Klimatske promene najveći izazov za voćare: Kruška i orah perspektivne vrste

 

U ovoj godini nekoliko je ključnih izazova koji su pred voćarima. Prvo mesto zauzimaju klimatske promene.

 

Kako kaže prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Srbija je ovom izazovu prilagodila tehnologiju proizvodnje voća. Ali, sve što se desilo u 2022. godini treba dobro analizirati kako ne bi ponavljali iste greške.

 

 

ČITAJTE I: Bugarski poljoprivrednici zahtevaju zaštitu, država reagovala

 

 

Svedoci smo da pored velikih problema koji nastaju usled niskih temperatura, padavina i suše, orkanski vetrovi, koji nisu bili karakteristični za naše prostore, naneli su najveće štete u 2023. godini.

-To znači da u buduće treba povesti računa prilikom podizanja voćnih zasada gde se sade pojedine voćne vrste i koje sorte treba birati. Kod postavljanja protivradnosg sistema mora se voditi računa o kvalitetu materijala. Lane je srušeno više od 100 hektara savremenih zasada voća na Fruškoj gori, objašnjava Keserović.

Foto: Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu

On dodaje da je posebno važno više računa voditi o strateškim voćnim vrstama kao što je malina, a u poslednje vreme i borovnica i šljiva.

-Očigledno je da kod proizvodnje maline imamo velikih problema. Proizvođači nisu akcionari u hladnjačama, nemaju svoje hladnjače te često dolazi do problema između hladnjačara i samih proizvođača. Takođe, u 2024. godini moramo više računa povesti o uvođenju novih tehnologija kod koštičavih voćnih vrsta, kaže sagovornik Agroportal.rs.

Foto: Facebook

Keserović na prvom mestu navodi šljivu jer je, kako kaže, poznato da je ona kroz istoriju igrala veoma važnu ulogu u razvoju ekonomije Srbije. To podrazumeva podizanje zasada na vegetativnim podlogama i uvođenje novih sorti koje su bolje za preradu.

 

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu

Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook 

 

 

-Takođe, u narednom periodu treba dati prednost novijim perspektivnim vrstama poput kruške i oraha, naglašava profesor.

Keserović napominje da, bez obzira na probleme koje su voćari imali u 2023. godini, Srbija je u prvih 10 meseci prošle godine zaradila oko 850 miliona dolara što je u odnosu na 2022. godinu više za oko 30 miliona dolara.

Piše: Jasna Bajšanski