07 oktobra, 2022

Konstantno se povećavaju površine pod borovnicom

Potražnja velika, cene stimulativne

Visokožbunasta borovnica postaje sve značajnija vrsta voćaka u našoj zemlji. Ovo potvrđuje i činjenica da se proizvodne površine konstantno povećavaju i da su u  2022. godini dostigle nivo od oko 2.500 hektara. Proizvodnja je uglavnom skoncentrisana u okolini Beograda u opštinama Mladenovac, Sopot i Obrenovac, kao i na širem području Srbije, u Topoli, Aranđelovcu, Kragujevcu, Šapcu, Ubu, Loznici, Koceljevi, Ljigu, Užicu, Arilju, Bajinoj Bašti, Knjaževcu, Leskovacu, Bačkoj Topoli, Sremskoj Mitrovici, Šidu i Rumi.

 

ČITAJTE I: Keserović: Jabuke prerađivati i prilagoditi strukturu sortimenta

 

Prof. dr Jasminka Milivojević sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu kaže da je interesovanje za gajenjem ove visoko rentabilne vrste voćaka uslovljeno velikom potražnjom za njenim plodovima i stimulativnom cenom koja se ostvaruje na evropskom tržištu u junu i julu mesecu, kada se javlja deficit ovog voća u centrima za pakovanje i dalju distribuciju. Ujedno, zapaža se i rast potrošnje plodova u ishrani ljudi usled sve izraženije svesti potrošača o nutritivnim i lekovitim svojstvima ovog voća, koje polako stiče status „super hrane“.

Prof. dr Jasminka Milivojević: Borovnica stiče status „super“ hrane

-Pored stimulativnog uticaja izvoznog tržišta, na veliko interesovanje za podizanjem visokointenzivnih zasada borovnice utiče i visoka veleprodajna cena proizvoda, koja je u prethodnoj godini bila od 5,5 do 5,7 evra po kilogramu sveže borovnice. Visoka ekonomska isplativost proizvodnje borovnice podstakla je mnoge investitore da ulažu sredstva u zasnivanje zasada na velikim površinama, objašnjava Milojevićeva.

Dobra proizvodnja i logistika daju dobar rezultat

Jedan od njih je i Pureberry & Pure Logistics, internacionalna kompanija čija matična firma je u Francuskoj. U ovom trenutku kompanija intenzivno radi na razvoju više modernih projekata proizvodnje voća i povrća, pa tako danas između ostalog od voća proizvodi borovnicu, malinu i jagodu. U proizvodnji voća u ovom trenutku dominira borovnica.

– Ključni faktor da borovnica postane deo portfolija Kompanije figurisalo je pre svega stabilno tržište jer u periodu kada Srbija može ponuditi borovnicu Evropi na nju značajnije ne utiču zemlje koje su veliki proizvođači, poput Poljske, Španije ili Maroka.  Šansa u tom vremenskom prozoru koju je priroda podarila srpskim proizvođačima otvara vrata dobrih poslovnih prilika. Taj vremenski prozor jeste kratak, ali uz dobru proizvodnju i logistiku sasvim je dovoljan za dobre poslovne rezultate, kaže Radoje Đoković, direktor Pureberry & Pure Logistics.

Radoje Đoković: Za izvoz su neophodni kvalitetna roba i sertifikati

On napominje da je Pureberry & Pure Logistics zastupljena u više krajeva Srbije. Domaćem i evropskom tržištu nudi ukuse plodova kako iz ravničarskih predela Srema, preko plodova nastalih u Jablaničkom okrugu, pa sve do voća sa dinarskih Alpa Raškog okruga na velikim nadmorskim visinama naše netaknute prirode. U svim procesima proizvodnje ova kompanija usaglašena je sa evropskim standardima i sertifikati koje poseduje otvaraju joj vrata i do najzahtevnijih zapadnih tržišta.

– Voće naše firme kao proizvoda sa naznakom porekla „Srbija“ danas se može pronaći širom severne i zapadne Evrope, pa tako Pureberry proizvode možete videti u Švedskoj, Holandiji, Nemačkoj, Danskoj, Finskoj, Norveškoj, Francuskoj i Austriji. Sama ta činjenica da voćem premijum kvaliteta predstavljamo Srbiju i region širom Evrope čini nas ponosnim i daje nam podstrek da dalje napredujemo, kaže Đoković.

Radoje Đoković: Za uspeh je potrebno pratiti trendove pre nego „stupe na snagu“

Na pitanje koliko su ova tržišta zahtevna on odgovara da su zahtevna onoliko koliko ste spremni da uložite u kvalitet i dodaje da ova firma ima tu privilegiju da kroz matičnu francusku kompaniju na vreme i jasno sagleda principe, navike i kulturu zapadnih tržišta i da način svog poslovanja i svoje ciljeve prilagodi tim tokovima.

– Uslovi koje je neophodno ispuniti da bi se ostvario izvoz na pomenuta tržišta pojasnio bih kroz tri elementa. Prvi element je kvalitetna roba i sertifikati. On je svakako samo preduslov za pojavljivanje na trzišta na kojima se mi takmičimo. To je ono što se danas podrazumeva. Drugi element je suštinsko razumevanje radnih navika kupaca, njihove komunikacije i očekivanja, a kupci u našem slucaju su najveći evropski lanci marketa. A treći element značajno odvaja i daje prednost u toj trci, a to je jasno sagledavanje budućnosti i već danas kretanje u smeru tih novih trendova, iako oni zvanično nisu „stupili na snagu“, objašnjava naš sagovornik.

Zbog izostanka kvantiteta i logistike naše firme gube tržišnu utakmicu

Od njega saznajemo da borovnica kao voće, odnosno kao proizvod koji dolazi iz Srbije, nikada nije bila upitna za to tržište. Naša borovnica je tu prepoznata kao izuzetno ukusno i kvalitetno voće i na to svi mi možemo biti ponosni. Ali, samo pozicioniranje zavisi u mnogome i od kvantiteta i logistike, odnosno od toga koliki su kapaciteti da se količinom i logistički podrže kupci. Nažalost, zbog toga mnoge naše firme izgube tržišnu utakmicu.

-Takođe kao našu prednost ističemo i našu jaku logistiku, pa naša sestrinska firma Pure Logistics sa svojim izuzetno stručnim i vrednim kadrovima nam sva ta tržišta dodatno približava i tako u značajnoj meri olakšava borbu.  Svi smo svedoci da cene roba i usluga u ovom trenutku samo rastu i da se tome još uvek ne vidi kraj, pa je i proizvodnja voća i povrća deo te priče. Nažalost proizvodna cena voća kojim se mi bavimo je značajno porasla, cena ambalaže u koju se pakuje ta roba je drastično poskupela, a transport zbog cena goriva da i ne pominjem, jer to svakako svi vidimo, kaže Đoković.

Proizvodna cena voća značajno je porasla

Na pitanje da li sadašnji plasman pruža mogućnost za proširenjem proizvodnje borovnice on kaže da gledajući iz ugla ove kompanije apsolutno ima prostora za proširenje proizvodnje ne samo borovnice već i ostalih vrsta voća i povrća.

-Jedna smo od retkih kompanija u Srbiji kojoj tržište i plasman ne predstavljaju prepreku za razvoj, jer kako rekoh, zahvaljujući našoj matičnoj firmi, vrata velikog i ekonomski razvijenog dela evropskog tržišta su nam otvorena, a kada dodate činjenicu da u sklopu celog sistema imamo i kvalitetno izgrađenu logistiku i transport,  granice, carinske procedure i distance nam ne predstavljaju prepreku već kupcima dostavljamo pravovremeno svežu robu najboljeg kvaliteta poštujući hladni lanac od početka do kraja.

Prodajne cene isplative u prvih sedam dana berbe

Kada se govori o cenama voća i povrća na evropskom tržištu, one se formiraju globalno i na njih utiče toliko veliki broj faktora da ih je teško i nabrojati. Đoković kaže da kao mala zemlja nikako ne možemo uticati na te kalkulacije i firmama koje se bore na tom tržištu je da samo prihvate ili ne prihvate pravila igre. Ko prihvati vredi mu se boriti. Inače, prodajne cene borovnice su isplative u prvih sedam dana berbe, a nakon toga, kako se približava berba borovnice u Poljskoj, počinje njihov konstantan pad na evropskom tržištu.  Već sredinom druge sedmice jula dolazi do granice totalne neisplativosti trgovine i nekonkurentnosti gledajući u odnosu na proizvodnu cenu.

Prof. dr Jasminka Milivojević: Najveću tržišnu vrednost imaju sorte rane i srednje rane epohe zrenja

Od prof. dr Jasminka Milivojević saznajemo da najveću tržišnu vrednost imaju sorte rane i srednje rane epohe zrenja, primarno sorta Duke, koja zauzima dominantno mesto u plantažama zahvaljujući ranom vremenu zrenja, visokoj rodnosti i dobrom kvalitetu ploda. Visokožbunasta borovnica se gaji u veoma širokom rasponu klimatskih uslova od toplih i suvih klimata sa ograničenim brojem časova izlaganja niskim temperaturama ispod 7 stepeni do hladnih i vlažnih klimata sa značajno dužim periodom izlaganja niskim temperaturama koji može preći i 800 sati. Sorte južne visokožbunaste borovnice se gaje u oblastima gde je dužina izlaganja niskim temperaturama kraća, od 150 do 800 sati, dok se sorte severne visokožbunaste borovnice gaje u regionima gde je period izlaganja niskim temperaturama duži, od 800 do 1.200 sati.

-Zahvaljujući mogućnosti gajenja različitih sorti borovnice i njihovoj rasprostranjenosti u područjima sa različitim klimatskim uslovima, plodovi ove vrste su raspoloživi na tržištu skoro čitave godine. Na severnoj hemisferi sezona berbe počinje u martu na Floridi i u Španiji, i završava se u Poljskoj krajem septembra, dok na južnoj hemisferi počinje u avgustu u Australiji i završava se u martu u Čileu. U umereno-kontinentalnom podneblju koje karakteriše našu zemlje isključivo se gaje sorte severne visokožbunaste borovnice, kaže prof. dr Jasminka Milivojević.

Srbija nije na svetskoj mapi proizvođača borovnice!?

Julka Toskić, direktorka Agencija za marketing, projekte i konsalting „AgroBrand“ takođe kaže da je borovnica ekonomski vrlo značajna kultura. Iako nažalost nema zvaničnih podataka, smatra se da je godišnja proizvodnja u 2021. godini premašila 6.000 tona. Toskićeva kaže da zbog činjenice da Zadov za statistiku Republike Srbije borovnicu nažalost svrstava u male useve, Srbije nema na svetskoj mapi proizvođača borovnice, čime se nanosi velika šteta našim proizvođačima.

Julka Toskić: Najava pada životnog standarda u Evropi neće mnogo uticati na smanjenje potrošnje svežih borovnica

-Ukupna vrednost izvoza svežih borovnica u 2021. godini iznosila je 20,3 miliona evra, a glavne izvozne destinacije su bile zemlje Evrope – Holandija, Nemačka, Rusija, Poljska, Velika Britanija, Hrvatska, Češka, Austrija i Danska. Najava pada životnog standarda u Evropi neće mnogo uticati na smanjenje potrošnje svežih borovnica. Prema globalnim procenama ukupna svetska proizvodnja borovnica bar još pet godina neće biti dovoljna da pokrije ukupnu svetsku tražnju, tako da naši proizvođači imaju šansu da uspešno plasiraju ovogodišnji rod borovnica na svetska tržišta. Ono što bi moglo da im donese dodatnu zaradu je plasiranje borovnica direktnim kupcima, a ne posrednicima, kao i prodaja borovnica u sitnim pakovanjima, poručuje Julka Toskić.

Prodaja borovnica u sitnijim pakvanjima

Kada se govori o izvozu borovnice na Bliski istok, posebno tržišta UAE i Saudijske Arabije, ona smatra da šansa svakako postoji. Povećanje izvoza na ta tržišta uveliko će zavisiti od spretnosti naših proizvođača i izvoznika da šalju borovnice avionom, kao i da nađu dugoročne partnere na tim tržištima, na kojima se ne očekuje nikakav pad standarda, već naprotiv povećanje istog.

-Prednosti naših borovnica su svakako kvalitet, visok procenat šećera i odličan ukus. Prednost je takođe i vreme berbe borovnica koje je u Srbiji za nekoliko nedelja pre u odnosu na, na primer Poljsku, koja je veliki proizvođač i izvoznik borovnica. Najveća mana je organizacija trasporta ali i to može da se prevaziđe. Takođe, naš generalni nedostatak je veća promocija naših proizvođača na novim izvoznim tržištima, zaključuje Toskićeva.

 Pre zasnivanja zasada detaljno sagledati ekološke uslove lokaliteta

Prof. dr Jasminka Milivojević sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu kaže da kada se u obzir uzmu dug eksploatacioni period zasada borovnice, od 20 do 30 godina, kao i visoke cene investicije, neophodno je pre zasnivanja zasada detaljno sagledati ekološke uslove odgovarajućeg lokaliteta i u skladu sa karakteristikama klime, zemljišta i položaja terena pravilno izvršiti izbor tehnologije gajenja.

Prof. dr Jasminka Milivojević: Pre zasnivanja zasada detaljno sagledati ekološke uslove lokaliteta

-Sorte severne visokožbunaste borovnice u našoj zemlji najbolje uspevaju na nadmorskoj visini između 300 i 800 metara, s ‘ tim da se poslednjih godina zapaža trend širenja borovnice i u nižim područjima, na 100-300 m n.v. Ovo je posledica pronalaženja pogodnih zemljišta, sa optimalnom pH vrednošću, ili slobodnih parcela za zasnivanje zasada na većim površinama. Jedan od razloga jeste i postojanje prednosti vezanih za olakšano angažovanje radne snage i blizinu tržišta u većim naseljenim mestima. Na nižim terenima je od presudnog značaja birati parcele bez depresija u kojima se sakuplja i zadržava hladan vazduh, kao i padine pored reka kako bi se izbeglo štetno dejstvo mrazeva, objašnjava Milojevićeva.

Ona kaže da je optimalni nagib terena za gajenje borovnice od 3 do 5 stepeni, pri čemu je poželjno da na čitavoj površini postoji kontinuirani pad terena bez mikrodepresija. U planinskim područjima borovnica se može uspešno gajiti i na većim nagibima – između 15 i 20 stepeni, s tim da tereni sa nagibom preko 10 stepeni zahtevaju primenu posebne mehanizacije, veoma snažnih traktora sa pogonom na svim točkovima. Najbolji položaji za gajenje borovnice su severni i severozapadni, a posebno su pogodne zapadne ekspozicije, jer su toplije od istočnih.

-Za komercijalno gajenje borovnice najbolja zemljišta su peskovite ilovače, koja u svom sastavu imaju manje procentualno učešće gline, ispod 30 odsto. Ova zemljišta su rastresita, topla, sa pogodnim vodnim i vazdušnim režimom, lako se obrađuju i koren se u njima dobro razvija. Optimalna pH vrednost zemljišta je u rasponu od 4,2 do maksimalno 5,5. Izbor tehnologije gajenja najvećim delom je uslovljen osobinama zemljišta i pomenutim karakteristikama terena, poručuje naša sagovornica.

Ona objašnjava da su u praksi zastupljene dve tehnologije gajenja, u zemljištu i u kontejnerima, odnosno saksijama i vrećama. Tehnologija gajenja u zemljištu se primenjuje kada je zemljište na odabranoj parceli pogodnog mehaničkog sastava i optimalne pH vrednosti. U ovoj tehnologiji dominantno zastupljen sistem gajenja je forma žbunova, sa rastojanjem sadnje od 1,0-1,5 metra u redu i 3,0 metra između redova što je 2.220-3.300 žbunova po hektaru. Žbunovi gajeni u zemljištu u punoj rodnosti daju prinos 5-7 kilograma plodova, a ostvareni prinos po hektaru u proseku iznosi 15-20 tona.

 

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku

 

Sa ciljem iskorišćavanja i nepogodnih zemljišta za gajenje borovnice, kao i sprečavanja štetnog dejstva zemljišnih štetočina, sve više se primenjuje i tehnologija gajenja u kontejnerima. Prednosti ove tehnologije gajenja ogledaju se i u mogućnosti povećanja broja biljaka po jedinici površine, 4.170-5.550 po hektaru, olakšanom izvođenju zalivanja sa odličnom drenažom supstrata i mogućnošću programirane i precizne prihrane biljaka, čak i u kišnim vegetacijama. U ovoj tehnologiji gajenja se ostvaruju prinosi od 12 do 15 tona po hektaru, jer se zbog veće gustine sadnje rezidbom ograničava bujnost žbunova i na taj način optimizuje prinos od 3-4 kilograma po žbunu/kontejneru uz obezbeđivanje visokog kvaliteta plodova dijametra većeg od 16 milimetara.

 

Piše: Jasna Bajšanski

Foto: Pixabay

O autoru

Slične objave

Ostavite odgovor