Do sada u sektoru malinarstva u Srbiji nikada, na pragu sezone, nije bilo teže stanje koje je prenešeno iz prethodne sezone. Male hladnjače nisu izvoznici, već plasiraju robu na domaćem tržištu tj. izvoznicima, sada imaju neplaćenu malinu na lageru.
U problemu su male porodične hladnjače koje su oslonjene na sopstvenu proizvodnju i velika poljoprivredna gazdinstva koja imaju veliki udeo u proizvodnji maline u Srbiji, objašnjava Božo Joković iz Udruženja „Naše voće Srbija“ i direktor Zemljoradničke zadruge „Agro-eko voće“ iz Milićevog Sela kod Arilja.
ČITAJTE I: Projekat “Alliance” i blockhain čuvaju ariljsku malinu od zloupotreba
Joković je, u želji da još jednom pojasni aktuelnu situaciju u malinarstvu i ukaže da je pomoć držve više nego potrebna, redakciji Agroportal.rs uputio dopis koji u celosti prenosimo:
“Kruži priča da su mali hadnjacari ucenjivali velike što nije tačno. Tokom korona perioda u 2021. godini povećana je potražnja maline i izvoznici su imali prostora da plate veću cenu u periodu proleća 2022, a odnosi se na rod iz 2021. godine.
Tu cenu odredili su veliki hladnjačari, a svi ostali, mali ladnjacari su radili na razliku od oko 30 dinara po kilogramu.
Kada se sve sabere – zamrzavanje, otkup, struja, kalo, radnici, porezi, sve je to ta razlika od 30 dinara. Tako da je previše oko ovoga manipulisalo.
A da se ne pominje korekcija cena na relaciji veliki – mali hladnjacari. Ovo se dešava 20 godina i ovakav rad nema fer odnos tržišta.
U sezoni 2022. desilo se isto. Veliki sve diktiraju, isplate svežu malinu i od avgusta obaraju cene zamrznute.
Niko nije reagovao i ako smo tražili pomoć.
Mali hladnjačari su prepusteni volji velikih hladnjačara koji su izvozili malinu u dobrom kontigentu i po dobroj ceni. Sada su najveći gubitnici male hladnjače koje su pred bankrotom i gašenjem kao i proizvođači koji su preko malih hladnjača predali malinu i zajedno izneli najtežu sezonu po svim imputima, od same plantaže malina do zamrznute i skladistene u hladnjače.
A malina još uvek nije naplaćena.
Od septembra mi, okupljeni oko Udruženja “Naše voće Srbija, pokušavamo da sa državom dođemo do rešenja da se preko banke Poštanska štedionica sa kreditom i zalogom maline isplate proizvođači i dobavljači. Tim povodom imali smo puno sastanaka u Beogradu i Arilju sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede gde smo na kraju dočekali da predsednik Srbije Aleksandar Vučić preko medija objavi da će država preko Poštancke štedionice od 15. maja pomoći da se završi isplata obaveza.
Kredit bi bio sa garancijom seme države i subvencijom kamate od strane Ministarstva poljoprivrede, a male hladnjace bi pri tome dale zalog maline do 100 tona .
Naša potrazivanja bila su usmerena ka državi jer nema rešenja sa velikim hladnjačama, oni su sa namerom uradili i postavili uslove u sezoni 2022. To je bio potez kojim su planski sklonili male hladnjače i to je potvrdjeno sa pripremom sezone 2023. koja počinje za mesec dana.
Kako ce biti, videćemo. Ali, najave i prognoze se ponavljaju od istih aktera kao i u 2022 gde su svi mutili bistru vodu, a ceo ceh platiće male hladnjače i proizvođači. To je najlošije što može da zadesi malinarstvo.
Gubimo proizvodnju i umesto da uvodimo nove sorte, tehnologiju i preradu mi se vraćamo u prošlost. Ako je to strategija budućeg rada, naše Udruženje u tome neće učestvovati.
Malinu smo otkupili po uslovima koje su drugi nametnuli i umesto da istu plasiramo preko velikih hladnjača, oni su na samom kraju berbe krajem jula prošle godine podigli cene u otkupu, zatim ih vratili nazad, i potom doveli do brodoloma kada je zamrznuta malina u pitanju. Zadružne i male hladnjače nisu malinu kupovale od svojih decenijskih saradnika da ih prevare i ne plate.
Naš stav je da ćemo kredit uzeti i platiti obaveze i isti državi vratiti iz sopstvenog poslovanja.
Uskoro ćemo imati sastanak svih malih hladnjačara iz Srbije na kojem ćemo doneti odluke o našem daljem poslovanju i radu. Javno ćemo izneti podatke koji su godinama gurani pod tepih i samo su pravili štetu celom sektoru malinarstva.
Odgovorno tvrdimo da je grupacija malih hladnjača u većini slučajeva radila domaćinski i državi plaćala sve obaveze, a proizvođačima bila štit od velikih potresa na tržištu. Ove godine to nije bio slučaj i videćemo kako će se odvijati sezona koju su planirali neki drugi, a koji su odgovorni kako u prosloj, tako i u ovoj sezoni. Tržišne uslove oni postavljaju, a mislimo da država treba da se pita puno u ovom slučaju.
Pola miliona ljudi u Srbiji životno zavisi od maline, a područja na koima se ona gaji su ruralna i devastirana i ako je malina brend regije ariljskog malinogorja i Srbije
Niko nema pravo da na štetu drugoga postavlja svoju poslovnu politiku i ekonomski rad.
Ovo nije dobrovoljno drustvo već ekonomski interes velike populacije. Malina zauzima vodeću poziciju u izvozu u sektoru voćarstva i sa jednim planskim i strateškim dokumentom kao i kontrolom rada može biti osovina razvoja Srbije.
Odgovorno tvrdimo da svi ovi uspesi postoje zato što je tradicija malinarstva duža od 7 decenija i prenosi se sa generacije na generaciju. Država to mora da pomogn kako proizvodnja maline me bi bila uništena.
Mislimo da puno domaćih i stranih faktora utiču na trenutno stanje u malinarstvu. Za partnera hoćemo samo državu kao bi pokrenuli neke nove modele rada, razvoja, prerade i plasmana maline na svetska tržišta.
Ko to poništava, a hoće da bude distributer maline, onda neka ide u Maroko , Poljsku, Ukrainu, Bosnu, što su prošle godine mnogi i uradili.Nas neka ostave sa našom državom da zajedno nađemo rešenje.
Želimo da se hitno urade emisije o malini koje bi bile emitovane na RTS-u. Tražili smo gostovanja U RTS-u u kojima bi sa stručnim ljudima u oblasti ekonomije i Ministarstvom poljoprivrede promovisali nov način proizvodnje, prerade, plasmana i marketinga, a malinu proglasili nacionalnim proizvidom.
Srbija je veliki proizvođač ali, mi zaostajemo za zemaljama koje su nam konkurencija
Na sastanku u resornom ministarstvu iznećemo predloge daljeg rada jer probleme moramo rešavati u institucijama, a ne da pravimo pijačne vašare i ogolimo svima naše namere i planove
Malina je siguran proizvod budućnosti i može biti oslonac budućeg razvoja ali mora se učiniti zaokret u sektoru malinarstva u Srbiji.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook
Zbog toga ćemo posle 15. maja uputiti zahtev za sastanak u Ministarstvu poljoprivrede, kabinetu premijerke i kabinetu predsednika Republike
Na pitanje da li verujemo da ce Ministarstvo, Vlada, predsednik obećano uraditi, slobodno mogu odgovoriti da ukoliko do toga ne dođe onda slobodno možemo da se selimo odavde jer mi nemamo od čega drugog da živimo. Problem smo mi sami sebi, u sektoru malinarstva, jer nismo uspeli da podelimo kolač kako to rade domaćini i kako se radi u drugim zemljama.
Obećano od strane države naša grupacija ne dovodi u pitanje i nema niko pravo da to osporava i širi dezinformacije.
Malina je sigurna buduća delatnost naše regije i moramo je podici na najvisi nivo agroindustrije 4.0 generacije.”
