriji na dobrom domaćinu-seljaku i srpskom selu. To će se videti i sada, i u ovoj novonastaloj situaciji, koja je jedna od poslednjih opomena čovečanstvu.
-Činjenica je da se mnoge stvari drastično menjaju i one će kod ljudi iz urbanih sredina uticati da se oni vrate u ruralne. Primere imamo i u okruženju, pa tako stariji Englezi za 4.000 do 10.000 evra kupuju domaćinstva na Staroj planini sa bugarske strane i osam meseci godišnje provedu u Bugarskoj. U Srbiji postoje primeri da su imućniji Rusi iz Moskve i Sankt Peterburga prodali sve nekretnine u svojoj matičnoj zemlji i sada na ovom konceptu grade svoje domaćinstvo u ruralnoj sredini. Oni su u Srbiji prepoznali mogućnost da sve ono što se proizvede na mini farmama može da se i preradi, a jedan deo ovih proizvoda i da se plasira kroz ruralni turizam i prodavnice zdrave hrane ili kroz restorane u urbanim sredinama. Svi ovi gotovi proizvodi uglavnom su upakovni u prirodnoj ambalaži koja se cirkularno vraća nazad tako da nema stvaranja otpada koji ne može biti iskorišćen kroz reciklažu, priča prof. dr Vladan Pešić.
Prošla godina bila je okosnica prelaska na novi koncept
Međunarodna organizacija organskih proizvođača uspostavila je sistem etičke pravednosti i kako kaže naš sagovornik, to znači da hrana mora da bude svima dostupna, da je ima dovoljno i da je cenovno pristupačna svima, što je posledica jednakosti među ljudima. Jedini način da se ovaj koncept implementira u svim zemljama, a posebno u onima u razvoju, je da se to učini donošenjem adekvatne pravne regulative. Na žalost, zbog protekcionističkih mera u globalnim okvirima mnogi grade svoje imperije na monopolima koje drže. Zbog ovakvog pristupa postavlja se pitanje šta ćemo ostaviti svojim potomcima jer već sada čovečanstvo za šest meseci unapred potroši više od onoga što sme da koristi za godinu dana. Ako bi se ovaj tempo nastavio, do 2030. godine nama će biti potrebne dve planete Zemlje i postavlja se pitanje da li imamo šta da ostavimo generacijama koje dolaze.
– Upravo 2020. je godina koja se uzima kao ključna kada se govori o početku što intenzivnije primene koncepta zelene poljoprivrede. Kao pozitivan primer može se navesti Danska, koja je 2020. odredila kao godinu u kojoj želi da uspostavi princip organske proizvodnje na celoj svojoj teritoriji. Tu je i primer Ruske Federacije koja od prošle godine godine bez perioda konverzije može da 4,5 miliona hektara plodne zemlje i nekontaminirane vode odmah stavi u funkciju organske poljoprivrede, kaže Pešić.
Zelena poljoprivreda zanči povratak selu
Član borda Evropske asocijacije za inovativnost i održivost u prirodnim naukama – poljorivredi i učesnik u COST programu za održivost u ruralnom razvoju i ruralnom turizmu, prof. dr Vladan Pešić kaže da za uspostavljanje bilo kojeg sistema mora postojati simbioza naučnika i političara. U poslednje vreme na klimatske promene, probleme zagađenja vazduha, prekomernog zagađenja voda u velikoj meri reaguju i političari. U Srbiji u ovom trenutku imamo situaciju da sela velikom brzinom odumiru, a koncept zelene poljoprivrede, koji je i svetski trend, vodi nas ka procesu koji je obrnut od dosadašnjeg, odnosno ka povratku prirodi i na selo i povećanju kvaliteta života. Naše selo prvo treba da se adaptira na ovaj sistem, a onda i da jača. Da bi se ovo realizovalo država mora maksimalno da pomogne kroz jače mere podrške i jačanja kapaciteta organske poljoprivredne proizvodnje, infrastrukture na selu i ruralnog turizma.
-Po meni, novoformirano Ministarstvo za brigu o selu treba da se bavi ruralnim razvojem i demografskom politikom čiji bi primarni zadatak bio pružanje podrške tradicionalnoj porodici kroz njeno ekonomsko osnaživanje i stvaranje uslova za proizvodnju i plasman hrane kroz ruralni turizam do podrške samom konceptu organske poljoprivrede. Na taj način Srbija će u budućnosti moći da ostvaruje dobar i stabilan razvoj ekonomije u svom ruralnom području, mišljenja je profesor Pešić.
Primer dobre prakse iz Indije
Indijaksa vlada državnim poljoprivrednim fakultetima i drugim istraživačkim organizacijama za istraživanje razvoja i proizvodnje biopesticida i biokontrole, pruža finansijsku pomoć. Biopesticidi osim što su ekološki prihvatljivi i jeftiniji takođe su manje rizični u smislu razvoja otpornosti. Rezultat ove mere je da se upotreba biopesticida u Indiji povećava, a tek treba da dostigne željene nivoe.
Centar za održivu poljoprivredu u Hajderabadu pomogao je proizvođačima pamuka koji su se prebacili na održiviji način upravljanja ne-pesticidima u indijskoj pokrajini Andra Pradeš. Prinos tih poljoprivrednika se povećao, a projekat je postao deo službene državne politike upravljanja poljoprivredom s’ naglaskom na zelenu poljoprivredu i očuvanje biološke raznovrsnosti.
Ovim projektom potvrđeni su osnovni postulati zelene poljoprivrede koji kažu da ona čuva prirodu i održava zdravu životnu sredinu – vodu, vazduh i tlo, održava biološku raznovrsnost, njeni proizvodi su kvalitetniju i zdraviji, doprinosi zdravlju i kvalitetu života ljudi i doprinosi zdravlju i dobrobiti životinja.
Danska – dobar Akcioni plan vlade vodi ka zelenoj poljoprivredi
Kada se govori o primeni zelene poljoprivrede, mora se nagalasiti da je Kraljevina Danska na najboljem putu u tome. Pre nekoliko godina ova zemlja donela je odluku da do 2020. godine njena celokupna poljoprivredna proizvodnja postane organska. Kako bi imali kvalitetniju i zdraviju ishranu sve veći broj ljudi spreman je da na nju potroši više novca. Ova pojava posledica je globalnog procvata organskog tržišta i znak je spoznaje svakog pojedinca do koje mere je ugrožen opstanak zdravog života, a s’ druge strane ona donosi i velike ekonomske dobiti.
Danci su više stotina miliona evra iskoristili na najbolji mogući način. U školama i drugim institucijama i ustanovama forsira se organska ishrana. Suština je u dobrom Akcionom planu koji je danska vlada donela. On je dao dobre rezultate i konkretnu dobrobit koja se odražava i na poboljšanje zdravlja Danaca ali i na značajno umanjenje uticaja čoveka na okolinu.
Poljoprivrednici koji nisu na vreme svoju proizvodnju preorijentisali na organsku, zapali su u dugove. Neki od njih doživeli su bankrot. Tokom 2018. godine iz ovih razloga bankrotiralo je 124 proizvođača.
Ministarstvo zaštite životne sredine ove zemlje i dalje se zalaže za preusmeravanje zemljišta ka organsoj proizvodnji i neprekidno se traže načini da se svaki pedalj plodne zemlje prečisti i osposobi sa ciljem da se ona iznajmi ljudima koji žele da se bave eko-poljoprivredom.
Osim poljoprivredne reforme, paralelno se reformisalo i školstvo. U nastavu su uvedeni predmeti o zdravoj ishrani, značaju organske proizvodnje i načinima kojima se planeta štiti od dalje propasti, a za koju je direktno ili indirektno kriv čovek.
Tekst i foto: Jasna Bajšanski