Lončar: Potrebno je dobro gazdovanje svakom kapljicom kiše

 

Tokom prve dve nedelje aprila, gotovo širom Srbije, termometri su dostizali temperature koje su u proseku za čak 8 °C toplije od nekada prosečnih dnevnih maksimuma (1961-1990). Čak su i oni navodno hladniji dani i dalje bili topliji od nekadašnje normale.

A 15. april, posebno je rekordan: u mnogim lokalitetima u zemlji, on je za 15 °C topliji od onoga što je nekada bila normalna temperatura za ovaj prolećni mesec, piše portal Klima 101.

Kada govorimo o prosečnim maksimalnim dnevnim temperaturama u aprilu, one su u Beogradu porasle za 1,3 °C, u Novom Sadu za 1,2 °C a u Nišu za 1 °C za (grubo rečeno) trideset godina.

 

 

ČITAJTE I: Jovanov: Klima čini svoje, kukuruz se seje sve ranije

 

 

Ali posledice klimatskih promena nisu samo u normalama. Kako navodi portal Kima 101, ovakve naizgled male promene u normalama zapravo dovode i do češćih i intenzivnijih ekstremnih prilika – od poplava i suša, pa do vrelih dana kada su aprilske temperature i preko 10 °C, pa i 15 °C više nego što je nekada bilo normalno za ovaj deo godine.

Upravo ekstremne prilike stvaraju velike probleme primarnim proizvođačima hrane.

Prolećnu setvu prate mnogi izazovi

U poljoprivrednoj proizvodnji svaka sezona je drugačija, a poslednjih godina i sve izazovnija. Dok su lane prolećnu setvu pratile niske temperature i obilje padavina, naročitoto u maju, ove godine ratari se bore sa sušom. Najavljivana kiša konačno je počela da pada, žednoj zemlji i posejanim usevima svaka kap je više nego dragocena.

Dragan Lončar, direktor ZZ „Beška“ iz Beške za Agroportal.rs kaže da onaj koji nije čuvao vlagu tokom čitave godine, odnosno osnovnu obradu uradio u pravo vreme, zatim zatvorio zimsku brazdu, uradio predsetveno razbijanje pokorice taj ima problem sa setvom, a kasnije i sa nicanjem useva.

-Na površinama koje se seju pod kontrolom naše zadruge situacije su različite. Na zadružnoj ekonomiji šećerna repa je nikla, suncokret takođe, dok je kukuruz u fazi nicanja. Oni kooperanti i zadrugari koji su želeli da rade jednako kao i mi na zadružnoj ekonomiji, na svojim njivama imaju solidno stanje. S’ druge strane, oni koji nas nisu poslušali ili su imali vremena i štedeli na nekim merama, sada su u problemu, kaže Lončar.

Iz ove zadruge za njih je stigao savet da poseju biljne kulture na dubinu koju one traže bez obzira na nedovoljno vlage, a u očekivanju padavina. Ako su to uradili, dugonajavljivana kiša koja je konačno stigla omogućava nicanje biljaka u optimalnom roku.

Promena agrotehnike i prilagođavanje izbora sorata i hibrida

Promena klime uslovila je i promenu agrotehnike. Kao primer, sagovornik Agroportal-a navodi pšenična polja.

-Na njivama na kojima je osnovna obrada rađena plitko, sa tanjiračama, akumulacija vlage je skromna, usevi su niski i biljke trpe sušu. Tamo gde je odrađena klasična obrada sa plužim telima, pravovremena setva, dobra zaštita od korova, biljke se solidno „drže“. Slikovito rečeno, ralika je kao između biljaka bonsaija i onih u dubokim saksijama. To znači da je značajna svaka akumulacija vlage i dobro gazdovanje svakom kapljicom tokom predhodnih sušnih meseci, objašnjava naš sagovornik.

Vremenske prilike zahtevaju i prilagođavanje izbora sorata i hibrida. Lončar kaže, ove proizvodne godine birali su se oni koji imaju veći sklop broja biljaka po jedinici površine, a u želji da se uz intenzivnu agrotehniku ostvari što više, odnosno da se profitira visokim prinosima.

-Ovo je često skopčano sa visokim rizicima jer se povećava broj potrošača vlage i izduživanje biljaka. A kada dođe do oluje, dolazi do njihovog poleganja. Zbog toge je kod setve neophodno odrediti neku meru i uraditi, ako se može, razdvajanje u rokovima setve, preporučuje Dragan Lončar.  

 

Kao primer može se navesti prošlogodišnji suncokret. Onaj koji je sejan pred 1. maj u odnosu na one koji su posejani krajem marta i početkom aprila, daleko je bolje podneo olujne vetrove.

-Zbog izazova koji su pred ratarima treba, kad god se to može, imati bar dva setvena roka, poruka je našeg sagovornika.

Smanjenje rizika uz savremenu mehanizaciju

Da bi se rizici dodatno smanjili, poljoprivrednici dobro zanju, da je savremena mehanizacija u uslovima izmenjene klime, takođe veoma bitan faktor primarne proizvodnje. Naravno, nisu sva gazdinstva u mogućnosti da kupe nove pogonske i priključne mašine. Svi traktori ZZ „Beška“ imaju navigacione sisteme sa visokim procentom preciznosti tako da se kultivacijama može opuštenije pristupiti.

-Setvospremanje je preciznije, a zahvaljujući ovim tehnologijama dan može da se produži i da se radi u tri smene. Takođe, koristeći prednosti savremene mehanizacije setvu obavljamo na pravilnoj dubini i ceo proces možemo da kontrolišemo. Sem toga, upravljačima pogonskim mašinama daleko je lakše i prijatnije, a pri tom i posao se obavlja preciznije, kaže on.

Očekuje se da šećerna repa i ove godine donese lep profit

Šečerna repa prošle godine donela je najveći profit ovoj zadruzi. Ostvaren je visok prinos sa minimalnim procentom truleži. U bonifikaciji digestija je dosta donela.

-Odlučili smo da ove godine površine sa prošlogodišnjih 66 ha povećamo na 115 ha. Nadamo se da će i ove godine šećarna repa biti isplativa kultura. Za sada je ovaj usev nikao i ako su se biljke borile sa pokoricom koja je nastala zbog malo kiše koja je pala, oko 7 litara i koja je redukovala sklop. Očekujemo da će nakon sadašnjih padavina ponići i one biljke koje do sada to nisu učinile, kaže Lončar.

Za razliku od prošle, ove godine nije objavljena uredba koja proizvođačima kraljice ratarskih kulura određuje stimulacije. Šećerane su, podelom besplatnog semena, stimulisale proizvođače. Ugovorena cena je za 10% niža nego lane tako da uslovi proizvodnje nisu toliko atraktnivni kao prošle godine.  Svaka šećerana ima svoju diskretnu cenu koja zavisi od ugovorene površine i atraktivnosti primarnog proizvođača. Naravno da postoje oficijalne cene ali postoje i one specifične.

Sadašnje stanje pšenice ukazuje da će prinosi biti niži od prosečnih

Prognozno izveštajna služba zaštite bilja već je obavestila ratare da su u usevima prisutni insekti i da je već bilo potrebno obaviti tretmane zaštite.

-Naručito su prisute cikade i tripse, prenosioci virusnih oboljenja i mikoplazme. Vođeni prošlogodišnjim iskustvom aktivno radimo na njihovom suzbijanju, kako na pšenici tako i na šečernoj repi. Očekuje se njihovo prisustvo i u ostalim jarim usevima, objašnjava direktor ZZ „Beška“.

 

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 

Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku

 

 

 

 

Kako kaže, pšenica je na njivama ove zadruge u fazi lista zastavičara. Kod ranih sorti pomolio se i klas. Usevi su niskog porasta i trpe nedostatak vlage. Donji listovi su već sada odbačeni, fenofaze su prošle u veoma kratkom vremenu, od faze bokorenja do faze klasanja. Faza vlatanja bila je vrlo kratka. Sem toga očekuje se porast broja štetočina i vašiju, a sve to stavara dodatne troškove u proizvodnji.  Sadašnje stanje već ukazuje da će prinosi biti znatno niži od prosečnih.

– Uzimajući u obzir situaciju na tržištu, opet ne možemo očekivati profitabilnost u proizvodnji pšenice. S’ obzirom na to da zarada izostaje, osnovni razlog proizvodnje pšenice, zapravo je poštovanje plodoreda.

Piše: Jasna Bajšanski