27 januara, 2021

Leblebija – biljka idealna za male posede i zdravlje ljudi

Mahunarke su jedine biljke koje prirodno mogu da nađubre zemljište i uspešno ga pripreme za korišćenje za naredni usev. Preko bakterija koje imaju na korenu, biljke uzimaju azot i usvajaju ga gradeći belančevine. I upravo zbog mogućnosti da preko korena usvajaju atmosferski azot, neophodan biogeni element, ove biljke imaju veliki značaj. Sem toga, mahunarke troše manje energije i vode ali i proizvode manje štetnih gasova, čak emituju ugljen-dioksid do 20 puta manje od ostalih biljaka. Zbog toga će za održivu poljoprivredu u budućnosti imati veliki značaj. Rezultati istraživanja ukazali su na činjenicu da će povećanje stanovništva na globalnom nivou do 2050. godine zahtevati i povećanje poljoprivredne proizvodnje čak do 70 odsto. To je jedan od razloga zbog kojeg su Ujedinjene nacije 2016. godinu proglasile Međunarodnom godinom mahunarki, a ove biljke hranom budućnosti.

Porodici mahunarki pripada i leblebija koja se u istočnjačkoj kuhinji svakodnevno koristi za pripremanje velikog broja jela. Kod nas je njena upotreba u ishrani još uvek na nivou grickalica. Ali, zahvaljujući entuzijazmu mladog Nemanje Mirilova iz Bačkog Gradišta, veliki su izgledi da ova biljka, svojim pozitivnim svojstvima, koja doprinose očuvanju zdravlja, postane sve prisutnija i na našim trpezama i to u najrazličitijim oblicima.

Adekvatna zarada sa malih površina
– Moja porodica poseduje svega 20-ak katastarskih jutara zemlje, što za Vojvodinu nije velika površina. Zbog toga smo morali da pronađemo neku alternativu, odnosno proizvodnju koja će nam doneti adekvatnu zaradu. Po završetku Ekonomskog faklteta u Novom Sadu, a u želji da nastavim porodičnu tradiciju bavljenja poljoprivredom, uz mnogobrojna istraživanja tržišta i zahvaljujući putovanjima u inostranstvo, 2015. godine odlučili smo da posejemo leblebiju. Prvo smo to uradili na pola katastarskog jutra, kao ogled, ne bi li videli da li ova biljka uopšte može kod nas da uspeva. Rezltatima smo bili oduševljeni. Na ovoj maloj površini ostvarili smo prinos od 800 kilograma koji smo prodali u roku od pet dana. Iz godine u godinu površine pod ovim usevom smo povećavali, počinje svoju priču Nemanja i objašnjava da proizvodnja ove mahunarke nije preterano komplikovana. Leblebija se seje u međurednom razmaku 50-70 centimetara, a u redu 3-5 centimetara. Za setvu na jednom katastarskom jutru potrebno je 50 kilograma semena, a optimalno vreme za ovaj posao je od 25. marta do 25. maja. Kada se govori o prihrani, važno je znati da ova biljka voli fosfor i kalijum. Prva prihrana je kada biljka dostigne visinu 10-15 centimetara, a druga pre cvetanja. Međuredno kultiviranje joj prija svakih 10-15 dana. Važno je znati, kaže Mirilov, da je za sada ne napadaju insekti i bolesti, a ukoliko se tako nešto i desi tretmani će biti organskim zaštitnim sredstvima. Leblebija za 100 dana završava svoju vegetaciju. Idealno vreme za skidanje useva je kraj jula i početak avgusta. Neki proizvođači seju je 25. februara, žanju paralelno sa pšenicom i na parceli na kojoj je bila zasnivaju proizvodnju suncokreta. Poljoprivrednici koji imaju ječam i žanju ga krajem maja i početkom juna, na strništima seju leblebiju koja se zatim žanje, u zavisnosti od vremenskih pilika, septembra ili oktobra. Ovaj posao obavlja se žitnim kombajnom na koji se stavlja sito za soju. Leblebiji nije potrebno sušenje jer se žanje kada sadrži do 14 odsto vlage. Pakuje se u džakove ili džambo vreće i lageruje u podno skladište. Tako uskladištena može da stoji godinama. Kako kaže Mirilov, najveći trošak u ovoj proizvodnji je radna snaga koja je potrebna za okopavanje jer je reč o organskoj proizvodnji, što znači da se herbicidi ne koriste. Reč je o toploljubivoj biljci koja podnosi i kiše i visoke temperature te se zbog toga uzgaja u Grčkoj, Turskoj, Indiji…

Među prvima u Evropi posejali crnu leblebiju – Kala Chana
Našem domaćinu priključili su se i poljoprivrednici iz svih delova Srbije, njih 16, i osnovali Udruženje proizvođača leblebije. Sada ukupno imaju 120 katastarskih jutara zasejanih ovom mahunarkom i kako kažu, praksa je pokazala da ova biljka može da uspeva i na siromašnom i na bogatom zemljištu. Čak se ispostavilo da bolje rezultate daje na trećoj i četvrtoj, nego na prvoj klasi zemlje. Članovi udruženja ove godine posejali su četiri vrste semena: crnu, crvenu, belu i krem leblebiju. To su različite sorte – Desi i Kabuli.

-Prvo seme smo nabavili iz Rusije i Grčke, zatim iz Libije i Italije. Sada koristimo vlastito seme koje se ostavlja za narednu sezonu, kako su to radili i naši dedovi. Vraćamo se starim korenima što je i cilj našeg Udruženja – da se vratimo starim vrednostima i preko njih zakoračimo u budućnost. Sada uzgajamo i crnu leblebiju – Kala Chana čije seme smo nabavili pre četiri godine, umnožavali smo ga setvom u bašti i sada imamo posejana četiri katastarska jutra i među prvima smo u Evropi koji gaje ovu sortu. Nadamo se da će sledeće godine Kala Chana biti posejana na više od 10 katastarskih jutara, priča Mirilov.

Finalizacija: Brašno, „Besan pasta“ i Chickpsa coffee
Preduzimljivi Nemanja, sa znanjem ekonomiste, odmah nakon zasnivanja primarne proizvodnje leblebije počeo je da razmišlja o njenoj preradi. Preko nevladine organizacije Eneko, a na osnovu projekta „Pokreni se za posao“, Mirilovi su dobili mlin napravljen isključivo za meljavu leblebije, mašinu za pakovanje, mašinu za merenje i počeli su da proizvode brašno od leblebije.

– Reč je o bezglutenskom, visokoproteinskom brašnu koje spada u namirnice iz grupe zdrava hrana koje se dobija hladnom, sporom meljavom, na tradicionalan način, na kamenu. Kod nas se brašno ne lageruje, već se leblebije melju odmah po porudžbini kupca i sutradan mu se ono isporučuje. Ovo brašno ima višestruku namenu. Može da se koristi za zgušnjavanje sosova, čorbica kao i neobičan dodatak za pečenje raznih delicija, za pravljenje proteinskih šejkova namenjenih ljudima koji se bave sportom, jer u sebi sadrži veliku količinu vlakana. Ono se takođe može se mešati sa drugim brašnima, ovjašnjava naš domaćin.

Nemanja i njegova verenica Biljana Markov, koja je zadužena za otkrivanje novih mogućnosti upotrebe leblebije u ljudskoj ishrani i prezentaciju proizvoda od ove mahunarke, otišli su i korak dalje. Od brašna sada prave testeninu čiji robni naziv je „Besan pasta“. Ova testenina se od svih drugih između ostalog razlikuje i po tome što se ne kuva. Potrebno ju je samo preliti proključalom vodom u kojoj odstoji tri minuta, procediti i preliti hladnom vodom u kojoj odstoji isto toliko vremena i testenina je spremna za jelo. Pasta ne sadrži jaja, ima jako visok sadržaj proteina i vlakana, te je 250 grama dovoljno za četiri porcije. Mirilovi su svoje kupce obradovali još jednim proizvodom – Chickpsa coffee. To je kafa bez kofeina, a pri tom je prepuna proteina. U sebi sadrži samo leblebiju, priprema se kao domaća kafa ili kao milk šejk. Mogu da je piju i deca kao zamenu za kakao kao i trudnice, porodilje, dijabetičari i drugi ljudi koji imaju bilo kakav zdravstveni problem. Svi ovi proizvodi za sada mogu da se kupe samo preko onlajn prodavnice LeblebijaNaut i direktno na poljoprivrednom gazdinstvu Mirilovih.

Posao se širi, a srpska leblebija plasira se isključivo na domaće tržištu, dok se deo prerađevina izvezi u Italiju. Nemanja od ostalih članova Udruženja otkupljuje leblebiju i prerađuje je u brašno i testeninu. Reč je o ugovorenoj proizvodnji, sa poljoprivrednicima sklapa ugovor u kojem je i navedena otkupna cena. Udruženje proizvođača leblebije nastoji da okupi što veći broj poljoprivrednika koji će zasnivati proizvodnju ove mahunarke na površini ne većoj od 2,5 hektara jer je ovo optimalan obim proizvodnje za jednu porodicu koja tri puta tokom meseca može da ode do njive, da pogleda usev, oseti biljku, iščupa korov… Zbog toga se domaći proizvođači leblebije nadaju da će za 10-ak godina kod nas ova biljka početi da se uzgaja kao i soja, na zavidnim površinama.

Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Nemanja Mirilov

O autoru

Slične objave

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *