Dugovanja hladnjačara malinarima, nemogućnost prodaje smrznute maline uskladištene u malim hladnjačama, niža cena smrznute maline od otkupne u sezoni, poskupljenje inputa – jednom rečju nedostatak novca, a nova sezona je pragu. Bile su ovo teme sastanka Nacionalnog društva za voćarsku proizvodnju „Naše voće Srbija“ sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Poljoprivrednom klubu u Beogradu.
ČITAJTE I: Holandija se priprema za Poljoprivredni sajam u Novom Sadu
Ko je napravio problem, taj neće naći rešenje, zaključili su proizvođači maline.
-Nekoliko puta okupljali smo se u Ministarstvu poljoprivrede ne bi li došli do rešenja pogubne situacije u kampanji berbe maline 2022. godine U sezoni otkupna cena maline bila je 500-600 dinara za kilogram da bi nakon toga cena bila 300 dinara za kilogram smrznute maline. Sem toga, značajan broj proizvođača nije isplaćen pa su mala porodična gazdinstva, zadruge i mali hladnjačari pred bankrotom, rekao je Božo Joković, direktor zadruge „Agro Eko Voćar“ i član Udruženja „Naše voće Srbije“, rekao je Božo Joković, direktor zadruge „Agro Eko Voćar“ i član Udruženja „Naše voće Srbije“.
Malinari i mali hladnjačari izneli su svoje osnovne zahteve:
1.Da se napravi Nacionalni tim za malinu RS koji bi napravio plan kako će se raditi u narednom periodu;
2.Da se osnuju Garantni i Investicioni fond koji će pratiti proizvodnju maline koja je jedini siguran izvozni poljoprivredni artikal decenijama unazad;
3.Naći rešenja za proizvodnu 2022. godinu i odrediti ciljeve za 2023.
Želimo državu za partnera
Da bi se ušlo u ovogodišnju sezonu svi u lancu moraju biti iskreni – izvoznici, veliki otkupljivači, mali hladnjačari i zadruge. Sada su se prvi put, kazao je Joković, ujedinili mali proizvođači maline, zadruge koje su veliki proizvođači i hladnjačari koji raspolažu manjim kapacitetima. Oni se do sada, u lancu malinarstva, nisu pitali ni za šta.
-Mi želimo da nam država bude partner i da sarađujemo sa stručnjacima iz ove oblasti. Alternative nema jer mi moramo naći rešenje, poručio je Joković.
On je rekao da kada se govori o zalihama smrznute maline, u ovom trenutku ne zna se kolike su one, kao ni na koliko hektara proizvodimo malinu, jer nisu urađene mnoge stvari.
-Imamo veoma velik i težak zadatak jer je pred nama era hrane i energije, a mi padamo u tom sektoru, i ako, imamo veliku šansu. Sada se priča o izvozu maline u vrednosti od 500 miliona evra, a ona može biti i milijardu ako napravimo plasman sveže maline, one sa dodatom vrednošći, povećamo prinos po jedinici površine. Ali, kada je o malini reč, mi smo se vratili u prošli vek jer smo samo jurili trgovačku priču, a nismo primenili nove metode i modele proizvodnje, prerade, plasmana, naglasio je Joković.
On je rekao i da su sadašnji menadžeri 20 godina bili povlašćeni izvoznici i za malinare nisu mnogo uradili.
-Sada imamo paradoks – izvezeno je 96.000 tona maline tokom 2021. godine i to su ogromne zalihe koje su prenete iz 2019. i 2020. godine. Prošle godine izvezeno je 68.000 tona, a zaliha iz 2021. gotovo da nije bilo. Mi ne znamo koliko smo prošle godine proizveli i koliko smo izvezli ali imamo tačan podatak da je uvezeno 10.000 tona maline u 2022. po srednjim cenama koje premašuju 4 evra za kilogram, rekao je Joković.
Proizvođači su tokom diskusije postavili javno pitanje zbog čega naši malinari nisu izvoznicima mogli da prodaju svoju malinu već su sklonjeni sa tržišta. Grupacija koja je bila na sastanku ima 2.500 tona neprodate maline što je 30 odsto uvezene količine lani.
Mali hladnjačari traže povoljne kredite, kao zalog nude smrznutu malinu
Mali hladnjačari već 5 meseci traže kredite kod kojih bi njihov zalog bila zamrznuta malina kako bi isplatili poljoprivredne proizvođače. U suprotnom, mali proizvođači ostaće bez novca, a zadruge i hladnjari sa manjim skladištim kapacitetima će bankrotirati. To znači urušavanje kompletnog sektora. Po takvom scenariju postavlja se pitanje da li će ove godine postojati sabir i otkup.
-Naša grupacija samo želi da joj država bude parner i da se malinarstvu obezbedi dobar razvojni put. Prisutan je generalni problem da poljoprivredi niko ne poklanja pažnju kakva joj je potrbna i kakvu zaslužuje. Mnoge stvari se moraju menjati iz korena i primeniti ono što je funkcionalno i operativno, rekao je Božo Joković.
Miloš Cvetković iz Sela Kijevac nadomak Surdulice na obali Vlasinskog jezera ima sopstvene plantaže maline na 1,5 ha i kupinu na pola hetara. Ovaj mladi čovek bavi se i otkupom maline pa za te potrebe poseduje hladnjaču kapaciteta 200 tona.
-Trenutno na lageru imam oko 50 tona smrznute maline. Prošlu sezonu smo lepo odradili, počev od primarne proizvodnje, pa do otkupa i skladištenja. Sve je išlo svojim tokom i kako treba, sve dok u jednom trenutku situacija nije počela da se pogoršava. Mi jesmo vezani za izvoz ali nismo direktni izvoznici kao i većina malih i srednjih hladnjača. Mi smo zapravo spoj između proizvođača i velikih izvoznika, objašnjava Cvetković.
Kaže da on i njegove kolege nisu obavešteni o čemu se konkretno radi ali veliki hladnjačari, odnosno izvoznici, na tržište izlaze sa sve manjom otkupnom cenom smrznute maline. Poslednja ponuda bila je niža od 300 dinara za kilogram.
-To je gubitak od oko 2 evra po kilogramu što nameće pitanje da li naša mala preduzeća posle mogu da se oporave. Slažem se da bi tržište trebalo da diktira cenu ali mi nije jasno kako je cena sveže maline bila 4,5-5 evra, a da u vreme branja smrznuta i upakovana malina bude jeftinija od sveže. To se nikada ranije nije desilo., kaže ovaj hladnjačar.
Napominje i da je isplatio 70 odsto dugovanja proizvođačima i da bez pomoći države ne može da raščisti situaciju.
-Mi ne tražimo da nam država pokloni pare već da nam omogući uzimanje kredita preko Fonda za razvoj ili nekih poslovnih banaka. Za državu nema rizika jer mi na zalihama imamo robe. Kredit nam je preko potreban da robu ne rasprodajemo po bagatelnim cenama i automatski pravimo velike gubitke, objašnjava Cvetković.
Model iz Južnog Tirola dugoročno rešava problem naših malinara
Inicijativa učesnika ovog skupa je i da se malina proglasi nacionalnim proizvodom Srbije. Prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da ona to i jeste što potvrđuju i podaci da se u poslednjih 10 godina malina nalazi na jednom od prva tri mesta kada je izvoz u pitanju. Prošle godine ostvaren je devizni priliv od izvoza maline u vrednosti od 365 miliona dolara.
Keserović je rakao da Srbija ima izuzetne agroekološke uslove za proizvodnju maline i putem rejonizacije određeni su napogodnije regione za to. Ovaj posao je urađen i program rejonizacije u voćarstvu predat je resornom ministarstvu. Čeka se da podsticaji budu veći za one poljoprivrednike koji uzgajaju vrste voća u rejonima najboljim po agroekološkim uslovima
– Ali, napravili smo i grešku jer nismo uzeli model koji je napravio Južni Tirol za proizvođače jabuke. Tamo su proizvođači akcionari i vlasnici hladnjače i prerađivačkih kapaciteta. Kod nas su hladnjačari odvojeni od samih proizvođača. Šta nam valja činiti? Ili da se postigne dogovor proizvođača i hladnjačara ili da se umeša država kao što je to bilo 2006/2007 godine kada je dala novac za 10 ULO hladnjača za skladištenje jabuke ali pod uslovom da se proizvođači morju udružiti, kaže Keserović.
On objašnjava da se tačno zna kako se to radi. Ako su proizvođači akcionari, onda se da jedna cena prilikom berbe, isplati se 30%, kasnije se isplati nešto više od 30% i na kraju, kada se proda malina, razlika u ceni se deli. Ovde to nije tako.
-Pre dve godine malina se izvozila po izuzetno visokoj ceni. Tada se niko nije setio proizvođača. Prošle godine sveža malina se otkupljivala po ceni od 500-600 dinara po kilogramu, a sada ćemo videti koja je prodajna cena smrznute maline, kaže Keserović.
Prema njegovim rečima, više se mora raditi i na uvođenju savremnih tehnologija u primarnu proizvodnju. U Srbiji nije urađena klonska selekcija i stvaranje predosnovnog i baznog materijala i proizvodnja sertifikovanih sadnica jer njihovim korišćenjem stiže se do prihvatljivog prinosa na 15-20 tona po hektaru uz obaveznu upotrebu protivgradnih mreža i fertirigacije.
Do 15. marta organizovati sastanak izvoznika, malih hladnjačara i malinara
Nenad Dolovac iz Ministarstva poljoprivrede rekao je da je u predhodnom periodu održano više sastanaka sa predstavnicima različitih udruženja malinara i hladnjačara.
-Evidentano je da postoji problem u ispatni proizvođačima od strane malih, pa i većih hladnjačara. Zajedno tražimo rešenja za ovaj problem. Jedno je već doneto, a to je donošenje moratorijuma kojim se odlaže plaćanje dugova malih proizvođača i hladnjačara. Srpska vlada i Ministarstvo poljoprivrede proizvođačima i hladnjačarima svake godine izlazi u susret kroz nacionalne mere, program Svetske banke i IPARD program., rekao je Dolovac.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Drugi deo programa je stalni razgovor sa izvoznicima, učešće na sajmovima, organizovanje edukacija u cilju osavremanjavanja tehnologije i prerade.
-To su naše mogućnosti. Sezona počinje za dva meseca i sada moramo brzo da reagujemo kako bi proizvođači bili spremni, kazao je Dolovac.
Bez obzira na otvoreno iznošenje problema, iz resornog ministarstva nije stigla konkretna naznaka da će država postati partner proizvođačima našeg nacionalnog proizvoda. Stiglo je obećanje da će se do 15. marta u Ministarstvu poljoprivrede organizovati sastanak velikih izvoznika, malih hladnjača i proizvođača kao bi se pronašlo rešenje aktuelnih problema i našao model dalje saradnje.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Agroportal-znanje je moć