Kad se spoje Banat i Istra nastane „Satura organik“

 

Nedaleko od Kikinde, u ataru Banatske Topole, prostiru se polja sa lekovitim biljem porodice Kurunci. I ako žive u Novom Sadu Kuruncijevi su odlučili da ne odustanu od poljoprivrede.

 

 

 

ČITAJTE : Kozji sirevi i namazi sa „Dunavskih salaša“

 

 

 

Dejana je iz Istre i kaže da tamo sve miriše na začinsko, aromatično i lekovito bilje, a njen suprug je iz Banatske Topole i nikada nije prestao da se bavi poljoprivredom sledeći tradiciju svojih predaka.

-Prilikom jedne porodične posete Istri pre 8 godina moj suprug je rekao da će da gaji lekovito bilje u Banatu. Prošli smo trogodišnji proces konverzije, naredne tri smo se igrali i testirali našu proizvodnju i posle 6 godina izašli smo na tržište sa brendom „Satura organik“. Uzgajamo  kamilicu, mentu, timijan i matičnjak, objašnjava Dejana.

Od ovih biljaka Kuruncijevi prave čajeve, a uz čajeve imaju i eterična ulja od mente, timijana i smilja dok ulja od kamilice i matičnjaka prave isključivo po narudžbini.

-S’ obzirom na to da je reč o organskoj proizvodnji ova ulja su veoma skupa. Proizvodnja začinskog, aromatičnog i lekovitog bilja bi i trebala da bude organska ali u Srbiji je to jako teško i zahteva mnogo vremena i finansija. Ko baš nema veliku ljubav prema ovoj proizvodni ne treba se u nju ni upuštati, poručuje Dejana.

Ona kaže da njena porodica sve radi sama, od setve preko žetve do prerade, obrade, dorade, sušenja, pakovanja, prezentacije. Samtraju da uz dovoljno ljubavi, rada i truda ovo može da preraste u ozbiljan posao.

-Mi imamo jako lep izvoz. Naši proizvodi su stigli i do Australije. Trudim se da naš brend „Satura organik“ što više promovišem u Srbiji da nam ne bi sve biljke iz Banata odlazile u inostranstvo. To mi je jako žao, kaže ona.

Dejanina želja je da domaći potrošači prepoznaju kvalitet čajeva i ulja „Satura organik“ jer, kako kaže, nema smisla da nas van granica naše zemlje cene, a da smo u Srbiji nepepoznatljivi.

 

 

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 

Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku

 

 

 

 

-Naši čajevi su skuplji. Ali, šta danas znači jeftino, a šta skupo? U kafićima je šolja čaja 200-250 dinara, naše pakovanje je 300 dinara. Naš čaj nije u filter kesicama, rinfuzan je i vidi se šta se pije. Mi smo narod koji voli kafu i rakiju a trebali bi da poneku šoljicu kafe svakog dana zamenimo šoljom čaja, pola u šali, a pola u zbilji kaže Dejana Kurunci.

Tekst i foto: Jasna Bajšanski