Srbija je 2020. godine od izvoza voća i prerađevina od voća zaradila oko 640 miliona dolara. Lane je ta suma bila veća od 800 miliona dolara. Glavni izvozni proizvod bila je smrznuta malina i ovo voće Srbiji je donelo zaradu od 360 miliona evra, sledi jabuka na čijem izvozu je zarađeno 108 miliona evra. Prema rečima prof. dr Zorana Keserovića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu po prvi put se među prvih 10 ukupnih izvoznih proizvoda našla kupina čiji izvoz je bio 86 miliona evra.
ČITAJTE I: Čačanski voćari se nadaju da temperature neće pasti ispod nule
-Treba napomenuti da je zamrznuta višnja u poseldnjih 10 godina bila jedan od strateški važnih izvoznih proizvoda. Najveći pomak i skok, kada se govori o izvozu, u poslednje tri godine ostvarila je borovnica. Tako smo 2018. godine imali izvoz borovnice vredan oko tri miliona dolara, a već u 2021. godini više od 20 miliona dolara, objašnjava Keserović.
Kada se govori o izvozu svežeg voća, kako kaže naš sagovornik, najzastupljenije je bilo rusko tržište na koje smo izvozili sveže jabuke. Prošle godine izvezeno je oko 180.000 tona jabuka, a na tržište Ruske Federacije plasirano je 130.000-140.000 tona. Tome treba dodati i izvesne količine sveže breskve, šljive, trešnje i višnje. Dakle, smrznuti asortiman mahom je bio namenjen zemljama EU – Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, a sveže voće Rusiji. Keserović napominje i da se javljaju nova tržišta poput afričkih i azijskih, a ona su za našu zemlju veoma interesantna. Ne treba zaboraviti ni pojedine velike kompanije koje sveže voće izvoze u Englesku i skandinavske zemlje.
-Očigledno je da će aktuelna dešavanja u Ukrajini napraviti veliki problem kada je u pitanju izvoz jabuke. Sem toga, naš veliki izvozni potencijal bio je sadni materijal koji je plasiran u zemlje Istočne Evrope, posebno u Azerbedžanu, Kazahstanu i Rusiji. Sada je sve to stalo i mnoge proizvođače koji u skladištima imaju jabuku uplašila je ova situacija. Sve zavisi šta će se desiti u narednom periodu. Ja se plašim da li će proizvođači sadnog materijala dobro odraditi svoj posao. Oni sadnice, od kojih najviše ima jabuke, ne mogu čuvati u trapovima napolju, moraju ih čuvati u komorama u hladnjačama da bi taj sadni materijal mogao da se proda i za dva meseca, objašnjava prof. dr Zoran Keserović i procenjuje da ukoliko se ovakav scenario ne dogodi, ukupan izvoz, posebno kod svežeg voća, u odnosu na prošlu godinu može da bude manji za 25-30 odsto. To važi i za sadni materijal.
Naš sagovornik kaže da ima informaciju da je ugovoren izvoz loznih kalemova vrednosti do 2 miliona evra. To je velika cifra, a šta će se u narednom periodu dešavati pod velikim je znakom pitanja. Ovakva situacija nameće pitanje kako spasiti naše proizvođače. Keserović naglašava da rešenje nije u zaštitnim cenama već u većim podsticajima po hektaru.
-Podsticaji su mali i oni ne mogu biti jednaki u ratarskoj i u voćarskoj proizvodnji. Primera radi, u susednoj Hrvatskoj podsticaji po hektaru su 150-170 evra, a za voćarsku proizvodnju 350 evra. Ako pogledamo da u ukupnom privrednom izvozu poljoprivredni proizvodi učestvuju sa 20 odsto ili u bruto društvenom proizvodu učestvuju sa 10-12 odsto, onda bi poljoprivredi trebalo vratiti taj novac. To konkretno znači da agrarni budžet ne sme da bude samo 5 odsto od ukupnih budžetkih sredstava, već najmanje 10 i više procenata.
Na ovaj način bi se, kako kaže Keserović, rešili mnogi višedecenijski problemi, pre svega odliv mladih ljudi sa sela. Sem toga, unapredila bi se poljoprivreda, oporavilo stočarstvo koje je u Srbiji u velikom problemu.
-Zna se koje su sve uredbe donete na štetu stočarstva, bez kojeg nema ni razvijene voćarske proizvodnje. Ovde imamo jedna apsurd – najveće dotacije koje daje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede upravo su namenjene stočarstvu, a u ovoj grani beleže se najlošiji rezultati. To govori da nešto nije kako treba. Zbog čega je stočarstvo toliko značajno može se videti i na primerima da proizvođači koji su podizali zasade jabuke, a imaju i svoje farme i dobro nađubre svoje voćnjake, ostvaruju visoke i stabilne prinose, zaključuje naš sagovornik.
Piše: Jasna Bajšanski