Kinezi planiraju veliku investiciju u preradu kukuruza u Srbiji

 

Vest da jedan od najvećih prerađivača kukuruza u svetu namerava da u Srbiji otvori pogon pobudila je nadu da bismo mogli da budemo i nešto više od pukih izvoznika sirovine po kojoj smo u svetu poznati. Prema nezvaničnim informacijama, investicija dostiže i 250 miliona evra, a prema dosadašnjim saznanjima, potencijalni investitor je kineska kompanija.

Pregovori su u toku i jedino što je otkrio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je da investitori nameravaju da prerađuju pola miliona tona kukuruza godišnje i da prave finalne proizvode – aminokiseline, skrob, glukozu.

 

ČITAJTE I: Suša i skok cena hrane – kako su poljoprivrednici završili godinu i šta mogu da očekuju u novoj

 

S obzirom na to da se proizvodnja kukuruza u Srbiji, zavisno od godine, kreće između 6,2 miliona tona kolika je bila sušne 2021. i sedam pa i više miliona, reč je o količini koja nije zanemariva. Srbija godišnje izveze od tri do 3,5 miliona tona kukuruza.

Kina je inače još pre godinu dana svojim partnerima u 17 zemalja jugoistočne Evrope, među kojima je i Srbija, poručila da će u narednih pet godina povećati uvoz robe sa ovog područja na 170 mlijardi dolara, sa naglaskom na poljoprivredu i agroindustrijski kompleks.

Srbija je, kao sedamnaesti proizvođač kukuruza u svetu, do sada isključivo izvozila kukuruz kao sirovinu, ne pokušavajući da sama razvije prerađivačke kapacitete.

– Mi bismo mogli da zaradimo mnogo više ukoliko bismo izvozili proizvode višeg nivoa prerade – proizvode koji se koriste u mesnoj industriji, aminokiseline, skrob, boje, i da se na taj način pojavljujemo kao ozbiljni takmaci na svetskom tržištu. Zrno kukuruza mi možemo mnogo pametnije da iskoristimo. Najmanje zarađujemo kao država, kao privreda, ukoliko izvozimo zrno, koje je sirovina za sve ostalo – ističe Goran Bekavac, rukovodilac Odeljenja za kukuruz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Bekavac ne misli da je prerađivačka industrija u tehnološkom smislu toliko kompleksna i da zahteva ogromna ulaganja pa takve kapacitete gotovo da nemamo. Očigledno, nije bilo zainteresovanih, jednostavnije je samo prodati kukuruz, smatra on.

Stručnjak za kukuruz, direktor „Agrimaksa“ Goran Saratlić, takođe ne zna šta je pravi razlog da nismo maskimalno iskoristili taj potencijal.

– Kukuruz kao sirovina u svetu se koristi za blizu 10.000 različitih proizvoda, od skroba koji je najprostiji proizvod, do plastičnih masa. Čak ne samo da se koristi zrno kukuruza, nego i kočanjka kao najbolji neutralni „nosač“ za razne lekove, takođe u kozmetičkoj industriji – ističe on.

Kočanjku, odnosno ono što preostane kada se okruni klip kukuruza, Institut za kukuruz u Zemun Polju, u kome je ranije radio, prodavao je, kaže, Italijanima jer kod nas niko nije pokazao interes. Oni su je mleli i od nje pravili te fine „nosače“ za kozmetičku industriju, za razne kreme, ali i za farmaceutsku industriju. U mašinskoj industriji je to korišćeno za najfinija poliranja, kao i za poliranje nakita, kako bi se dobio visoki sjaj.

U Srbiji smo uglavnom imali tu najprimarniju preradu zrna kukuruza u alkohol, odnosno etanol, što nije zahtevna proizvodnja, dok se u svetu on prerađuje u mnogo finije i skuplje proizvode, napominje Saratlić.

Najslikovitije govore podaci prema kojim smo u periodu januar-septembar prošle godine u EU najviše izvezli upravo kukuruz, dok je u uvozu iz zemalja Unije najzastupljeniji bio uvoz proizvoda za ishranu, pre svega mesa i prerađevina od mesa.

Po oceni profesora Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Vitomira Vidovića, dok se ne odmaknemo od primarne proizvodnje i ne okrenemo prerađivačkoj industriji koja donosi mnogo veći obrt kapitala i mnogo veću zaradu, a to znači i zainteresovanost ljudi za ostanak na selu, poljoprivreda će nam i dalje donositi samo hiljdu evra vrednosti proizvodnje po hektaru godišnje, umesto deset hiljada, koliko je realno.

Možda će prisustvo investitora iz inostranstva učiniti da se i sami okrenemo preradi kukuruza, kojim se, kako kaže Saratlić, ne bi toliko trgovalo u svetu da se koristi samo za stočnu hranu, što je to uglavnom slučaj kod nas. U najboljem slučaju, kukuruz smo koristili za proizvodnju kornfleksa, flipsa.

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook 
 
 

Izuzetak predstavlja industrija skroba „Jabuka“ u Pančevu, sa oko 150 zaposlenih, koja je najstarija fabrika na Balkanu, osnovana 1894. godine, koja se bavi mokrom preradom kukuruza. Njen godišnji kapacitet je, kako je navedeno na njenom sajtu, prerada 60.000 tona kukuruza.

Izvor: Sputnik

Foto: pixabay

O autoru

Slične objave

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.