Proizvođačima voća u Srbiji ruke su pune posla, a misli želja da ova godina bude rodna u pogledu prinosa ali i cena.
Da bi se ovo i dogodilo potrebno je pronaći odgovore na pitanja koja nameću klimatske i tržišne promene i primeniti nova znanja.
ČITAJTE I: Vreme je za zaštitu jabučastog voća
ČITAJTE I: Savetovanje voćara: Kada se menja okruženje, voćari moraju da mu se prilagode
ČITAJTE I: Proizvodnja trešnje u intenzivnim zasadima
Poljoprivrednici su svesni ovih izazova ili su predhodnih godina imali negativna iskustva pa je, kako kaže prof. dr Nenad Magazin, dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, podizanje novih zasada voća trenutno u stagnaciji.
-Ali, Srbiju je uvek krasila diversifikacija. Gotovo sve kontinentalne vrste koje se mogu gajiti, gaje se u Srbiji – sve jagodaste, koštičave, jabučaste, jezgraste voćne vrste. Kao novina sada ulaze i voćne vrste koje bi mogli nazvati egzotičnim i sa njima treba biti oprezan, poručuje Magazin.
Po njegovim rečima, klimatske promene daju šansu da se proizvodnja voća premesti u više krajeve jer je tamo sada klima bolja za njih. Postojeća voćarska područja su ugrožena.
-To ilustruje podatak da je redovna pojava mraza, koji je glavni ograničavajući faktor za proizvodnju voća, ne samo u Vojvodini već i u centralnoj Srbiji, bila 15%. Sada se taj procenat popeo na 40 i ide ka 60 odsto. U takvim uslovima proizvodnja voća je veoma otežana. Mogu da se biraju one vrste i sorte koje su otpornije, kasno cvetaju, imaju mehanizme da se zaštite i još da im mi tehnologijom proizvodnje pomognemo, kaže naš sagovornik.
Alternativa je, po njegovim rečima, proizvodnja voća u zaštićenom prostoru što, kako kaže, nikada neće biti dominantan način proizvodnje. Sve može da se gaji u zaštićenom prostoru ali postavlje se pitanje isplativosti. A isplativo je ono što je visoko profitabilno. To je deo jagodastag voća, koštičavog poput trešnje.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
-Ali, gajenje voća u zaštićenom prostoru zahteva velika ulaganja i nikada neće biti dominantan način proizvodnje. Takođe, možemo da pričamo o navodnjavanju ali nikada 90% površina neće biti navodnjavano, zaključuje prof. dr Nenad Magazin.
Piše: Jasna Bajšanski